Analiza tržišta za ekološki proizvod

Analiza istraživanja tržista za 

ekološki proizvod: Ekološki 

građevinski materijal

Seminarski rad

Student: Adnan

Bijeljina, 2015.

1

Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................................................2

1.1.Ekološki materijali u građevinarstvu.....................................................................................2

1.1.1. Drvo............................................................................................................................... 5

1.1.2. Slama.............................................................................................................................6

1.1.3. Celuloza......................................................................................................................... 8

1.1.4. Ovčja vuna..................................................................................................................... 8

2. Analiza istraživanja tržišta za ekološki proizvod: Ekološki građevinski materijal...................10

2.1. Molimo Vas zaokružite Vaš spol........................................................................................10

2.2. Molimo Vas da zaokružite kojoj dobnoj skupini pripadate................................................11

2.3. Molimo Vas da zaokružite koliko iznose Vaša lična mjesečna primanja..........................11

2.4. Jeste li upoznati sa terminom ekološki proizvod?..............................................................12

2.5. Da li znate šta je ekološki građevinski materijal?..............................................................13

2.6. Koji ekološki građevinski materijal najviše koristite?........................................................14

2.7. Jeste li upoznati sa upotrebom ekološkog građevinskog materijala u našoj zemlji?..........15

2.8. Da li mislite da je ekološki građevinski materijal pristupačniji od konvencijnalnog?.......15

2.9. Da li bi ste u budućim građevinskim poduhvatima konvencionalni građevinski materijal 
zamjenili ekološki prihvatljvim?............................................................................................... 16

2.10.   Da   li   vjerujete   da   su   ekološki   građevinski   materijali   zaista   bolji   za   okolinu   od 
konvencionalnih?.......................................................................................................................17

3. Zaključak...................................................................................................................................18

Literatura........................................................................................................................................19

Prilog..............................................................................................................................................20

Anketni listić..............................................................................................................................20

Spisak grafikona........................................................................................................................22

3

Osim što su njihove zalihe ograničene, daleko veći problem predstavlja poguban uticaj koji 

fosilna goriva imaju na zemljinu atmosferu. Naime, sagorjevanjem proizvode CO

2

, plin koji 

uzrokuje   efekt   staklenika   (zato   ga   se   naziva   stakleničkim   plinom)   i   zagrijavanje   zemljine 

atmosfere. U EU tako na zgradarstvo otpada 36% ukupno ispuštenog CO

2

.

1

Europski parlament je 19.5.2010. usvojio Direktivu 2010/31/EU, a koja za cilj ima dugoročna 

nastojanja   da   se   globalno   povećanje   temperature   zadrži   ispod   2°C   i   da   se   ukupna   emisija 

stakleničkih plinova smanji za najmanje 20% u odnosu na referentnu 1990. godinu, odnosno za 

30% u slučaju da dođe do međunarodnog sporazuma. 

Građevinartvo   je   vjerovatno   najjednostavnije   područje   za   primjenu   ekoloških   i   energetski 

prihvatljivih   rješenja.   Principi   energetskog   funkcioniranja   zgrada   su   jednostavni   i   poznati 

hiljadama godina. Tehnologija za dodatno iskorištavanje prirodnih izvora je raznovrsna, serijski 

u   proizvodnji   i   dostupna   svima   koji   su   u   mogućnosti   graditi.   Investicije   u   energetsku 

učinkovitost zgrada imaju kratko vrijeme povrata, nakon čega nastavljaju štedjeti ili proizvoditi 

energiju u budućnosti i na taj način biti od velikog učinka korisniku. Dodatna prednost ekološki 

projektiranih zgrada je prirodna i zdrava klima koja vlada u njima i oko njih. To je izravna 

posljedica primjene načela energetski učinkovite gradnje i svijesti svih sudionika u gradnji da 

čine dobro: od investitora, arhitekta, izvođača, prateće industrije, pa sve do krajnjeg korisnika 

koji u tom prostoru živi.

Iako   je   naša   savjest   osnovni   pokretač   pozitivnih   promjena,   u   zemljama   s   visokom   razinom 

ekološke   i   političke   svijesti   veliku   edukacijsku   i   promotivnu   ulogu   imaju   razni   poticaji   i 

subvencije za primjenu načela i ugradnju energetski učinkovite tehnologije. Bosna i Hercegovina 

još nije među tim zemljama. Ostaju nam nade da će se u što skorije vrijeme prijeći s riječi na 

djela, jer je i naša zemlja potpisnica gore spomenute Direktive EU.

Razmišljamo li i djelujemo li u skladu sa svim prethodno navedenim smjernicama, još uvijek 

nismo potpuno iscrpili mogućnosti ekološkog ponašanja u današnjoj arhitektonskoj praksi. Sav 

materijal,   transport   i   rad   koji   su   ugrađeni   u   jednu   zgradu   također   imaju   ozbiljan   uticaj   na 

1

 Simpson, J.R., (2002).,  Energy and Buildings, Improved Estimates of tree-shade effects on residential energy use.,  

str. 11.

4

konačnu energetsku bilancu. Investitor vjerojatno neće financijski bitno osjetiti tu razliku, ali za 

one koji razmišljaju ekološki to bi svejedno mogao biti značajan faktor.

Materijali   kojima   se   gradi   imaju   trostruko   ugrađenu   energiju   do   trenutka   gotove   ugradnje: 

energiju potrebnu za proizvodnju (dobivanje sirovine i obradu u gotovi proizvod), energiju za 

transport (od proizvođača preko trgovca do gradilišta) i energiju potrebnu da se materijal ugradi. 

Tu je još i aspekt obnovljivosti, odnosno je li sirovina od koje se građevinski element proizvodi 

obnovljiva ili se bespovratno crpi iz okoliša. I konačno, može li se građevinski materijal nakon 

demontaže ili rušenja reciklirati, ili ima jednokratnu upotrebljivostoljeću

Primjer idealnog ekološkog materijala predstavlja drvo. Ono je obnovljivi građevinski materijal, 

troši vrlo malo energije za proizvodnju gotovog proizvoda, prisutno je u gotovo svim dijelovima 

svijeta pa se troši malo energije za transport, ima široku mogućnost primjene (od konstrukcije do 

dekorativnih obloga) i jednostavno se reciklira. Kao suprotnost se može navesti beton. Proizvodi 

se od neobnovljive sirovine, uz veliku količinu energije, transportira iz često velikih udaljenosti, 

ugrađuje skupom tehnologijom, pri ugradnji proizvodi toplinu i otpad (oplata). Za uklanjanje 

zahtjeva opet puno energije i skupe tehnologije, ne može se reciklirati, a u otpad povlači i 

ugrađenu čeličnu armaturu - materijal koji je inače moguće 100% reciklirati.

Slika 1. Ekološki koncept gradnje (

http://www.arhiteko.hr

, 17.06.2015.)

6

Drvo kao građevinski materijal je interesantno za korisnike jer ono raspolaže veoma dobrim 

odnosom   cijena-rad,lako   je   za   obradu   i   kratkim   vremenom   gradnje   a   time   garantuje   brzi 

završetak gradnje. Način gradnje drvetom je kao suvi način nezavisan od nevremena, to znači 

brza montaža, najkraće vrijeme gradnje, najniži transportni troškovi, kratko vrijeme zagrijavanja 

i mali gubici toplote su ekonomične prednosti. Drvo se lako kombinuje sa drugim materijalima. 

U slučaju požara drvo prenosi 10 puta sporije toplotu zagrevanja nego beton, a čak 250 puta 

sporije nego čelik.

Drvo se odlikuje visokim statičkim kvalitetom. Stoga se nosivi materijal može upotrebljavati za 

razne konstrukcije, od noseće konstrukcije do višespratnih građevinskih konstrukcija. Za to je 

odgovorna mikro - struktura drveta koja ima uticaj na visoku sposobnost opterećenja. U odnosu 

na sopstvenu težinu drvo nosi 14 puta više, nego čelik a njegova čvrstina na pritisak odgovara 

armiranom betonu. Drvo sa svojom gustinom od 400 do 800 kg/m³ je čak 5 puta lakše od betona, 

čija gustina iznosi 2500 kg/m³, pa je puno lakše za transpor.

3

1.1.2. Slama

Slama   se   u   građevinarstvu   upotrebljava   od   kamenog   doba.   Zbog   svojih   dobrih   toplinskih 

karakteristika,   dostupnosti,   male   cijene   i   trajnosti   se   koristila   kao   konstruktivni   element   za 

izgradnju   zidova,   ali   i   kao   pokrov.   Naravno,   pronalaskom   brojnih   savršenijih   građevinskih 

materijala je pomalo pala u zaborav. Izumom stroja za baliranje sredinom 19. stoljećese vraća u 

upotrebu, uglavnom u Americi, Njemačkoj, Austriji i Australiji.

Novu renesansu proživljava u današnje vrijeme kada ekološke i financijske prednosti slame 

postaju sve važniji faktor u gradnji.

Slama se proizvodi sušenjem stabljika raznih biljaka (pšenica, ječam, raž, zob, riža i dr.). Same 

stabljike su najčešće nusprodukt u prehrambenoj i tekstilnoj industriji. Sušenje se može odvijati 

prirodno (na zraku) ili ubrzano (u sušarama). Proizvodni postupak je vrlo kratak uz potrošnju 

vrlo malo energije (nema vrućih postupaka). Kod ugradnje rastresite slame se osušene stabljike 

3

  Hickey, M.; King, C. (2001). The Cambridge Illustrated Glossary of Botanical Terms. Cambridge University 

Press., str. 49.