Analiza poslovnih funkcija

Seminarski rad

Predmet:Analiza poslovanja 

Tema

:

Analizaposlovnih funkcija

Mentor:

Student:

1

Sadržaj:

Uvod………………………………………………………………………..…2

1.Finansijska funkcija………………………………………………………....3

1.1.Politika finansiranja………………………………………………...4

1.2.Politika investiranja………………………………………………...7

2.Nabavna funkcija……………………………………………………………9

3.Proizvodna funkcija…………………………………………………………11

4.Prodajna funkcija……………………………………………………………12

5.Zaključak…………………………………………………………………….13

6.Literatura…………………………………………………………………….14

3

1.Finansijska funkcija

Za tržišne uslove privređivanja je karakteristično da svaki privredni proces počinje i završava 

se novcem, odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije. Iz tog razloga je izražen 

problem veličine potrebnih novčanih sredstava kao i odnosa novčanog i nenovčanog kapitala. 

Zadaci finansijske fukcije se najčešće svrstavaju u dve kategorije:



Primarni zadaci

1. Pribavljanje sredstava

2. Upotreba sredstava

3. Usklađivanje roka imobilizacije sredstava sa rokovima raspoloživosti izvora



Sekundarni zadaci:

1. Disponiranje novca

2. Kontrola racionalne upotrebe

3. Finansijsko planiranje

4. Finansijska analiza

5. Finansijsko izveštavanje

Analiza finansijske funkcije sa aspekta pribavljanja izvora treba da ispita adekvatnost obima i 

structure   izvora   kao   i   opravanost   troškova   pribavljanja.   Cilj   je   obezbediti   kontinuitet 

proizvodne aktivnosti uz maksimalnu rentabilnost i optimalni nivo likvidnosti.

Sa aspekta upotrebe izvora, odnosno investiranja, analizom se ispituje nivo uotrebe kapitala, 

odnosno vremenska usklađenost izvora i upotrebe, povrat na investirano i stepen zaštite od 

rizika. Cilj je obezbediti maksimalne efekte ukupne poslovne aktivnosti. 

S obzirom da su rokovi imobilizacije sredstava često neusklađeni sa rokovima raspoloživosti 

izvora, što za posledicu ima nelikvidnost preduzeća i povećanje troškova finansiranja, zadatak 

je  finansijske  funkcije  da kroz  transformaciju  izvora  i  ulaganja  permanentno  vrši njihovo 

usklađivanje, za šta je uslov uspostavljena finansijska ravnoteža- kratkoročna i dugoročna. 

Upravljanje   kapitalom   podrazumeva   pomirenje   dva   međusobno   suprotstavljena   zahteva- 

zahtev   za   maksimalnom   rentabilnošću   I   zahtev   za   zadovoljavajućim   nivoom   likvidnosti   i 

solventnosti.

4

Sve to u cilju procene efekata investicione i politike finansiranja na likvidnost, solventnost i 

rentabilnost poslovanja preduzeća.

1.1.Politika finansiranja

Kada je u pitanju finansiranje, preduzeće se u razvijenim tržišnim privredama može finansirati 

iz velikog broja različitih izvora. Shodno tome, finansijska funkcija u preduzeću bi trebalo da 

se kroz politiku finansiranja opredeli za odgovarajući interni ili eksterni izvor finansiranja, 

odnosno njihovu kombinaciju, koja u najvećoj meri doprinosi rentabilnost preduzeća, vodeći 

pre svega računa o ceni pojedinih izvora.

Pod pojmom eksternog finansiranja se najčešće podrazumeva emitovanje I prodaja hartija od 

vrednosti, odnosno finansijskih instrumenata, bez obzira da li se radi o osnovnim ili izvedenim 

instrumentima, odnosno derivatima, čija cena je u najvećoj meri uslovljena stanjem na tržištu 

kapitala. Isto tako, značajan izvor finansiranja bi trebalo da bude akumulirani dobitak, kao 

interni izvor kapitala, koji takođe ima svoju cenu, s tim što kod eksternih izvora finansiranja 

cena   predstavlja   realni   trošak   preduzeća,   odnosno   stvarno   izdavanje   gotovine   (po   osnovu 

kamata ili dividende), dok se cena akumuliranog dobitka kalkuliše kao oportunitetni trošak.

Pored   utvđivanja   cene   pojedinih   izvora   finansiranja,   za   privredno   društvo   je   od   značaja 

utvrditi I prosečnu cenu kapitala koja se često koristi kao kriterijum rentabilnosti prilikom 

ocene investicionih ulaganja, kao I prilikom utvrđivanja vrednosti preduzeća kada se koristi 

kao diskontna stopa.