ZAVRŠNI RAD
Tema:
Analiza vidova poslovne kooperacije
- merdžeri i akvizicije -
UVOD............................................................................................................................ 3
1. ISTORIJSKI RAZVOJ RAZLICITIH TIPOVA UDRUŽIVANJA
PREDUZEĆA............................................................................................................... 5
1.1. ISTORIJAT INTEGRACIJA U EVROPI....................................................10
1.2. SAVREMENI TREND INTEGRACIJA......................................................11
2. MERDŽERI I AKVIZICIJE.................................................................................12
2.l.MOTIVI MERDŽERAIAKVIZICIJA...........................................................16
2.2.PROCESNI PRISTUP MERDŽERIMA IAKVIZICIJAMA......................22
2.3. POKRETAČKI FAKTORI MERDŽERA I AKVIZICIJA........................24
2.4. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE – MERDŽERI I AKVIZICIJE U
JUGOISTOČNOJ EVROPI..................................................................................26
2.5. CILJEVI MERDŽERA I AKVIZICIJA I STRATEGIJE ZA NJIHOVO
OSTVARIVANJE.................................................................................................. 30
2.6. DUE DILIGENCE...........................................................................................34
2.7. PREGOVARANJE I SKLAPANJE POSLA................................................40
2.8. VREDNOVANJE INTEGRACIJA I AKVIZICIJA....................................46
2.9. OPERACIONALIZACIJA PREGOVORA O AKVIZICIJI......................52
2.10. FINANSIRANJE INTEGRACIJA..............................................................54
2.11. AKVIZICIJE KOMPANIJA U PROCESU PRIVATIZACIJE...............55
2.12. INTERESI ZEMALJA U RAZVOJU I TRANZICIJI..............................56
ZAKLJUČAK.............................................................................................................59
LITERATURA:..........................................................................................................61
Prilog........................................................................................................................... 62
2
Dugoročni poslovi ekonomske kooperacije sa inostranim partnerima, treba da
predstavljaju strateški razvojni cilj kako pojedinačnih preduzeća tako i privrede u
celini. U novim uslovima poslovanja, u uslovima koje karakteriše jaka konkurencija i
surova borba za opstanak, preduzeća treba da pronadju načine kombinovanja sa
drugim preduzećima kako bi obezbedila obostrane koristi u nastupu na novim
tržištima.
Razvojno ponašanje preduzeća sve više se oslanja na veći broj partnera i
specijalne oblike saradnje u cilju povećanja vitalnosti preduzeća i otpomosti na udare
sa tržišta. Stvaranje evropskog ekonomskog prostora je značajno, i kada to tržište
zaista postane jedinstveno, svi oni koji na njemu posluju biće suočeni sa mnogo
intenzivnijom konkurencijom nego do tada, pa će mnoga preduzeća morati pronaći
način da opstanu u takvim uslovima kroz strateški pristup tržiŠtu i sa drugim
preduzećima razne oblike saradnje.
• Predmet i cilj istraživanja
Predmet i cilj istraživanja ovog rada obuhvatio je teorijsku analizu dostupnih
izvora iz oblasti udruživanja preduzeća kao i primenu teorijskih saznanja na
konkretnom slučaju. Istraživatije ukazuje na značaj udruživanja pređuzeća u
savremenim uslovima poslovanja.
Cilj istraživanja, relizovanog u radu, je da ukaže na udruživanja u
savremenim uslovima, ali i razumevanje nužnosti udruživanja preduzeća radi
opstanka i napretka preduzeća u uslovima zaoštrene konkurencije i povećanog rizika
poslovanja. Udruživanje preduzeća sve manje predstavlja izbor, a sve više osnovni
usiov opstanka preduzeća.
•
Zadaci istraživanja
Zadaci istraživanja u radu
odnose se na prikazivanje velikog značaja
udruživanja preduzeća, sa osvrtom na primere kako sa domaće tako i svetske poslovne
scene. Akcenat je na uspešnosti preduzeća koja su shvatila značaj udruživanja za
njihov opstanak i koja su kroz adekvatan izbor partnera uspela da kroz udruživanje
opstanu u poslovanju i poboljšaju svoj poslovni uspeh.
•
Metode istraživanja
Metodologija istraživanja u ovom radu podrazumeva teorijsku analizu
iiterature i podataka dobijenih na osnovu analize finansijskih izveštaja. Na osnovu
podataka iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz sektora za Računovodsvo mogu
se sagledati efekti udruživanja.
Prvo poglavlje rada polazi od istorijskog razvoja različitih vidova udruživanja
preduzeća. Razvoj udruživanja preduzeća odvijao se kroz “taIase”. Prikazan je razvoj
različitih vidova udruživanja kroz talase u Americi, a nakon toga je opisan razvoj kroz
talase, karakterističan za Evropu. Ovim poglavljem obuhvaćen je i savrementi trend
integracija, kao poslednji talas u razvoju različitih vidova udruživanja preduzeća.
Sedmo pogiavije, objašnjava pojam merdžera i akvizicija i osnovnu razliku
izmedju njih. Pored toga obuhvaćeni su motivi i pokretački faktori merdžera i
akvizicija i procesni pristup merdžerima i akvizicijama.Posebna pažnja posevećena je
merdžerima i akvizicijama u Jugoistognoj Evropi. Navedeni su i ciljevi merdžera i
akvizicija i strategije za ostvarivanje tih ciljeva. Objašnjen je due diligence kao
značajan deo postupka u okviru merdžera i akvizicija. Objašnjen je i sam postupak
pregovaranja i sklapanja posia i način za vrednovanje integracija i akvizicija i
operacionalizacija pregovora o akviziciji. Posebna pažnja posvećena je akviziciji
kompanija u procesu privatizacije i interesima zemalja u razvoju i tranziciji za
povećanje aktivnosti njihovih preduzeća na području merdžera i akvizicija.
1. ISTORIJSKI RAZVOJ RAZLICITIH TIPOVA
UDRUŽIVANJA PREDUZEĆA
Posmatrano kroz istorijski razvoj može se uočiti da su se različiti tipovi
udruživanja pređuzećajavljali u taiasima. Svaki talas imao je različite motivatore,
kako ekonomske tako i pravne. Vremenom se menjala priroda taiasa u pogledu tipa
posla, ponašanja uključenih kompanija i metoda plaćanja. Većina tih udruživanja i
njihova poboljšanja tokom vremena su prvo oprobana u Sjedinjenim Državama a onda
izvožena u druge zemlje ili regione.
5
periodu. U vreme najvećih konsolidacija ranih 1900-tih, Ministarstvo pravde
odgovomo za sprovodjenje Šermanovog zakona, nije imalo stručnog kadra koji bi
agresivnije sprovodio antitrustovske odredbe zakona.
Pred kraj prvog talasa integracija ostvaren je izuzetno visok stepen
koncentracije u američkoj privredi. U nekim industrijskim granama, npr. u industriji
čelika broj firmi je dramatično opao, a u nekim granama je opstala po jedna firma.
Prvi talas integracija okončan je više iz razloga finansijske prirode nego iz zakonskih
razloga.
Drugi talas, 1916.-1929. godine
Drugi talas merdžera trajao je od 1916.-1929. godine. Razvoj ovog talasa
merdžera je olakšan saradnjom izmedju organizacija kao deo ratnog napora, kada
vlade nisu primenjivale antitrustovske zakone i kada su ohrabrivale organizacije da
saradjuju. Drugi period integracija svedoČL o stvaranju mnogih poznatih korporacija
koje i danas posluju, kao što su John Deere, General Motors, IBM i Union Carbide
Corporation. Antitrustovsko raspoloženje je 1920-ih bilo jače u odnosu na period
prvog talasa integracija. Postalo je sve jasnije da Sermanov zakon nije efikasan u
spreČavanju stvaranja monopola. Zato je Kongres usvojio Klejtonov zakon, koji je
pojačao antimonopolske odredbe Šermanovog zakona. U strožem antitrustovskom
okruženju, drugi talas je proizveo manji broj monopola, ali više oligopola i vertikalnih
integracija.
Tokom drugog talasa integracija, u značajnoj meri je korišćen dug za
fmansiranje transakcija, što je pružalo mogućnost ulagačima da ostvare visoke zarade,
suočavajući se sa velikim rizikom ako bi došlo do usporavanja ekonomskog rasta.
Jedna vrsta strukture kapitala koja je dobila na popularnosti bila je piramidalna
holding kompanija u kojoj je mala grupa ulagača kontrolisala veliko poslovanje sa
srazmerno malim uloženim kapitalom.
Drugi talas integracija okončan je velikim krahom berze 29. oktobra 1929.
godine. „Crni četvrtak,, je označio najveći pad berze u istoriji do tad, Veiiki krah
berze odigrao je veliku ulogu, doprinoseći dramatičnom padu poverenja'u posiovanje i
investiranje, čime su poslovi i potražnjajoš više ograničavani, što je đoprinelo još
većem pogoršanju depresije. Nakon kraha , broj integracija je dramatično opao. Firme
više nisu imale za cilj ekspanziju, već su samo težile da održe likvidnost.
7
