1
Analiza romana ,,Derviš i smrt“ Meše Selimovića
Inspiracija za pisanje romana
Pisac Meša Selimović je imao brata Šefkiju, partizanskog oficira, koji je
tragično streljan od partizana tokom Drugog svetskog rata. Svoju tugu i krivicu što
nije spasio brata pretočio je u prozu o dervišu Ahmedu Nurudinu, koji takođe gubi
brata pod nesrećnim okolnostima, ali tokom turske vladavine u Bosni. Autor Selimović
u ovom romanu iznosi vlastita razmišljanja i nedoumice o odnosu između pojedinca i
vlasti, čoveka i društva, kao i o smislu egizistencije i života.
Žanrovko određenje romana
Delo ,,Derviš i smrt“ se može odrediti kao
istorijski roman
jer opisuje vreme
vladavine Turaka u Bosni tokom 18.veka. Prikazuje se društveno stanje u jednoj
neimenovanoj bosanskoj kasabi kada ima nemira, pobuna, siromaštva, teškog života,
strahova od vlasti, sumnjivih hapšenja nevinih ljudi koji su nešto rekli/napisali protiv
turske vlasti. U takvo opasno vreme živi šejh tekije Ahmed Nurudin, koji pokušava
otkriti tajnu iza hapšenja svog brata Haruna.
Ovaj roman se određuje kao
psihološki roman
ili
roman lika
zato što pisac
prikazuje psihološko stanje glavnog junaka Nurudina. Delo je pisano kao ispovest
junaka u prvom licu. Tokom čitanja saznajemo njegove strahove, pitanja, kolebanja,
uspomene, osećanja i misli. Razotkriva nam se čitavo unutrašnje bogatstvo Ahmeda
Nurudina, koji je veoma složena ličnost za tumačenje.
,,Derviš i smrt“ je i
socijalni (društveni) roman
jer je data slika društvene
sredine i njenih nemira za vreme osmanske (turske) vladavine. To su bila nesigurna i
opasna vremena gde su pojedinci ili grupe pokušavali da sačuvaju tradiciju, običaje,
nacionalni identitet boreći se protiv neprijatelja.
Za ovo delo kažemo da je i
filozofski roman
zbog datih nedoumica i
razmišljanja o čovekovom mestu u društvu, njegovom odnosu prema vlasti i drugima,
ljubavi i mržnji, smislu egzistencije i života, granici između života i smrti, značaju
prijateljstva itd.
Kompozicija romana
Roman je podeljen na dva dela. Prvi deo sadrži 9 poglavlja, a drugi – 7
poglavlja.
Svako poglavlje dela počinje citatom iz Kurana
, što nam ukazuje na
ličnost Ahmeda Nurudina koji je pod jakim uticajem dogme. Dok se nije desio
događaj sa bratom, Nurudin je sav život tumačio iz ugla religijske dogme, sadržane u
Kuranu. Sa druge strane, odlomci iz muslimanske verske knjige pokazuju se kao
nedovoljni za tumačenje ljudi i života koji su daleko komplikovaniji za razumevanje.
,,Derviš i smrt“ počinje i završava se istim citatom kako je ,,čovjek uvijek na
gubitku“. Tako se zaokružuje priča o Ahmedu Nurudinu, koji je postao svestan pred
vlastitim pogubljenjem kako nije ispunio svrhu svoga života. Njegov život prolazi u
praznini, strahovima i besmislenosti, umesto u ljubavi, sreći, unutrašnjem zadovoljstvu
zbog ostvarenja sopstvenih potencijala ličnosti.
2
Zašto Ahmed Nurudin postaje derviš?
On je postao derviš, odnosno muslimanski sveštenik kako bi se sklonio od
surovosti života. Naime, u mladosti je ratovao i preživeo
ratna iskušenja
. Ahmed se
vratio iz rata kao promenjen čovek sa bolnim iskustvima i sećanjima na nasilje i
pogibiju drugova. Sa druge strane, tu je i
Ahmedova neostvarena ljubavna priča
.
Zaljubio se u devojku koju su udali pre nego što se vratio iz rata. Sredina je bila
protiv njihove ljubavi, a Ahmed nije imao hrabrosti da se suprotstavi i pobegne sa
voljenom ženom. Umesto toga otišao je u derviše gde se priklonio muslimanskim
dogmama. Godinama je učio da sluša i trpi, kako da tumači život i ljude sa aspekta
Kurana.
Tekija i derviški red su bili utočište za Ahmeda kako ne bi patio, da se ne bi
suočavao sa životnim izazovima i problemima. Lakše mu je bilo da sluša i primenjuje
muslimanske zakone i učenja, nego da se bori za ljubav i pravdu. Međutim, tako se
udaljio i otuđio od života i ljudi.
Hapšenje brata – pobuna u Ahmedu Nurudinu
Ahmed Nurudin piše ispovest kada ima već 40 godina, odnosno u vreme kad
je ,,čovjek još uvek mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje“. On piše jer
oseća potrebu da iskaže šta ga muči, da se ispovedi papiru u samoći. Želi da oslobodi
sav svoj teret i bol zbog životnih promašaja, pogrešnih odluka, bolnih iskustava.
Takođe, da ispriča svoju životnu priču kako bi bolje upoznao i shvatio sebe.
Tako mu se u mislima javila reč koje se plaši: pobuna. A ta pobuna ima veze
sa hapšenjem brata Haruna, koji je ubrzo zatim i pogubljen. Hapšenje Haruna je
prekretnica u životu šejha mevlevijskog reda, tj. derviša Ahmeda Nurudina, jer ništa
posle više nije bilo isto. Ahmed je počeo tako drugačije da shvata život i ljude, da
uviđa
nedovoljnost i krutost islamske dogme za razumevanje sveta u kome živi
.
Međutim, on shvata kako se otuđio od ljudi i da se ne uklapa u svet. Zato je
nesiguran i uplašen, meri svaku reč i postupak. Nalazi se na granici između ljubavi i
mržnje, ali ovo drugo osećanje ponekad preovladava njime.
Ovaj junak ima ograničena shvatanja pod uticajem dogme, pa se zato ne
snalazi najbolje u odnosu prema ljudima i vlasti. Jedno su knjige i muslimanska
učenja, a drugo su život i ljudi koji se ne uklapaju u zadate okvire i pravila. Ahmed
postaje svestan vlastite pobune protiv ograničenja života koje je trpeo godinama. Sam
je napravio izbor da bi se sklonio od životnih nedaća. Međutim, život mu uzvraća
udarac, tako da posle 20 godina služenja islamskoj veri
Ahmed kreće da preispituje
svoje odluke, postupke i misli
. Plašio se za svoj ugled i bezbednost zbog uhapšenog
brata, ali nije bio siguran šta da čini. Sa jedne strane, sredina bi ga osudila zbog
slabosti i pasivnosti, dok sa druge strane, nalazi se pod lupom vlasti koja ne prašta
greške i prestupe bilo kog pojedinca.
Ahmed oseća pobunu i
protiv sebe kao učaurenog čoveka u okvirima
religije i derviškog reda
. Oseća da se više ne može vratiti nekadašnjem JA koje je
bilo obuzeto disciplinom i religijskim zakonima. Više nije onaj Ahmed koji se ne buni
i ništa ne preispituje, već samo ćuti i pušta druge da odlučuju umesto njega. Sad je
