Анализа веза организације спорта у Србији са организацијом спорта у
Европској унији
1
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................2
1.ОРГАНИЗАЦИЈА - ПОЈАМ И ТЕОРИЈА...............................................3
1.1.Типологија и структура организација.................................................4
2.СПОРТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.................................................................6
3.ОРГАНИЗАЦИЈА ЕВРОПСКИХ ИНСИТУЦИЈА..................................8
4.АНАЛИЗА ДОКУМЕНТА......................................................................12
4.1.Анализа веза организације спорта у нашој земљи са ЕУ................15
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................20
Анализа веза организације спорта у Србији са организацијом спорта у
Европској унији
2
УВОД
Спортски менаџмент представља процес предвиђања, моделовања, планирања,
програмирања, организовања, руковођења и обезбеђења политике и контроле људских,
материјалних, финансијских и других организационих ресурсаспортске организације.
Конкретно, спортски менаџжмент предвиђа спортски развој, планира опште
послове у области спорта, организује ресурсе, процесе и функције, остварује политику
развоја људских ресурса, организује спортску и пословну функцију, обезбеђује
комунијацију и координацију, контролише процесе и елиминиш едеструктивне
конфликте. Предмет менаџжмента у спорту може бити организација система, пословна
делатност, неки технолошки процес и др.
Да спорт није само игра, већ потреба и реалност данашњице, не треба пуно
објашњавати. Спорт постаје високо стручан пошто га спортисти одабиру као
своју професију којом желе да се баве. Све је мање аматера који се баве спортом, а све је
већи број професионалаца, менаџера, који сеобучавају, не само за тренажне активности,
већ и за вођење и управљање како спортском индустријомтако и организовањем великих
спортских манифестација, па је неоспорно да и поред културних традицијаспорт, постаје
све значајнији бизнис. Али и бизнис утиче на спорт. Спорт је у директној вези са
телевизијским преносима, рекламама, пропаганди и спонзорству. Редовни пратилац скоро
свих спортских манифестацијасу светски најпрофитабилнији произвођачи спортске одеће,
обуће и реквизита (Adidas, Nike, Reebok, Head).
У спорту се окрећу огромне суме новца, па је изучавање спортских организација и
њиховофункционисање важно јер многи теоретичари, али и практичари настоје
да менаџмент принципе управљањавеликих корпорација примене и на спортске
организације.
Анализа веза организације спорта у Србији са организацијом спорта у
Европској унији
4
цивилизације је предузеће (или индустријска организација) . У питању је организација
људи ис редстава повезаних заједничким циљевима.
Предузеће оснивају предузетници. Иновативност и склоност ка ризику су главне
особине предузетника. Предузетници имају изузетно место у модерној цивилизацији
пошто, вођени жељом за померањем граница прогреса засебе, истовремено померају
границе прогреса за друштво као целину. Предузеће је материјализација предузетничког
духа. Оснивањем предузећа предузетници улажу властите ресурсе (знање и средства) у
нади да ће произвести вредност, односно, да ће принос на инвестицију превазићи
трошкове капитала.
Основни посао свих предузећа је рентабилно коришћење ограничених ресурса. У
том смислу, основни циљ пословног менаџмента (
busines management
) је ангажовање
ресурса у оквиру пословног процеса које доводи до стања вредности за власнике.
1.1.Типологија и структура организација
Формална организација
, је планирана и постављена структура неког предузећа
или подухвата да се постигну ближе одређени циљеви,
Неформална организација
, је допунски постављена структура унутар предузећа,
која нема формалну описану шему, али је створена ради постизања ближе одређених
циљева,
Хоризонтална организација
, показује поделу на организацине јединице, нпр.
функције на истом организационом нивоу. Тако организација постаје ужа или шира,
Вертикална организација
, показује поделу по начину стварања хијерархије,
односно поделу задатака по дубини организационе пирамиде. Тако организација постаје
дубља или плића.
Организациона структура је ужи појам од организације. Представља систем односа
међу људима ради извршавања одређених задатака. Најважнији део сваке организације,
јер следи циљеве предузећа, а они произлазе из стратегије развоја предузећа,
Анализа веза организације спорта у Србији са организацијом спорта у
Европској унији
5
Формална организациона структура, резултат организационог развоја и представља
„кичму“ организације, систем веза између чланова орг. је званично утврђен.
Неформална организациона структура, представља мрежу најразличитијих
спонтаних односа у организацији. Може бити катализатор формалне структуре, али
и деловати супротно циљевима формалне структуре.
Менаџери константно спроводе усклађивање односа организационе структуре како
би предузеће постигло што већи учинак уз што мању употребу ресурса. На обликовање
организационе структуре предузећа утиче већи број чинилаца. Сви чиниоци који утичу на
обликовање организационих структура предузећа могу се поделити у две групе:
Спољне чиниоце, којима се предузеће мора прилагођавати,
Унутрашње чиниоце, на које предузеће може утицати.
Организациона структура је темељ организације. Када се говори о организационој
структури предузећа треба имати у виду да је:
Организациона структура део организације;
Предузеће треба да изабере одговарајућу организациону структуру;
Организациона структура се приказује путем организационе схеме;
Организациона структура је динамичан елемент.
При обликовању организационе структуре треба узети у обзир унутрашње и
спољне чиниоце. Организационе структуре можемо поделити на:
Бирократске (класичне, традиционалне, механицистичке) организације,
Органске (адаптивне, прилагодљиве) организације.
глобализација и ИТТ технологија допринеле су да се бирократске организације
трансформишу у органске организације,
Савремени трендови у организационом дизајну указују на тенденције да
организације теже да буду децентрализоване, флексибилне, динамичне, информатички
подржане, а главни ресурси организације постају информација и знање.
