Sadržaj
PRVI DEO
I. Teorijski pristup analizi poslovanja preduzeća
DRUGI DEO
II. Analiza finansijskog poslovanja
-
Racio analiza
-
Primenjena analiza poslovanja
Cilj i zadaci analize preduzeća
Reč analiza potiče od grčke reči »analysis« znači rastavljanje ili raščlanjavanje neke
celine na njene sastavne delove
Proistekla je iz analize bilansa
Preobražaj doživljava sa razvojem statističke evidencije i nauke.
Dva osnovna cilja: interni i eksterni
U skaldu sa pomenutim ciljevima razlikujemo 2 vrste analize –internu i eksternu.
Cilj i zadaci analize poslovanja su različiti u zavisnosti od zainteresovanih koji je
sprovode, a to su:
Vlasnik preduzeća,
Deoničari tog preduzeća,
Poverioci,
Poreski organi,
Privredna štampa,
Zvanična statistika.
Analiza poslovanja
Predmet analize
poslovanja – privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih
procesa.
Postoje dva pristupa predmetu analize: uži i širi
Predmet analize u
užem
smislu: bilans preduzeća i to: bilans stanja, b. uspeha i b.
tokova novca.
Analiza koja ima za predmet bilans naziva se analiza bialnsa ili finansijska analiza.
Predmet analize u
širem
smislu bilans preduzeća i to: bilans stanja, b. uspeha i b.
tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje.
Predmet ekonomske analize može da se sagleda i sa aspekata: elementni,
organizaciono-funkcionalni i aspekt efekata.
Elementna analiza – čini je analiza elemenata tj. delova preduzeća kao što su osnovna
i obrtna sredstva, radna snaga i sl.
Funkcionalna analiza – analiza poslovnih i radnih procesa (nabavke, prodaje,
kadrova).
Aspekt efekata – ocenjuje se posredstvom rezultata koji se ostvaruju (po obimu,
strukturi, dinamici)
Metode ispitivanja
Metode ispitivanja
zasnovane su na naučnim postavkama: dijalektičkog
materijalizma, teorije sistema i informacija, i drugih srodnih ekonomskih nauka.
Osnovne metode: upoređivanje i raščlanjivanje.
Ostale metode: metode uzročnosti i eliminisanja.
Metoda raščlanjavanja
POLAZI OD PRETPOSTAVKE DA JE NJEN OBJEKT SLOŽEN
RAŠČLANJAVANJE SE MOŽE VRŠITI PO: PREDMETU, VREMENU I U
PROSTORU
RAŠČLANJAVANJE PO PREDMETU
ZAHTEVA DA SE SLOŽENI PREDMET
ANALIZE RAŠČLANI NA PREDMETE KOJI SU MANJE SLOŽENI (npr. HOV po
vrsti).
RAŠČLANJAVANJE PO VREMENU
POLAZI OD OBELEŽJA KOJE JE DATO
VREMENOM (HOV na podskupove unovčive za 1, 2, 3.. meseca).
RAŠČLANJAVANJE U PROSTORU
POLAZI OD OBELEŽJA KOJE JE DATO
PROSTOROM (nph, HOV unovčive u zemlji i u inostranstvu)
Metoda upoređivanja
SASTOJI SE U UPOREĐIVANJU JEDNOG PREDMETA U DVA PERIODA ILI
MESTA, ILI DVA PREDMETA JEDNOG ODREĐENOG MESTA.
KLASIFIKACIJA UPOREĐIVANJA: SA STANOVIŠTA VREMENA, PREDMETA
I MESTA.
VREMENSKO UPOREĐIVANJE
SASTOJI SE U POREĐENJU JEDNOG ISTOG
PREDMETA SA STANOVIŠTA DVA RAZLIČITA PERIODA.
Za vremensko poređenje je značajno da se izvrši izbor: 1) VREMENSKOG
RAZMAKA U KOME ĆE SE VREŠITI UPOREĐIVANJE I 2) NAJZNAČAJNIJIH
PODATAKA KOJE TREBA POREDITI.
UPOREĐIVANJE PO PREDMETU
SE SASTOJI U POREĐENJU DVA
PREDMETA ISTOG PERIODA, JEDNOG ODREĐENOG PREDUZEĆA (MESTA).
(Npr. KAKVO JE IZVRŠENJE PLANA PRODUKTIVNOSTI, EKONOMIČNOSTI I
SL.)
UPOREĐENJE PO MESTU
- KADA SE UPOREĐUJE JEDAN PREDMET, ISTOG
PERIODA, ZA DVA PREDUZEĆA (MESTA). (NPR: UPOREĐIVANJE OBIMA
PROIZVODNJE, TROŠKOVA, PRODUKTIVNOSTI I SL. SA STANOVIŠTA DVA
SRODNA ILI ISTORODNA PREDUZEĆA I SL )
Oblici primene metode upoređivanja
1. METODA UPOREĐIVANJA SUKCESIVNIH BILANSA STANJA
(»FUNDFLOW« METOD)
2. METODA PRESECANJA BILANSA STANJA
3. METODA ODSTUPANJA
4. METODA POSLOVNO-ANALITIČKIH POKAZATELJA (»RATIOS«)
1. MUSBS
- SAGLEDAVANJE PROMENA FINANSIJSKE SITUACIJE KROZ
PROMENE IZNOSA OSNOVNIH GRUPA AKTIVE I PASIVE KAO I KROZ
IZNALAŽENJE UZROKA OVIH PROMENA.
2.
METODA PRESECANJA BILANSA STANJA -
HORIZONTALNA PODELA
BILANSA NA ODREĐENE DELOVE TJ. PODBILANSE KOJI ODGOVARAJU
OSNOVNIM GRUPAMA AKTIVE I PASIVE.
3. MO
- DOLAZE U OBZIR SVE VRSTE UPOREĐIVANJA PO VREMENU,
PREDMETU I MESTU. (SAGLEDAVANJE NE SAMO GDE SU NASTALE
RAZLIKE, VEĆ NJIHOV KVANTITET I OBIM, KAO I OSNOVNE
KARAKTERISTIKE ODSTUPANJA )
4.
MPAP-
SASTOJI SE U POREĐENJU ODREĐENIH POSLOVNO-
EKONOMSKIH VELIČINA. (IZVOR INFORMACIJA ZA PRIMENU OVE
METODE SU KNJIGOVODSTVENI PODACI KAO ŠTO SU BILANS STANJA,
BILANS USPEHA I NJIHOVI PRILOZI )
Racio analiza
se zasniva na analizi odnosa elemenata bilansa stanja, bilansa uspeha i
bilansa tokova novca. Na osnovu nje se određuje finansijski položaj i bonitet
preduzeća.
Kompleksna i parcijalna analiza
Kompleksna analiza
posmatra predmet analize u celini. Ona vrši raščlanjavanje i
merenje svakog dela predmeta analize. Ona bi obuhvatila bi analizu imovine i
kapitala, analizu poslovnih funkcija i analizu rezultata poslovanja.
Parcijalna analiza
ispituje samo deo tj. elemente predmeta analize. Ovde se polje
analize sužava na samo one delove koji imaju direktne ili indirektne veze sa ciljem
analize
Za PA je potrebno manje vremena a i troškovi su manji u odnosu na kompleksnu
analizu.
Što je momenat parcijalne analize manje udaljen od momenta kompleksne analize
utoliko je oslanjanje parcijalne na kompleksnu pouzdanije i obrnuto.
Interna i eksterna analiza
Internu analizu
vrši lice, organ (analitičar) iz organizacije, kome se stavlja na
raspolaganje celokupna dokumentacija o ulaganjima, poslovnim aktivnostima i
rezultatima poslovanja analiziranog preduzeća.
Podaci za internu analizu dobijaju se iz evidencije preduzeća, bilansa, godišnjih
izveštaja i ostale raspoložive dokumentacije.
Eksternu analizu
vrše analitičari kojima stoje na raspolaganju izveštaji i dokumenta
preduzeća dostupna svim zainteresovanim za njegovo poslovanje, kao i zakonski
propisi.
Eksterne analize, u principu, sadrže opšte konstatacije i sudove o kvalitetu ekonomije
analiziranog preduzeća.
Za podelu analize na internu i eksternu presudna su dva momenta: kvantitet i kvalitet
dokumentacije tj. materijala koji služi kao osnov za sastavljanje analize, i saglasnost
ili suprotnost interesa između analiziranog preduzeća i analitičara.
Stalne i povremene analize
Pojam stalnih analiza
je vezan za dnevne analize koje se obavljaju kontinuirano,
svakodnevno.
Obuhvat i sadržina stalnih analiza zavisi od veličine i karaktera preduzeća, kvaliteta
organizacije evidencije i zadatka koji se pred nju postavljaju.
Povremene analize
se sastavljaju povremeno u unapred fiksiranim rokovima, ili kada
se za njih ukaže potreba. U unapred fiksiranim rokovima sastavljaju se analize koje
prate polugodišnje i završne račune.
U preduzećima se sastavljaju i
specijalne analize
čiji rokovi nisu unapred fiksirani.
One su rezultat tzv. »specijalnih« aktivnosti vezanih za poslovni život preduzeća, kao
što su analiza tržišta, donošenje investicionih odluka, kreditni zahtevi itd.
Analiza vrednosti
Analiza vrednosti
obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomoću kojih se
identifikuju i eliminišu nepotrebni troškovi
AV insistira na potrebi seriozne analize strukture troškova pre donošenja odluke o
proizvodnji proizvoda.
AV predstavlja dopunu drugih metoda analize. Tako npr. klasična analiza troškova
(analiza expost) ima korektivni karakter jer počiva na normi i planu
AV ima preventivni karakter u smislu da nastoji da snizi troškove izmenom proizvoda
ili njegovih delova
Osnovne kategorije analize vrednosti su funkcija, trošak i vrednost. One se posmatraju
u međusobnoj povezanosti i zavisnosti.
U postupku vrednosne analize sastavlja se šema funkcije proizvoda koja omogućava
uočavanje nepotrebnih funkcija i nepotrebnih delova, stimuliše i olakšava traženje
varijanti troškova pojedinih funkcija i delova i olakšava orijentaciju u traženju
optimalne varijante.
PRVI DEO - Analiza bilansa
I.
Analiza bilansa stanja i uspeha kao osnovnih informacija o poslovanju
1. Vrste bilansa (bilansi) i bilansiranje
2. Shvatanja bilansa
3. Načela bilansiranja
4. Analiza sadržaja bilansa stanja
5. Analiza sadržaja bilansa uspeha
II.
Osnovne postavke o analizi
1. Priprema podataka za analizu
2. Primenjena analiza poslovanja (Analiza finansijske situacije)
3. Analiza obima i strukture osnovnih sredstava
4. Analiza obima i strukture obrtnih sredstava
5. Analiza korišćenja finansijskih izvora
6. Analiza proizvodnje, nabavke i prodaje
7. Analiza kadrova
8. Analiza troškova
Vrste bilansa (bilansi) i bilansiranje
1.1Bilans stanja
1.2. Bilans uspeha
1.3. Bilans promena sredstava i izvora
1.4. Bilans tokova sredstava
1.5. Podbilansi
1.6. Specijalni bilansi
1.7. Konslidovani bilansi
Bilans stanja i bilans uspeha
Dinamički aspekt radi objektivnosti analize poslovanja
U međusobnoj su uzročnosti i zavisnosti
Bilans nikada nije unapred uravnotežen, već se on uvek uravnotežuje
Bilans stanja
Aktiva (»agere« - raditi, delati, biti aktivan) – celokupna imovina preduzeća.
Pasiva (»pati« - trpeti, snositi, podnositi, izdržati) – trajni kapital i obaveze.
BS
izražava
sredstva
posmatrana sa dve perspektive, prema njihovom
funkcionalnom
sastavu
i prema
izvorima
iz kojih potiču sredstva.
Uslovi koje treba da zadovolji bilans stanja
sveobuhvatnost,
- valjana eksponaža,
- precizna vidljivost delova – elemenata od kojih je satkan
Bilans stanja
Aktiva – celokupna imovina preduzeća
Pasiva – trajni kapital i obaveze
· U izvesnom smislu i novčana sredstva čine pravo potraživanja od države kao njihovog
emitenta.
Način sticanja bilansne aktive
•
Unos od strane osnivača i vlasnika
•
Obligacioni poslovi
•
Sopstvena akumulacija
Funkcionalna struktura bilansne aktive
Promena oblika angažovanih sredstava iz jedne funkcije u drugu:
Osnovna sredstva se obrzvređuju i prelaze u obrtna
Zalihe materijala se transformišu u zalihe gotovih proizvoda,
Zalihe gotovih proizvoda se transformišu u potraživanja,
Potraživanja prelaze u novac.
Primer tri preduzeća iz oblasti proizvodne delatnosti koje imaju jednaku vrednost
angažovanih sredstava u bilansnoj aktivi (NEMAM IZGLEDA; NIJE BITNO)
Struktura aktive u najboljem izboru, Šema strukture aktive u najboljem izboru
proizilazi da je svako od ovih preduzeća, u određenom delu angažovanja činilo
propuste
cilj analize je da se odstupanja ili prividno nepotrebna angažovanja rasvetle i
obrazlože organima upravljanja
Slabost: za ovakve analize se koriste prosečna stanja
Obim i struktura sredstava u aktivi bilansa
uslovljen je:
veličinom privrednog subjekta
brzinom cirkulacije
delatnošću poslovnog subjekta
Dakle, sva mudrost mikroekonomije, u oblasti angažovanja kapitala, svodi se na izbor takve
kombinacije koja će zahtevati minimum ukupnog angažovanja.
Obim i struktura angažovanih sredstava uslovljen je:
Eksternim faktorima (cena kapitala, opšta profitna stopa, pravni instrumentarijum)
Organizacionim faktorima (organizacija proizvodnje, transporta i nabavke)
Primenjenom tehnologijom
(tehnologija ima za cilj da obezbedi uslove za minimalno
angažoavanje sredstava po jedinici kapaciteta)
Aktivna i imobilisana aktiva
»Neaktivna« aktiva
- ona sredstva koja su izvan funkcije, koja je ne vrše ili koja
nemaju nikakvu funkciju.
Kod pozicije
neaktiviranih investicija
, suvišak se javlja u njihovom nepotrebnom
zadržavanju u tom obliku.
Kod
osnovnih sredstava
to su ona sredstva koja se ne koriste, kao i onaj deo koji nije
dovoljno uposlen.
Kod svih
potraživanja
ovaj problem se manifestuje kroz zadržavanje aktive u tom
obliku duže nego što je normalno .
Kod svih oblika
zaliha
problem se javlja kada stoje duže nego što bi to bilo normalno.
