ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА КРАГУЈЕВАЦ
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Анализа утицаја алкохола на
безбедност саобраћаја
Предмет: Људски фактор у безбедности саобраћаја
Ментор:
Студент:
Др Миодраг Пешић, проф.
Бојан Нишовић
Бр. инд. СУ-14/16
Крагујевац, 2018.
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА КРАГУЈЕВАЦ
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Анализа утицаја алкохола на
безбедност саобраћаја
Предмет: Људски фактор у безбедности саобраћаја
Студент:
1. _____________________
Бојан Нишовић
2. _____________________
Бр. инд. СУ-14/16
3. _____________________
Специјалистички рад
1
УВОД
У данашње време, алкохол се сматра једним од највећих узрока саобраћајних
незгода, тако да би се превенцији ове појаве морао придавати велик значај.
Код алкохолисаних возача оштећене су све функције које су битне за вожњу, дакле,
психичке, чулне и моторне а степен оштећења сразмеран је концентрацији алкохола у
крви. Када су у питању мотиви, који пубуђују људе на конзумирање алкохолних пића, они
могу бити различити. Неки пију зато што то виде од других, а неки да би се бар
привремено орасположили али сви они генерално, потискују из свести последице које
алкохол сам по себи има. Проблематика конзумирања алкохолног пића поред тенденције
сталног пораста по својој озбиљности и тежини још више забрињава обухватањем свих
слојева друштва и свих узрасних група. У данашње време, алкохолна пића постала су
саставни део свих церемонија, прослава, разних приватних и службених скупова те
служења гостију алкохолним пићима било код куће или на радном месту као стари обичај
који се на жалост стално негује и обогаћује. Човек у алкохолисаном стању је човек који се
употребом алкохола доводи у посебно психичко и физичко стање које је временом
ограничено и пролазно. У такво стање се могу довести како алкохоличари тако и они који
то нису. Ниво алкохола у крви назива се алкохолемија и на основу тога како човек реагује
на алкохол имамо обично и абнормално пијанство.
У Републици Србији у периоду од 2012. до 2016. године догодила се 321 саобраћајна
незгода која је у вези са вожњом под утицајем алкохола, а у тим саобраћајним незгодама
је погинуло 355 лица. У просеку свака 9 саобраћајна незгода са погинулим лицима је
везана за вожњу под утицајем алкохола (11,5% свих саобраћајних незгода са погинулим
лицима), док је евидентирано укупно 6.524 саобраћајних незгода да повређеним лицима
које су у вези са вожњом под утицајем алкохола, а у којима је повређено 9.786 лица.
Циљ овог рада је сагледавање утицаја алкохола на безбедност саобраћаја у
Републици Србији, као и фактора који су у вези са овим проблемом. Поред тога, потребно
је да се укаже на негативан утицај алкохола на возаче, све у циљу повећења безбедност
саобраћаја.
Овај специјалистички рад систематизован је у шест поглавља. После увода, у првом
поглављу говори се о aнализи безбедности саобраћаја у Републици Србији за период од
2012. до 2016. године. У другом поглављу се разматра вожња под утицајем алокохола.
Треће поглавље бави се анализом утицаја алкохола на моторичке способности и пажњу
возача. У четвртом поглављу извршена је анализа утицаја вожње под дејством алкохола на
безбедност саобраћаја у Републици Србији за период од 2012. до 2016. године. И
последњем поглављу дата су закључна размарања.
Специјалистички рад
2
1. AНАЛИЗА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД ОД 2012. ДО 2016. ГОДИНЕ
У последњој деценији у Републици Србији препозната је неопходност стварања
услова за управљање безбедношћу саобраћаја. Покренут је значајан низ активности у
циљу успостављања система безбедности саобраћаја који функционише. Најозбиљније
промене промовисане су кроз усвајање Закона о безбедности саобраћаја (ЗоБС) на
путевима 2009. године. Закон је усклађен са изменама Европске конвенције о саобраћају
и савременим захтевима и изменема које су усвојене у законодавствима земаља ЕУ.
Могућности Србије у погледу безбедности друмског саобраћаја неопходно је пратити кроз
институционалне оквире и решења предвиђена овим Законом.
Најзначајније новине Закона односе се на јачање институционалних капацитета,
препознавање обавеза и одговорности појединих институција и организација, увођење
система казнених поена, измене у систему обуке возача, техничког прегледа и испитивања
возила, поошравање казнене политике, као и увођење нових алата у област безбедност
саобраћаја, попут полуревизије безбедности саобраћаја, провере безбедности пута,
управљање црним тачкама, мапирања ризика и дубинске анализе СН.
Опште прихваћен стандард у области безбедности саобраћаја подразумеве да
повећање степена моторизације не сме да буде разлог повећања броја погинулих лица у
СН. Да би се ово и постигло неопходно је успостављање система безбедности саобраћаја
који подразумева квалитетно управљање у овој области.
У периоду од 2012. до 2016. године у саобраћајним незгодама у Републици Србији
смртно је страдало 3.080 лица, тешке телесне повреде су задобила 17.052 лица, док су лаке
телесне повреде задобила 77.844 лица.
У табели 1.1. и 1.2. приказани су основни показатељи стања безбедности саобраћаја
у Републици Србији, период 2012.-2016. године. У посматраном петогодишњем периоду
догодила се укупно 179.931 саобраћајна незгода, од којих је 2.788 саобраћајних незгода са
погинулим лицима, 65.200 саобраћајних незгода са повређеним лицима и 111.943
саобраћајне незгоде са само материјалном штетом.
Табела 1.1. Основни показатељи стања безбедности саобраћаја у Републици Србији,
период 2012.-2016. године (АБС)
Година
СН
ПОГ
СН
ПОВ
СН
НАСТ
СН
МШ
Укупно
СН
2012
619
12742
13361
24253
37614
2013
594
12932
13526
23636
37162
2014
476
12568
13044
21969
35013
2015
548
13108
13656
20515
34171
2016
551
13850
14401
21570
35971
УКУПНО
2788
65200
67988
111943
179931
Специјалистички рад
4
График 1.2. Број саобраћајних незгода са повређеним лицима у Републици Србији, период
2012.-2016. године (АБС)
На графику 1.3. приказан је број саобраћајних незгода са само материјалном
штетом, чији увиђај је вршен од стране припадника саобраћајне полиције. У посматраном
периоду од 2012. до 2016. године може се уочити да до 2015. године постоји тренд
смањења броја саобраћајних незгода са само материјалном штетом, а да је у 2016. години
дошло до повећања броја саобраћајних незгода.
График 1.3. Број саобраћајних незгода са само материјалном штетом у Републици
Србији, период 2012-2016. године (АБС)
