Универзитет у Београду
Пољопривредни факултет
Дипломски рад
Тема
Aнализа приноса зрна и квалитета брашна неких ПКБ сората
озиме пшенице
Студент:
Ментор:
Проф. др Жељко Долијановић
Садржај:
Увод ………………………………………………………………………………..............................................4
Површине и приноси пшенице у Србији…….................................................................5
Показатељи квалитета пшенице...................................................................................6
Сортименет пшенице.....................................................................................................7
Материјал и метод рада………………………………………………………………………………………….8
Сорте Института ПКБ Агроекономик –Талас…………………………………………………………..9
Сорта Ратарица………………………………………………………………………………………………………10
Сорта Царица…………………………………………………………………………………………………………11
Сорта Меркур…………………………………………………………………………………………………………12
НС сорте пшенице- НС 40С ……………………………………………………………………..................13
Сорта Победа...............................................................................................................14
Сорта Балатон и Apache...............................................................................................15
Резултати истраживања…………………………………………………………………………………...16-17
Закључак…………………………………………………………………………………………………………….….18
Литература…………………………………………………………………………………………………………….19
Површине и приноси пшенице у Србији
Објективна је чињеница да је у периоду од 1992. до 2003. земљиште исцрпљивано изостављањем
ђубрења (до критичног нивоа P2О5), неадекватном обрадом, немаром и лошим навикама у
погледу хигијене земљишта, итд. Због тога је закоровљеност енормно порасла, прошириле су се
инвазивне коровске врсте, нарушена је структура ораничног и подораничног слоја и сл. Имајући
ово у виду, као изражену реакцију пшенице на примењену технологију гајења, посебно у
неповољним годинама, разумљиво је варирање просечних приноса (Таб. 1). Треба такође истаћи и
све чешћу појаву водених огледала у микродепресијама и на нижим теренима. Водолежине су
углавном поред обилних падавина и последица слабог одржавања каналске мреже. Често
плављење земљишта потпуно мења карактер микробиолошких, хемијских и физичких процеса у
земљишту. Санација оваквих земљишта захтева мелиоративна улагања. За овакво стање узроци се
поново морају тражити изван примарне производње. Наведени аспекти производње пшенице,
везани за стање земљишта, утицаће негативно на приносе и у наредним годинама. Да је то тачно
показују они произвођачи у Србији који су успели да сачувају своја земљишта од раубовања поред
економских тешкоћа. Они постижу високе приносе, понекад и 100% веће од просечних. Ту су и тзв.
рекордери у производњи пшенице који сваке године, додуше на мањим површинама, постижу
веома високе приносе и показују њен теоретски потенцијал.
Таб.1
Површине и приноси пшенице у Србији (Извор података пољопривредна комора Србије)
Година жетве
Површина( ha)
Принос (t/ha)
2000
651.197
2,95
2001
671.463
3,70
2002
692.000
3,28
2003
611.700
2,24
2004
639.289
4,33
2005
563.801
3,57
2006
539.399
3,70
2007
559.726
3,30
2008
484.613
4,37
2009
569.329
3,49
2010
488.943
3,38
2011
493.006
4,21
2012
480.539
3,98
2013
563.403
4,78
2014
604,748
3,95
Основни предуслов за постизање високих и стабилних приноса пшенице је употрeба сортног и
квалитетног семена за сетву,уз примену одговарајуће тј. оптималне технологије гајења.(Ђурић и
сардници,2010 и 2011,Денчић и сарадници godina).
Да би се остврио висок принос,потребне су сорте са ниском и чврстом стабљиком (сламом) које
трпе високо ђубрење азотним ђубривима,већим бројем плодних цветова у класу и високом
отпорношћу према ниским темературама и важнијим болестима пшенице.
Последњих година када се постижу доста високи приноси пшенице и када смо задовољили
квантитетом,постаје актуелније pitanje стварањa сорти које сједињују особине високе родности и
високог квалитета брашна.Међутим,производња пшенице у нашој земљи окарактерисана је
значајним варирањем квалитета од жетве до жетве, варирањем квантитета партије пшенице исте
жетве,одсуство разврставања пшенице по квалитету а тиме и њеног плаћања по квалитету што
прерађивачкој индустрији ствара читав низ проблема како у економском тако и у технолошком
смислу.
