ANALIZA POSLOVANJA

1. CILJ I ZADACI ANALIZE POSLOVANJA

Reč analiza potiče od grčke reči

analysis

, što znači rastavljanje ili raščlanjavanje neke celine na njene

sastavne delove.

Svrha analize

kao naučne metode je istraživanje ili ispitivanje objekta koji se analizira. Najvažnije

analitičke metode su raščlanjivanje i upoređivanje, a rezultati analize se ocenjuju putem ispitivanja i prosuđivanja.

Svrha analize u ekonomiji preduzeća

jeste da pripremi materijal na osnovu koga će moći da se stvori

sud o stanju i poslovanju preduzeća. Analiza poslovanja proistekla je iz analize bilansa.

Mogućnost da se ostvare ciljevi analize uslovljena je raznim faktorima:

1) ličnošću koja vrši analizu

vremenom koje je za to raspoloživo

dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje

okolnostima pod kojima se vrši analiza

Analiza ima dva osnovna cilja: interni i eksterni, pa u skladu sa tim razlikujemo i dve osnovne vrste

analize.

Interna analiza

je ona analiza koja se vrši unutar preduzeća i vrši je vlasnik ili rukovodstvo preduzeća.

Svaka druga analiza smatra se

eksternom

i vrše je uglavnom poverioci, banka,revizori i dr.

Cilj i zadaci analize prema Schmaltzu zavise od zainteresovanih koji je sprovode a to su:

1) vlasnik preduzeća
2) deoničari preduzeća
3) poverioci
4) poreski organi
5) privredna štampa
6) zvanična statistika

Subjekt za koga se vrši analiza postavlja ciljeve analize. Npr. vlasnici su zainteresovani za analizu sredstava i
njihovih izvora u preduzeću, sa jedne strane, i analizu uspeha preduzeća sa druge strane.
Analiza koju vrše deoničari uglavnom ima cilj da se kroz analizu dobiti izvedu zaključci o mogućnostima
dobijanja i visini dividende.
Analiza koju vrše poverioci sprovodi se radi sticanja saznanja o kreditnoj sposobnosti preduzeća.
Poreski organi nastoje da analizom utvrde pravu osnovicu za oporezivanje kako se ne bi desilo da se ona prikrije.
Ekonomske publikacije vrše analizu radi ocene rukovodstva, poslovnih zbivanja i rezultata preduzeća.
Zvanična statistika putem analize ima za cilj da utvdi opšte razvojne tendencije privrede i preuzeća.

U praksi se često susreću i analize koje nisu sveobuhvatne – parcijalne analize. Parcijalnim ciljevima se u
stvari postiže:
- skraćenje trajanja analize
- smanjenje troškova same analize
- jasnije određivanje zadataka analize

2.PREDMET ANALIZE

Postoje dva pristupa predmetu analize: uži i širi.

Predmet ekonomske analize u užem smislu

predstavlja bilans preduzeća, i to bilans stanja, bilans

uspeha i bilans tokova novca. Analiza koja ima za predmet bilans, naziva se

analiza bilansa

ili

finansijska

analiza

, koja posebno insistira na analizi finansijskog položaja i rentabilnosti poslovanja preduzeća.

Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa, i to bilansa uspeha i bilansa stanja.

Bilans stanja

izražava trenutnu sliku veličine i strukture sredstava i njihovih izvora. Na osnovu podataka u bilansu

stanja moguće je vršiti ne samo statičku nego dinamičku analizu.
Kod statičke analize, predmet posmatranja je stanje na određeni dan. Kod dinamičke analize posmatranje se vrši
tokom vremena.

Bilans uspeha

izražava veličinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obračunskom periodu.

Predmet ekonomske analize u širem smislu

obuhvata analizu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa

tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje.
Predmet ekonomske analize može se posmatrati sa više aspekata

elementni

– gde predmet analize čine elementi, odnosno delovi preduzeća

organizaciono-funkcionalni

– gde se analiziraju ne samo osnovni poslovni procesi, već i ostale izvršne

funkcije

aspekt efekata

– gde se delatnost preduzeća razmatra i ocenjuje posredstvom rezultata koje ostvaruje

3.METODE ISPITIVANJA

Osnovne metode kojima se služi analiza se metode

upoređivanja

raščalanjavanja

. Ostale metode

ispitivanja su metode

uzročnosti

ispitivanja

- METODA RAŠČLANJAVANJA -

Metoda raščlanjavanja

polazi od pretpostavke da je njen objekt složen, pa se na osnovu raščlanjavanja

dolazi dolazi do saznanja iz čega se sastoji predmet analize. Ukoliko su hartije od vrednosti predmet analize, one
se mogu raščlaniti prema različitim kriterijumima, i to:

prema vrsti hartija od vrednosti

prema stepenu sigurnosti unovčenja hartija od vrednosti

prema vremenu ulaganja hartija od vrednosti

prema valuti u kojoj će biti unovčene hartije od vrednosti

prema delatnosti trasata

prema ostvarivanju prihoda po osnovu hartija od vrednosti

Raščlanjavanje se može vršiti

po predmetu, vremenu i u prostoru

Raščlanjavanje po predmetu zahteva da se složeni predmet analize raščlani na predmete koji su manje
složeni. Ovo raščlanjavanje može da ide sve do elemenata koji se više ne mogu raščlaniti.

3. metoda standardizacije

Metoda odnosnih vrednosti se sastoji u stavljanju u odnos vrednosti pojedinih grupa u bilansu ili pojedinih
poslovnih veličina.
Metoda indeksnih brojeva primenjuje se sama ili u kombinaciji sa metodom odnosnih vrednosti. Pomoću
indeksnih brojeva se prikazuje dinamika posmatrane pojave, izražava se brojem 100. Metoda indeksnih brojeva
može biti

čista indeksna metoda, kombinovana metoda i metoda ocene odnosnih vrednosti

Metoda standardizacije pruža pokazatelje nekog preduzeća u jednom broju, čiji se značaj poredi sa
pokazateljem čitave privredne grane. Standardni brojevi su unapred utvrđeni brojevi na bazi naučnih studija.

4. OBLICI I VRSTE ANALIZE

Postoje sledeće vrste analize:

1. kvalitativna i kvantitativna
2. statička i dinamička
3. kompleksna i parcijalna
4. interna i eksterna
5. stalna i povremena
6. analiza vrednosti

KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA ANALIZA –

Kvantitativna analiza

se bavi merenjem i praćenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja.

Kvantitativna analiza ispituje sastavne delove neke pojave ili stanja kako bi se utvrdile njegove karakteristike,
odnosno obeležja i otkrile posledice prelaska kvantiteta u kvalitet. Npr.kvantitativno narastanje zaliha robe nekog
preduzeća može da utiče na pojave novog kvaliteta koji se manifestuje u njegovoj nelikvidnosti.

Kvalitativna

analiza

ima za pretpostavku složenost predmeta analize. Ona vrši raščlanjavanje predmeta

analize na sastavne delove. Kvalitativna analiza posmatra predmet sa predmetnog, vremenskog i prostornog
aspekta. Kvalitativna i kvantitativna analiza su komplementarne.

STATIČKA I DINAMIČKA ANALIZA –

Prema vremenu u kome se vrši analiza može biti statička i dinamička.

Statička analiza

se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uočavanja. U slučaju statičke analize

predmet analize se posmatra na određeni dan. Tako npr.kada se analizira trenutna likvidnost , onda se raspoloživa
sredstva porede sa dospelim obavezama u jednom trenutku ili na određeni dan.

Dinamička analiza

ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno u određenoj vremenskoj dimenziji. Pti tome se

izvode konstatacije o nastalim promenama na predmetu analize i uzrocima koji su ih uslovili. Mora se voditi
računa da li je reč o o neto ili bruto kretanju.

Neto kretanje

se javlja kao rezultat poređenja dva stanja, a

bruto

kao

rezultata dimanike jedne kategorije.

Vizuelnom analizom

se stiče opšti uvid u sliku bilansa stanja, uspeha i bilansa tokova novca i donose opšte

ocene o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja preuduzeća.

Analiza pomoću računa pokrića

se zasniva na bilansu stanja, i pomoću nje se utvrđuje struktura imovine i

kapitala preduzaća.

Racio analiza

se zasniva na analizi odnosa elemenata bilansa stanja,bilansa uspeha i bilansa tokova novca.

KOMPLEKSNA I PARCIJALNA ANALIZA -

Kompleksna analiza

posmatra predmet analize u celini, vrši raščlanjavanje i merenje svakog svakog dela

predmeta analize, pa time iziskuje duže vreme i veće troškove.

Parcijalna analiza

ispituje samo deo predmeta analize, pa je potrebno manje vremena i troškovi su niži.

Objektivnost parcijalne analize se ostvaruje ako se zadatak jasno i detaljno postavi uz uslov da se parcijalna
analiza oslanja na kompleksnu koja je izvršena u nekom prethodnom periodu.
Pri sprovođenju kompleksne odnosno parcijalne analize uvek mora biti prisutna međuzavisnost odnosa
delova i celine.

INTERNA I EKSTERNA ANALIZA –

Internu analizu

vrši organ , lice iz organizacije kome se stavlja na raspolaganje celokupna dokumentacija o

ulaganjima, poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja analiziranog preduzeća.

Eksternu analizu

vrše analitičari kojima stoje na raspolaganju izveštaji i dokumenta preduzeća dostupna

svim zainteresovanima za njegovo poslovanje kao i zakonski propisi.
Znači, samo kada se analitičaru stave na raspolaganje svi raspoloživi materijali i kada između analitičara i
analiziranog preduzeća postoje saglasnost interesa u pitanju je interna analiza, a obrnuto je eksterna.

STALNA I POVREMENA ANALIZA –

Pojam

stalnih analiza

je vezan za dnevne analize koje se obavljaju kontinuirano, svakodnevno, što zavisi

od veličine preduzeća. Dnevne analize daju inforamcije o obimu, strukturi i vrednosti ostvarene proizvodnje.

Povremene analize

sastavljaju se povremeno u unapred fiksiranim rokovima ili kada se za njima ukaže

potreba, i obično je reč o analzama koje prate polugodišnje i završne račune i vreme koje stoji na raspolaganju
analitičarima vršenje ove analize je po pravilu kratko.
U preduzećima se sastavljaju i specijalne analize čiji rokovi nisu unapred fiksirani.

ANALIZA VREDNOSTI –

Analiza vrednosti

obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomoću kojih se identifikuju i

eliminišu nepotrebni viškovi, insistira na postupku ozbiljne analize strukture troškova pre donošenja odluke o
proizvodnji proizvoda. Polazi od teze da nema troškova koji se ne mogu smanjiti, ima preventivni karakter jer
nastoji da snizi troškove promenom proizvoda ili njegovih delova.
Ova analiza predstavlja dopunu drugih metoda analize. Ostvarene veličine se upoređuju sa planiranim i tako
se donosi sud o tome da li je došlo do povećanja ili smanjenja troškova, a krajnji cilj je postizanje ekonomične
proizvodnje.
Osnovne kategorije analize vrednosti su funkcija, trošak i vrednost.

3.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PRAVNIM NORMAMA KAO OSNOVA BILANSIRANJA

U zavisnosti od toga da li se bilans sastavlja na osnovu propisa privrednog prava ili na osnovi poreskog
prava, razlikuje se poslovni bilans i poreski bilans.

Poslovni bilans

- osnov za sastavljanje godišnjeg bilansa su pravne norme privrednog prava. Poslovanje

preduzeća u našoj zemlji regulišu Zakon o preduzećima, Zakon o zajedničkom ulaganju, Zakon o računovodstvu,
Zakon o finansijskom poslovanju i niz podzakonskih akata.

Poreski bilans

ima zadatak da iskaže poresku osnovicu kako bi se oporezivanjem obezbedili prihodi za

pokriće javnih rashoda, izvodi se iz poslovnog bilansa.

4.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODRUČJU INFORMISANJA

Zavisno od toga da li je bilans namenjen potrebama informisanja preduzeća ili eksternih korisnika razlikuje
se interni bilans i eksterni bilans.

Interni bilans

sadrži mnogo više podataka i informacija nego eksterni bilans, iskazuje ostvarene troškove

po mestima i nosiocima troškova i objašnjava uzroke odstupanja.

Eksterni bilansi

su namenjeni eksternim korisnicima i državnim institucijama, sadrže bilans stanja, bilans

uspeha, aneks i izveštaj poslovanja.

5.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA PODACIMA NA OSNOVU KOJIH JE SAČINJEN

Podela na knjigovodstveni, inventarni i planski bilans se zasniva na stepenu tačnosti bilansa. Najtačniji je
stvarni bilans, manje tačan je inventarni, a najmanje tačan je probni ili knjigovodstveni.

Knjigovodstveni

se zasniva samo na podacima iz knjigovodstvene evidencije, služi za proveru tačnosti

evidentranih poslovnih promena, sačinjava se više puta tokom poslovne godine.

Inventarni bilans

se dobija na osnovu popisivanja ili inventarisanja (popisivanje sredstava materijalne

vrednosti,novčanih sredstava, potraživanja i obaveza) i on je tačniji.

Stvarni bilans

je bilans idealne tačnosti.

Planski

bilans

se sačinjava na osnovu planskih podataka i obuhvata projekciju stanja sredstava i izvora

finansiranja na dan poreskog perioda, a planski bilans uspeha projektuje prihode, rashode i finansijski rezultat koji
će se ostvariti u toku planskog perioda.

6.RAZLIKOVANJE BILANSA PREMA DUŽINI BILANSNOG PERIODA

Podela na početni bilans, krajnji i međubilans vrši se prema vremenu kada se sastavljaju.

Početni bilans

se sastavalja na početku poslovanja jednog preduzeća, tj. na početku godine, može da pokaže

stanje pasive, aktive a nikako uspeh preduzeća. Za novonastalo preduzeće početni bilans je bilans otvaranja, za
spajanje 2 i više preduzeća početni bilans je bilans fuzije.

Međubilans

se sastavlja za periode kraće od 1 godine (mesečni,tromesečni,šestomesečni), a prema

domaćim propisima međubilans se sastavlja polugodišnje i obavezno obuhvata bilans uspeha, a može da obuhvati
i bilans stanja.

Krajnji bilans

se sastavlja na kraju poslovne godine i može se tretirati kao početni za narednu godinu, to je

u stvari godišnji obračun, iskazuje se na obrascima bilansa stanja, bilansa uspeha i aneksa.