Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
2
Увод
Тема мог практичног рада је „Рентабилност„ истраживајући ову тему закључили смо да се
овај појам доводи у везу са појмом добитка. Оба израза употребљавају се за означивање исте
ствари, али на два различита начина. Формална разлика између њих је у томе што се добитак
установљује одузимањем једне величине од друге, а рентабилност дељењем једне величине
с другом. Економска смисао принципа рентабилности јесте остварити што већи добитак
профит са што мањим ангажовањем средстава. У економској теорији и пракси даје се велики
значај рентабилности као мерилу квалитета економије што произлази из значаја добитка као
резултата репродукције и ангажованих средстава за процес репродукције. Исто тако,
рентабилност мерена односом између добитка и ангажованих средстава представља
показатељ репродуктивне способности у конкретној организацији, тј. каква је могућност
репродуковања уложеног укупног економског рада на нивоу укупног процеса репродукције.
Рентабилност је глобални показатељ пословног успеха, и садржи у себи резултате остварене
продуктивности и економичности у истом периоду. То је коначни, израз дефинитивног
финансијског резултата који индицира свеукупни успех предузећа. Она је одлучујуће
мерило ефикасности кориштења средстава, мерило успеха привредивачке активности и
пословности предузећа.
Рентабилност је израз коначног финансиског ефекта улагања средстава, односно израз
укупног успеха пословања предузећа. Другим речима, рентабилност је синтетички
индикатор и показатељ укупног квалитета економије.
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
4
2. Студија случаја - Фриком
Процена вредности предузећа представља доношење суда о вредности датог предузећа у
одређеном временском тренутку и заснива се на:
примени пригодних метода процене како би се дошло до логичних резултата процене
вредности предузећа.
разумевању прошлих, тренутних и будућих операција предузећа;
анализи индустрије у којој се предузеће такмичи;
анализи економског окружења у ком предузеће послује;
анализи финансијских информација предузећа и
У поступку процене вредности најпре се формира информациона база за процену будуће
вредности. Формирање информационе базе подразумева анализу окружења и самог
предузећа.
2.1. Интерно окружење
Фриком је прехрамбена индустрија чије су основне делатности продаја, производња и
прерада прехрамбених намирница, као и промет широког асортимана Фриком производа.
Прехрамбена индустрија Фриком једна је од највећих вертикално-интегрисаних
прехрамбених индустрија у југоисточној Европи. Седиште Компаније и њени основни
производни капацитети налазе се у Републици Србији. Фриком има производњу у Падинској
Скели, као и погон за припрему и транспорт возила. Фриком производи око 1,7 милиона
условних производа сладоледа годишње, радећи на територији Србије, Црне Горе, Босне и
Херцеговине. Укупан обим произвосње сладоледа је око 2,1 милиона тона годишње.
Малопродајна мрежа Компаније обухвата преко 950 објеката: разних прехрамбених
продавница. Фриком је водећи снабдевач производње сладоледа у Србији.
3
Слика број 2: Фриком сладоледи у фрижидеру
4
3
Јеремић, Љ., Иваниш, М. (2009): Основи финансија, Универзитет Сингидунум, Београд, стр. 23
4
Извор: Прехрамбена индустрија Фриком у Србији
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
5
2.2. Екстерно окружење
Републички завод за статистику Републике Србије проценио је да укупне економске
активности у 2013. години, мерене реалним БДП-ом, имају реални раст од 2,4% у односу на
претходну годину. Највећи раст БДП-а између осталог је забележен у сектору прерађивачке
индустрије у оквиру кога послује Фриком. У 2013. години у земљи је регистрован
недовољно брз опоравак привредних активности, прилив страних директних инвестиција
тек је нешто већи од 500 милиона евра, такође се касни са реализацијом великих
инвестиционих пројеката. Расту реалног БДП-а од 2,4% највише је допринео развој малог
броја великих извозно оријентисаних компанија док највећи део фирми осећа велику кризу.
Процењено је да ће годишња стопа инфлације износити 2,3%. У 2013. години забележен је
пораст јавног дуга који на крају 2013. године чининешто више од 60 % БДП - а Србије. Стопа
незапослености је и даље веома висока и премаподацима Међународног монетарног фонда,
за 2013.годину износи 21 %. У наредном периоду на БДП ће највише утицати раст извозно
оријентисаних грана индустрије, спровођење мера финансијскеконсолидације, као и брзина
опоравка еврозоне.
5
Слика број 3: Лого
6
5
Глигорић, Ч. (2005): Ризик капитала као фактор процене вредности предузећа, Банкарство, Београд, стр. 38
6
Извор: Прехрамбена индустрија Фриком у Србији
