Анализа пословања Управе царине
1. УВОД
Предмет овог рада је торијска и практична анализа организације рада и пословања царина
Репоблике Србије, као и Управе царина који је извршни орган Владе Србије у саставу
Министарства финансија, који спроводи царинску политику Републике Србије.
Своје послове Управа царина обавља преко подручних јединица – царинарница, у оквиру
којих су организоване царинске испоставе и царински реферати.
Царинарнице преко својих организационих јединица спроводе царински поступак у
путничком и робном промету – мере царинског надзора, царињење робе, сузбијање
нелегалног увоза, царински управни и царински прекршајни поступак, продају царинске
робе и принудну наплату царинских дажбина.
Царине и царински систем сваке државе, па и Србије, имају велики значај при отвореној
међународној робној размени. Из тих разлога, а посебно из разлога бржег укључивања
наше привреде у међународне робне токове, битно је да царина и царински систем наше
земље, буду савремени са низом усвојених међународних решења које имају развијене
државе.
Царинска професија, једна од најстаријих (долази одмах иза свештеничке, владалачке и
војничке), издражала је многе потресе и нападе, али је остала, сачувала се и развила. Број
цариника и царинарница показује велечину једне државе. У свему томе је и величина
царинске професије“....Овим речима завршио је текст на тему своје професије Вељко
Великић, царински службеник из Вршца, у листу „Цариник“ новембра 1926. године.
1
Царине наше земље, не би требале да буду баријера отвореним робним разменама са
иностранством, нити увозу, јер се ради и о зависно увозној привреди (па се ни извоз не
може остварити без неопходног увоза, посебно репродукционог материјала и сировина,
што ће омогућити производњу роба за извоз), већ напротив, оне морају бити у функцији
таквих робних размена.
С друге стране, царине не могу бити забрана увозу из иностранства јер затворена привреда
једне државе, па чак и оних развијенијих држава, није пожељна и економски оправдана.
Царина у сваком царинском систему, поготову код младих привреда у развоју, мора да
омогући и разуман увоз, али да и инструменти царина и институти царинског система
омогуће и поспеше извозне токове привреда у транзицији и развоју.
2. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ЦАРИНСКОЈ ИСПОСТАВИ
1
Интернет презентација Министарства финансија, Управа царина, www.carina.rs
1
Анализа пословања Управе царине
Слика бр. 1: Грб царине Србије
Извор:
http://www.carina.rs/lat/ONama/Stranice/ONama.aspx
, приступ 2015. год
Основни појмови
Царинарница је организациони, односно подручни орган у структури Управе
царина где се у целини или делимично могу спровести све или поједине царинске
радње утврђене царинским прописима.
Царинска контрола обухвата поједине радње које предузима царински орган (у
Републици Србији: Управа царина), као што су преглед робе, узимање узорака,
контрола постојања и аутентичности документације, преглед књиговодствених и
других докумената, преглед превозних средстава, преглед пртљага и друге робе
коју једно лице носи са собом или на себи и спровођење службених провера и
сличних радњи у циљу обезбеђивања правилне примене царинских и других
прописа.
Царинска тарифа је систематизовани списак роба са стопама царине. Царинску
тарифу чине номенклатура робе и стопе, односно износ царине прописане за
поједине робе у тој номенклатури.
Царински надзор је скуп општих мера и радњи Управе царина у циљу спровођења
царинских и других прописа у односу на робу која подлеже царинском наџору,
укључујући мере за обезбеђење истоветности робе од приспећа на царинско
подручје до окончања царинског поступка (праћење и чување царинске робе,
2
Анализа пословања Управе царине
подлежу опорезивању по основу пребивалишта, сталног места боравка, седишта,
регистрације. Међутим, овај појам не обухвата лица која у држави страни подлежу
само опорезивању прихода оствареног од поступака који нису у вези с добијањем и
(или) продајом робе.
Слободна зона је простор искључен из царинске територије једне државе, на коме
се обавља низ привредних активности, као што су производња, дорада, прерада,
амбалажирање, транспортне услуге, услуге смештаја, складиштења и други
послови. У зони се налазе и царинске испоставе, шпедитерске испоставе, предузећа
за контролу квалитета и квантитета.
Стављање робе у слободан промет подразумева окончање прописаних поступака у
вези са увозом робе, као и наплату свих прописаних увозних дажбина, пореза,
акциза и других накнада. Тиме страна роба стиче статус домаће робе.
Шпедиција се најчешће односи на поступак царињења и то углавном на случајеве
када треће лице обавља шпедитерске услуге за пошиљоца или примаоца било да је
у питању царињење увозних или извозних пошиљака.
Транзит је поступак који почиње декларисањем робе у улазној граничној
царинарници или царинарници где је роба претходно декларисана, а завршава кад
се роба, са одговарајућим исправама, допреми одредишној царинарници.
2
2.1. Душанов Законик (Призренски препис)
Ослањајући се на «Номоканон» Саве Немањића из XИИИ века, који је представљао скуп
црквених и световних правних прописа, у време развијања феудалне државе 1349. године
настао је Душанов законик допуњен 1354. године, којим је нормиран највећи број
друштвених односа. Чланови 120. и 121. овог Закона односе се на царину.
У средњовековној Србији царина се као појам први пут појављује у XИИ веку. Тада нису
постојале пограничне царине, већ се роба царинила на одређеним трговима у местима са
јаким трговачким прометом. Најпознатије царинарнице у приморским крајевима налазиле
су се у Св. Срђу на Бојани, у Даљу на обали Дрима, а у унутрашњости Србије у Брскову, у
2
Интернет презентација Министарства финансија, Управа царина,
www.carina.rs
, приступ 2015
4
Анализа пословања Управе царине
Св. Спасу (на путу Скадар – Призрен), у Новом Брду, Руднику, Трепчи, Призрену и Плани
на Ибру.
У мају 1804. године постављен је ђумрук (царинарница) на Сави код Остружнице. У
постојећим изворима из тог доба није сачуван тачан датум отварања остружничке
ђумрукане, али је зато могуће утврдити приближан дан који може бити узет као Дан
Царине Србије и то захваљујући пре свега сећањима Карађорђевог буљукбаше Петра
Јокића (око 1779-1852). То је једини извор из тог доба, али упоређивањем са другим,
дошли смо до закључка да је тај датум приближно 25. мај 1804. године.
2.1.1. Организација царинске службе у Србији
Царинарнице су дефинисане као државне установе које су директно потчињене министру
финансија.
Чиновнике у царинској управи постављао је својим указом краљ. У царини није могло
бити запослено лице које није имало бар шест разреда средњих трговачких или техничких
школа. Начелни распоред царинарница био је на граници, а могле су бити отворене и у
унутрашњости земље.
Број запослених зависио је од величине царинарнице, њене важности и величине
промета. Настојало се да у свакој буду барем по два запослена од којих је један могао бити
и приправник. У пракси то често није реализовано, тако да је већи број споредних
царинарница имао само по једног запосленог. Законом је било прописано да за управника
царинарнице није могао бити постављен нико ко није бар пет година провео као указни
царински чиновник.
3
2.1.2 Царинска служба између два светска рата
После Првог светског рата, прво у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а после и у
Краљевини Југославији, због унутрашњих противуречности, криза и заоштравања
међународних односа, царинска служба била је у подређеном положају.
У састав царинске власти улазили су: Министарство финансија с Одељењем царина,
финансијске дирекције с одсецима за царине, царинарнице са царинско-хемијским
лабараторијама и Царинским бироом, централе царинске благајне и финансијске
контроле.
4
3
Историјат царинског закона и царинске тарифе
4
5
Анализа пословања Управе царине
први утисак на све оне који прелазе границе наше земље и да на прави начин представи
наш народ у његовом настојању да се приближи Европи.
5
Слика бр. 2: Царинска униформа кроз време
Извор:
www.carina.rs/lat/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/CarinskaUniforma.aspx
2.3. Историјат царинског закона и царинске тарифе
Овакав став нашег колеге с почетка ХХ века, утемељен је на историјским чињеницама, јер
је царина као данак или порези била позната још у старом веку. Убирала их је држава или
поједини градови. Код старих Грка у Атини плаћала се дажбина од 2% на увоз и извоз
робе преко Пиреја.
Римљани су их такође разрезивали као државне и провинцијске или градске. Још у римско
доба царине су представљале значајан приход државне благајне.
Средњовековни српски владари наплату царине обично су давали у закуп, најчешће
Дубровчанима, да би се доласком Турака на Балкан потпуно променила и структура
прихода.
5
Интернет презентација Министарства финансија, Управа царина,
www.carina.rs
, приступ 2015. год
7
