ФАКУЛТЕТ САВРЕМЕНИХ УМЕТНОСТИ
Драмска уметност
Семинарски рад
Анализа представе из серијала ТВ театар
„Јовча“ Б. Станковић у режији Југа Радивојевића
Предметни наставник: Студент:
Ванр. проф. Петар Грујичић Милка Јовановић
(217-2018
)
Датум предаје
20. 2. 2020
. год.
Београд
фебруар,
2020.
С А Д Р Ж А Ј
Увод.........................................................................................................................................1
1. Драме Боре Станковића .............................................................................................2
1.1. „Коштана“ и „Ташана“.....................................................................................2
1.2. „Јовча“-трагички ликови..................................................................................2
2. “ Јовча“ Југ Радивојевић (2011.)................................................................................3
2.1. Каква пеадстава!..................................................................................................3
2.2. Први чин........................................................................................................5
2.3. Други чин.......................................................................................................6
2.4. Трећи чин.......................................................................................................6
2.5. Четврти чин....................................................................................................7
2.6. Пети чин........................................................................................................8
2.6.1. Последња слика петог чина.........................................................................9
3. Креативна спој позоришта и телевизије............................................ .......................9
3.1. ТВ театар......................................................................................................10
Закључак.................................................................................................................................10
Литература........................................................................................................................11
2
1. Драме Борисава Станковића
Бора Станковић (1875.-1927.год.), контроверзни лирски рeaлиста, познатији као
приповедач и зачетник модерног српског романа, опробао се као драмски писац. Написао
је три драме, а започео је и адаптацију свог најзначајнијег дела, романа „Нечиста крв“, али
је није завршио. Приповетке „Јовча“ (1901.) и „Ташана“ (1910.) је прерадио, написао у
форми драмског текста. Најпознатија „Коштана“ (1902.), драмски првенац, коју је више
пута је преправљао, има небројено поставки. Драма „Јовча“ објављена је постхумно 1928.
године, када је покренута и иницијатива за штампање Станковићевих дела, а током
1928./29. год. објављено је 8 књига, захваљујући његовим пријатељима и породици.
1.1. „Коштана“ и „Ташана“
„Коштана“ комад из врањског живота с песмама, премијерно је изведена 1900.
године у Народном позоришту у Београду. У пркос неуспеху и већином неповољном
писању критичара, временом стиче популарност јер ју је публика препознала као једну од
„најлепших, најпоетичнијих и најдубљих песама целе наше књижевности“ (Ј. Скерлић,
1950: 261). Данас се сврстава у ред литерарних и позоришних класика. Прича је о младој
лепотици Ромкињи, која својом заносном песмом и ватреном игром опчињава мушки свет,
и младе и старе, покреће у њима тешке унутрашње дреме, преиспитивања, дертове.
Потпуно недужна и морално чиста, бива протерана принудном удајом у Врањску Бању.
Драма „Ташана“ имала је своје првo извођење за живота писца, у јулу 1927.
год. такође у НП у Београду. Тема ове драме је судбина младе жене, осуђене од стране
неумољиве средине која не прашта интимне потребе и осећања. Прелепа млада удовица
крши патријархалнo очекивање да доживотно буде верна покојном мужу. Дуго чамећи,
ипак посустаје пред налетима пожуде и подаје се његовом пријатељу. Љубавник је
оставља и она трпи казну конзервативне средине. Одбачена је, а једино друштво јој је
умоболни Парапута.
1.2. „Јовча“- трагички ликови
Време дешавања радње у драми Јовча су осамдесете и деведесете
ХIX века у
Врању. Главни лик је богати врањски трговац, приказан као породични тиранин: груб,
осион, никога не поштује, мисли да новцем може да решава ствари. Има два сина, од две
жене које је отерао. Трећа жена, Марија, родила му кћи, мезимицу Васку и то је једини
разлог да и њу не отера. Љубав према Васки јавно и отворено показује. Васка има живот у
изобиљу. Кити је и дарује само најскупљим и најлепшим свилама, златом, сви да јој
позавиде. Већ стасала за удају, лепа и развијена, залудела је све момке. Јовчи ниједан није
довољно добар, све их одбија. Нема за њу прилике. Васкина душа и тело чезне за
мушкарцем, а време пролази. У вароши се шушка да је жели за себе, како не доликује
оцу. Што је више притисака за њену удају, то је његова опсесија јача. Она је његова и не
да је другом. Настаје унутрашња борба, самоубеђивање да мора да је да, да нађе, ако не
одговарајућег зета (јер га нема), онда кућу, пријатеља. Тако лакше доноси одлуку.
