1. УВОД

Банкарство је систем пословања, у чијој основи се налази интерес. Наука о

банкарству је једна од научних дисциплина која научном методом објашњава један
аспект монетарних фактора и монетарних трансакција. Може се рећи да банкарство
као посебна научна дисциплина научно усавршава методе и механизме
посредовања банака при снадбевању економског система потребном количином
новца и финансијских ресурса, оптимизира институсионалну финансијску
структуру као предпоставку за ефикасније пословање банака и да, имајући у виду
друштвени значај банкарских организација, повећава ефикасност и технологију
контроле деловања банкарских организација.

Према томе, наука о банкарству се бави научном анализом функција и улоге

банкарског система, начином организовања банкарских организација у једној
националној привреди, као и банкарским пословањем, а нароцито односима,
процесима и пословним трансакцијама које се јављају по основу стварања и
коришћења новца и кредита преко банака. Стога се може рећи да банкарски систем,
пословне банке и банкарско пословање чине делове целине, односно само
Банкарство је састављено из наведених делова.

Појам “банка” потиче од латинске речи “

banco

” која означава клупу (тезгу, у

данашњем смислу шалтер), постављену на улици, тргу, вашару или сајму, на којој
се вршила размена различитих облика и врста новца, као и новчане трансакције
наплате и плаћања у вези са обављеним трговинским прометом.

Банка је пословна

организација, која нуди финансијске услуге за профит. Традиционалне услуге
банке укључују примање депозита новца, давање новца из депозита, процесовање
новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде подршку
финансијских услуга предузећима, индустријским и другима врстама компанија и
корпорација, у циљу увећавања профита. У суштини, банка посредује између
финансијски суфицитарних трасактора, стварајући сопствене обавезе према њима,
и финансијски дефицитарних трасактора и сектора, стварајући потраживања од
њих.
Најстарије банке су биле универзалног карактера, јер су за своје коминтете
обављале све врсте послова. Привредни развој, наручито трговине и индустрије,
условио је специјализацију банака. Тако да данас имамо: централне банке,
пословне банке, комерцијалне банке, инвестиционе банке и универзалне банке

Прва модерна банка, Банка Светог Ђорђа (Casa di Sant Giorgio) је основана 1407.
године, у Ђенови у Италији. Стварање и развој банака омогућила је појава кованог
новца. Међутим, како је ковани новац постојао и пре нове ере, ипак се не може
рећи да су банке у данашњем смислу речи одувек постојале. Оне су се развијале
кроз неколико фаза:

1. фаза – почиње појавом кованог новца, тј. робовласницког периода

(измедју 7. и 5. века п.н.е.) и траје све до краја 14. века. Карактеристични послови
су мењачки, заложни… У Античкој Грчкој се развијају “сафарски” (мењачки)
послови. Тако настају трапезари, банкари старог јелинског доба, названи по

столовима на којима су обављали свој посао. Већ тада се развија задуживање на
хипотеку, што је касније омогућило појаву комерцијалних кредита.

2. фаза – од 14. до 18. века. Обележавају је специјализоване новчане

установе. Почетком 17. у Амстердаму се дешавају значајни догађаји у развоју
банкарства. Јављају се и први проблеми квалитета кованог новца (кривотворење).
Појава и развој Bank Of England и Banquе Royale у Енглеској и Француској (17. и
18. век) показују значај поверења у банкарском пословању.

3. фаза – настаје почетком 19. века, најпре у Енглеској а затим и у другим

земљама, када се банке оснивају као акционарска друштва или командитна
друштва са великим сопственим капиталом. У то време се почиње и са развојем
научног истразивања суштине банкарског пословања. Анализирају се основни
принципи и утврђују одређене законитости, на основу којих се формулишу
банкарске стратегије.

Од Хамурабијевог законика па до данашњих дана, од тезге до савремених

пословница, банке су развиле у веома моћне организације, које је трбало
дефинисати и правном регулативом.
У богатој литератури из области банкарства могу се наћи бројне дефиниције банке,
оне се разликују у појединостима од земље до земље, као и од аутора до аутора.
Имајучи у виду настанак, развој, схватања и концепције банке може се извести и
дефиниција банке:

"Банка је специфицни привредни и тржишни субјекат, који на бази пренетих

овлашћења и поверења посредује у трансферисању туђих средстава (пре свега на
кредитној основи), обављајући све новчане, депозитне и кредитне трансакције
између финансијских суфицитарних и финансијски дефицитарних трансактора,
вршећи при томе секундарну емисију новца уз испољавање високог степена
професионалности, организованости и адаптираности на промене у друштвеном и
економском окружењу, што доприноси максимизацији сопствене микроекономије
и оптимизацији коришћења финансијских средстава на макро систему."

Назив “банка” је заштићен и у своме имену га могу користити само

финансијске организације којима је то законом дозвољено. У нашем праву тај
назив могу користити само финансијске организације које су по закону
организоване као банке, док је другим финансијским организацијама то забрањено.

профитом од 33.000.000 евра што је реткост у години коју је обележила глобална
економска криза обзиром да је тринаест банака годину завршило са губитком.

Друштвено одговорно пословање је постало обавезан пратилац и

незаобилазна активност сваке велике компаније. Посебно се то мора имати у виду
за компаније које су у државном власништву и које послују на територији
Републике Србије. Зато је Српска банка схватила као посебну одговорност да поред
редовних активности као финансијска институција развија и активности којима се
унапређује живот људи у нашој околини и побољшавају услови живота у нашој
заједници.

Нарочито се фокусира на 4 фронтa:



Подршка образовању



Култура и друштво



Спорт



Донације

Српска Банка је више деценија присутна на домаћем финансијском тржишту и као
таква сматра се једном од најзначајнијих институција у пословању са привредом и
становништвом.

2.1Организациона структура

По узору на матичну групацију, примењује се дивизиони бизнис модел, који

подразумева организациону поделу на дивизије према типу клијената, док су
сервиси пословне подршке централизовани.

Органограм Српске банке

Скупштина Банке

Управни одбор

Извршни одбор

Сектор

средстава

Сектор послова

са правним

лицима