Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
I DEO
1. CILJ I ZADACI ANALIZE PREDUZEĆA – Reč analiza potiče od grčke reči «analysis» i znači rastavljanje i raščlanjavanje neke celine na njene sastavne delove do elemenata koji su dalje nedeljivi. Svrha analize je istraživanje i ispitivanje objekta koji se analizira. Najvažnije analitičke metode na kojima se zasnivaju sve ostale metode su raščlanjavanje i upoređivanje a rezultate analize ocenjuju se ispitivanjem i prosuđivanjem. Svrha analize u ukonimiji preduzeća je da priprema materijal iz dokumentcije na osnovu koga će se suditi o stanju i poslovanju preduzeća. Analiza posl. Proistekla je iz analize bilansa koja se razvija i doživljava svoj preobražaj sa razvitkom statistički evidentnije nauke. Analiza poslovanja se još više razvija i unapređuje sa pojavom naučnih disciplina kibernetike, teorije sistema, teorije informacija i tehnike račinara, uz usavršavanje teorije upravljanja. Faktori koji utiču na ostvarenje analize su: ličnost koja vrši analizu, vreme koje je za to raspoloživo, dokumentacija koja je stavljena na raspolaganje, i okolnosti pod kojima se vrši analiza. Dva osnovna cilja analize su interni i eksterni. Interna analiza je ona koja se vrši unutar preduzeća i vrši je vlasnik ili rukovodstvo preduzeća. Sve ostale su eksterne i vrše ih uglavnom poverioci, banka, revizori. Cilj i zadaci analize poslovanja se razlikuju u zavisnosti od zainteresovanih: vlasnika preduzeća, deoničara, poverioca, poreskih organa, privredne štampe, zvanične stastistike. Ciljevi analize se razlikuju u zavisnosti od subjekata za koje se ona sprovodi.vlasnici su zainteresovani za analizu sredstava i njihovih izvora u preduzeću sa jedne strane i analizu uspeha s druge strane. Analizu koju vrše deoničari vrši se sciljem da se kroz analizu dobiti izvedu zaključci o dobijanju i visini dividende. Analiza koju vrše poverioci se sprovodi radi sticanja znanja o kreditnoj sposobnosti preduzeća. Zadaci analize poslovanja predstavljaju konkretizaciju poslova koji se mogu izvršiti da bi se ostvario cilj analize.
2. PREDMET ANALIZE – je privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih procesa. Predmet analize je svaki privredno-pravni subjekt i to sa stanovišta poslovnih i radnih procesa i finansija. Predmet ekonomske analize u užem smislu predstavlja bilans preduzeća i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza čiji je bilans naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza. Finansijska analiza insistira na analiti finansijskog položaja i rentabilnosti poslovanja preduzeća. FA polazi od predmeta analize koji je novčano izražen. BS izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih izvora. Cilj je sticanje saznanja o materijalnoj konstituciji i finansijskoj situaciji radi donošenja poslovnih odluka. BU izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obračunskom periodu. Predmet ekonomske analize u širem smislu obuhvata
analizu bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje. Poslovno izveštavanje sadrži seriju sistematizovanih informacija o kvalitetu ekonomije poslovanja preduzeća. Predmet ekonomske analize može da se sagleda sa nekoliko aspekata(elementni,organizaciono-funkcionalni, i aspekt efekata).
3. METODE ISPITIVANJA su zasnovane na poznatim teorijskim naučnim postavkama dialektičkog materijalizma, teorije sistema i informacija, kao i drugih srodnih ekonom.nauka, makro i mikro aspekta. Tako se obezbeđuje da se pomoću analize poslovanja dođe do objektivnih, naučno zasnovanih, analitičkih zaključaka. Osnovne metode analize su metode upoređivanja i raščlanjivanja. Metoda upoređivanja se sastoji u sagledavanju odnosa, a metoda raščlanjivanja u oceni sadržinskog sastava predmeta posmatranja. Od ostalih metoda najčešće se koriste metode uzročnosti i eliminasanja.
3.1 Metoda raščlanjivanja polazi od pretpostavke da je njen objekt složen pa je zato složenost objekta ujedno i uslov za raščlanjavanje. Elementi koji su dalje nedeljivi ne mogu biti predmet raščlanjavanja koje se vrši da bi se upoznao kvalitetni sastav analiziranog predmeta. Raščlanjavanje se vrši po predmetu, vremenu i prostoru. Raščlanjavanje po predmetu zahteva da se složeni predmet analize raščlani na predmete koji su manje složeni. (ako se HOV raščlane po vrsti, to predstavlja raščlanjavanje po predmetu gde je svaka vrsta predmet) Raščlanjavanje po vremenu polazi od obeležja koje je dato vremenom. Raščlanjavanje po prostoru polazi od obeležja koje je dato prostorom (ako se ispituje koliko je HOV unovčiva u zemlji a koliko u inostranstvu). Analiza u svojim postupcima se ne može ograničiti samo na metodu raščlanjivanja već se služi i metodom upoređivanja.
3.2 Metoda upoređivanja polazi od toga da postoje najmanje 2 veličine koje se upoređuju, jednovrstnost materije koja se upoređuje, uporedivost analitičke materije, složenost analitičke materije. Vremensko upoređivanje sastoji se u poređenju jednog istog predmeta sa stanovišta 2 različita vremenska perioda. (ako se upoređuje vrednost ostvarene proizvodnje u tekućem i prethodnom mesecu, broj radnih dana u oba meseca mora biti isti) VU nalazi primenu na svim područjima poslovanja a najviše dolazi do izražaja u analizi bilansa i u analizi troškova. Upoređivanje po predmetu – poređenje 2 predmeta istog perioda jednog određenog preduzeća(mesta). (kakvo je izvršenje plana proizvodnje i prodaje po obimu, kakvo je izvršenje plana produktivnosti, ekonomičnosti) Oba izraza moraju biti izražena istim jedinicama mere. Upoređivanje po mestu se vrši kada se upoređuje 1 predmet istog perioda za 2 preduzeća(mesta). Mesto se odnosi na posmatranje 1 iste veličine sa aspekta 2 poslovne jedinice u okviru jednog preduzeća.
kojima stoje na rasplaganju izveštaji i dokumenta preduzeća dostupna svim zainteresovanim za njegovo poslovanje kao i zakonski propisi.Sadrže opšte konstatacije i sudove o kvalitetu ekonomije analiziranog preduzeća.
4.5 Stalna analiza vezuje se za dnevnu analizu koja se obavlja kontinuirano, svakodnevno. Sadržina im zavisi od veličine i karaktera preduzeća, kvaliteta organizacije evidencije i zadatka koji se pred nju postavljaju. Povremene analize se sastavljaju povremeno u unapred fiksiranim rokovima ili kada se za njih ukaže potreba. Vreme za njihovo sačinjavanje je kratko i predstavlja ograničavajući faktor za njihovu celovitost.
4.6 Analiza vrednosti obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomoću kojih se identifikuju i eliminišu nepotrebni troškovi. Ona insistira na potrebi seriozne analize strukture roškova pre donošenja odluke o proizvodnji proizvoda. I polazi od teze da nema troškova koji se ne mogu snižavati, ima preventivni karakter jer nastoji da snizi troškove promenom proizvoda ili njegovih delova.
II DEO
1. VRSTE BILANSA (BILANSI) I BILANSIRANJE
U zavisnosti od cilja koji se želi postići vrši se sastavljanje bilansa.
1.1 RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA VEZI SA KNJIGOVODSTVENIM RAČUNIMA
Dva osnovna bilansa koji se sastavljaju na bazi knjigovodstvenih računa su bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa tj. salda racuna aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva tj. imovinu, a pasiva izvore sredstava odnosno kapital preduzeća. Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obračunski period iz čijeg sučeljavanja se utvrđuje rezultat koji može biti pozitivan i negativan. Bilans stanja i uspeha su u medusobnoj uzročnosti i zavisnosti.
1.2 RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA SVRSI ISKAZIVANJA
U zavisnosti od toga šta se smatra dominantnim ciljem poslovanja razlukuje se: imovinski bilans, bilans utvrđivanja rezultata i bilans kretanja. Budući da prikazuje stanje imovine i kapitala imovinski bilans je istovremeno i bilans stanja. Sastavlja se po pravilu na osnovu podataka knjigovodstvene evidencije, korigovanih rezultata popisivanja ili inventarisanja.
Bilans utvrđivanja uspeha - bilans uspeha
Cilj sastavljanja ovog bilansa je utvrđivanje poslovnog uspeha a ne imovine preduzeća. Pri ovakvom bilansiranju primenjuje se načelo uzročnosti odnosno korelacija prihoda i rashoda. Bilans kretanja služi u analitičke svrhe za sagledavanje promene strukture aktive i pasive u toku obračunskog perioda. Najviše se koristi pri analizi likvidnosti preduzeća.
1.3 RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PRAVNIM NORMAMA KAO OSNOVA BILANSIRANJA
U zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa privrednog prava ili na osnovu poreskog prava razlikujemo poslovni bilans i poreski bilans.
Poslovni bilans sačinjava se na osnovu bilansnih načela i uz primenu računovodstvenih standarda. Poreski bilans ima zadatak da iskaže poresku osnovicu kako bi se oporezivanjem obezbedili prihodi za pokriće javnih rashoda.
Poreski bilans ne sačinjava se posebno nego se izvodi iz poslovnog bilansa.
1.4 RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODRUČJU INFORMISANJA
Zavisno od toga da li je bilans namenjen potrebama informisanja preduzeća ili eksternih korisnika razlikujemo interni bilans i eksterni bilans. Interni bilans sadrži mnogo vise podataka i informacija nego eksterni bilans. Eksterni bilansi namenjeni su eksternim korisnicima i državnim institucijama.
1.5 RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODACIMA NA OSNOVU KOJIH JE SAČINJEN
Podela na knjigovodstveni, inventarni i planski bilans zasniva se na stepenu tačnosti bilansa. Najtačniji je stvarni bilans, manje tačan je inventarni bilans, a najmanje tačan je probni ili knjigovodstveni bilans. Inventarni bilans se dobija na osnovu popisivanja ili inventarisanja. Putem inventarisanja obezbeđuje se dokaz o tačnosti bilansa. Postojanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka ukazuje da ne postoji apsolutno tačan inventarni bilans.
Planski bilans se sačinjava na osnovu planskih podataka. Planski bilans stanja obuhvata projekciju stanja i strukture sredstava i izvora finansiranja na dan planskog perioda.
1.6 RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA DUŽINI BILANSNOG PERIODA
Podela na početni (bilans otvaranja), krajnji i međubilans se vrši prema vremenu kada se sastavljaju. Početni bilans se sastavlja na početku poslovanja jednog preduzeća, odnosno na početku godine. Međubilans se sastavlja za periode kraće od jedne godine kao što su
