SUBREGNUM PROTOZOA – PRAZIVOTINJE
Protozoe su u morfoloskom I strukturnom pogledu ekvivalentne jednoj celiji Metazoa, medjutim,
u funkcionalnom smislu, one su samostalni organizmi. Ipak, mnoge protozoe imaju organele koje se ne
srecu kod metazojskih celija.
Organele po poreklu mogu biti
autonomne
( roditeljske ),
euplazmatske
i
apoplazmatske.
Roditeljske organele se nasledjuju or roditelja pri razmnozavanju i to su najcesce jedra, centrozomi,
endoplazmatski retikulum, Goldzijev kompleks i mitohondrije. Eplaymatske organele se diferenciraju
tokom i nakon razmnozavanja. Tako se celijska membrana diferencira iznova, kontraktilne vakuole i neke
druge organele takodje i sve one zadrzavaju karakteristike zive materije. Apoplazmatske organele su
novonastale po razmnozavanju i na kraju gube svojstva zive materije kao sto su perilema, ljusturice i
kapsule.
Za neke protozoe je karakteristicno da ziveu kolinijama koje mogu biti od nekoliko do nekoliko
hiljada jedinki. U kolonijama, kod nekih protozoa dolazi do morfoloske i funkcionalne diferencijacije,
specijalizacije jedinki na somaticne ( telesne, vegetativne ) i generaticne ( raproduktivne ).
Protozoe se razlikuju od najprimitivnijih Metazoa. Naime, kod Metazoa, somaticke celije se
diferenciraju u vise tipova celija i specijalizuju se za vrsenje odredjene funkcije.
Protozoe su uglavnom sitne zivotinje, cije razmere se krecu od 2-4 mikrona, pa do 50-150
mikrona. Medjutim ima i gigantskih vrsta, kao sto su neke Ciliophore koje dostizu velicinu do 1,5mm.
Protozoe u celini nisu mogle da budu krupnije, jer se kod njih nije razvio efikasan sistem transporta
hranljivih materija i produkata metabolizma.
Protozojska celija je gradjena po opstem planu karakteristicnom za eukariotsku celiju, od celijske
membrane, citoplazme i organela.
Celijska ( plazmatska ) membrana
Protozoa je gradjena po opstem tipu karakteristicnom za
zivotinjske membrane. Sastoji se od dvostrukog lipidnog dvosloja, a izmedju je belancevinasti tako da
izgleda troslojna, medjutim, raspored proteina uglavom nije pravilan vec mozaican. Lipidi u
membranama se sastoje od glava koje su hidrofilne i nalaze se spolja i na unutrasnjoj strani. Repasti
nastavci lipida su okrenuti jedan prema drugom i oni su hidrofilni.
Kod nekih Protozoa, spolja na plazmatskim membranama, naleze mukoidni ( sluzavi ) sloj
glikokaliksa,
gradjen od mukopolisaharida. Pored glikokaliksa, kod nekih Protozoa spolja se nalaze
plocice,
kod nekih
celijski zidovi
od celuloze, a kod nekih
ljusturica.
Ljusturice po hemijskom sastavu
mogu biti razlicite: od krecnjaka, silicijuma, hitina, stroncijum-sulfata i drugih materija. Na povrsini
cleijske membrane, kod nekih Ciliophora se nalazi membrana, koja je troslojne gradje i naziva se
perilema
i njena uloga nije poznata. Kod Ciliophora, ispod plazmatske membrane se nalazi manje-vise
diferencirana
epiplazma,
odnosno membrana proteinske prirode za koju se pretpostavlja da ima potpornu
funkciju.
Celijska membrana
je kod nekih Protozoa tanka, bez zadebljanja i ne obezbedjuje stalan oblik
tela. Ovakva celijska membrana se naziva
plazmalema.
Kod ogromne veine Protozoa plazmatska
membrana je deblja, obezbedjuje stalan oblik tela i naziva se
pelikula,
koja moze biti naborana,
ornamentisana...
Kretanje Protozoa se odvija aktivno i pasivno, mada medju njima ima i sesilnih vrsta. Pasivno
kretanje je uslovljeno strujanjem vode u kojoj zive. Vecina se ipak krece aktivno, tj. organelama za
kretanje. Kao organele za kretanje kod njih postoje
pseudopodije, bicevi, lorikule, undulentne
membrane, cilije, ciri,
a neke se krecu redukovano.
Pseudopodije
du najjednostavnije organele za kretanje i pored kretanja kao primarne funkcije,
imaju funkciju uzimanja hrane, recepcije drazi i drugo. Pseudopodije su citoplazmaticni
nastavcirazmicitog oblika i velicine. Mehanizam nastajanja pseudopodija je slozen i obavlja se na vise
nacina. Najprihvatljivija je kontraktilno-hidraulicka, po kojoj se pseudopodije obrazuju tako sto se menja
koloidno stanje citoplazme, koja prelazi iz redje u guscu. U morfoloskom pogledu, pseudopodije mogu
biti razlicite:
lobopodije, filopodije, retikulopodije i aksopodije.
Bicevi ( flagelumi ) i cilije ( treplje )
imaju znatno slozeniju gradju u poredjenju sa pseudo-
podijama i slozeniji nacin kretnja. Ove organele su po gradji dosta slicne, a razlika je samo u duzini i
broju, tj. bicevi su uvek dugi i ima ih uglavnom malo, dok su cilije krace i ima ih veliki broj. Ultra-
strukturna gradja biceva i cilija je slozena. Osnovu cini devet perifernih pari
mikrotubula ( aksoneme )
i
jedan centralni, koji su spolja obavijeni celijskom membranom. U osnovi biceva i cilija se nalazi
bazalno
telo
. Kod nekih se neposredno uz bazalno telo nalazi i
parabazalno telo.
Ono je po formi razlicito,
najcesce ovalno ili kobasicasto.
Kod Kinetoplastida se u osnovi bica pored bazalnog tela nalazi i kinetoplast za koju se smatra da
ima funkciju u razmeni materija. Morfologija biceva nije jednostavna, naime, kod nekih se bocno i na
vrhovima nalaze izrastaji
mastigoneme.
Na osnovu rasporeda mastigonema se razlikuje vise tipova
gradje. Najjednostaviji tip biceva je bez ikakvih nastavaka bocno.
Akronematski
tip biceva je sa
mastigonemama na vrhu.
Stihonematski
tip ima duz jedne strane mastigoneme.
Pantonematski
tip ima
dva niza mastigonema bocno i
pentakronematski
tip se karakterise prisustvom bocnih kratkih i
pramenom dugih terminalnih mastigonema.
Kod nekih Flagellata bicevi su modifikovani u organele za pricvrscivanje, obicno spiralne fome i
oznacavaju se kao
haptoneme.
Kod nekh Hypermastigina vise biceva srasta medjusobno u osnovi i
obrazuju pramenove koji se nazivaju
lorukule.
Bicevi kod nekih Protozoa srastaju delom za pelikulu i
formiraju
undulentne membrane
, koje takodje sluze za kretanje, sto je karakteristicno za krvne parazite.
Cilije su, za raziku od biceva, krace i bazalna telasca su ima medjusobno povezana kineto-
dezmima.
Kinetodezme
su gradjene od vise mikrofilamenata i ucestvuju u formiranju neuromotornog
sistema koji je kod Ciliophora dobro razvijen.
Ishrana protozoa je dvojaka:
autotrofna ( holofitska ) i heterotrofna ( holozojska ).
Autotrofno
se hrane Protozoa koje u telu imaju hlorofil koji se nalazi u hromoplastima koje su najcesce zelene boje,
medjutim, mogu biti sive, zute ili braon boje sto zavisi od kombinacije pigmenata. Heterotrofne Protozoa
su znatno obimnije. Medju njima ima onih koje se hranje
pinocitozoma,
tj. uzimaju rastvorene organske
materije iz spoljasnje sredine. Ovaj nacin uzimanja hrane se jos naziva
saprozojski.
Vicina Protozoa se hrani fagocitozom ( ingestijom ) uzimajuci hranljive materije ili plen aktivno,
pa se ovaj nacin uzimanja hrane oznacava kao holozojski. Aktivno uzimanje hrane se obavlja razlicitim
strukturama, najcesce organelama za kretanje.
Hranljive vakuole
su organele gradjene od hranljive cestice ( plena ) i omotaca enzima, oko
kojeg se formira opna, preko koje se svarena hrana predaje citoplazmi. Kod progresivnijih i slozenije
gradjenih Protozoa, nesvarena hrana se izbacuje na odredjenom mestu koje se naziva
cytopyg.
Kod heterotrofnih Protozoa, uzimanje i varenje hrane odvijalo se u pravcu specijalizacije
organela i delova tela. Tako se diferenciraju celijska usta ( cytostom ), celijsko zdrelo ( cytophatync ),
celijski analni otvor ( cytopyg ), cime je funkcija uzimanja, varenja i transporta hranljivih materija
dostigla najvisi nivo intenzifikacije.
Respiraciju Protozoa obavljaju celom povrsinom celije i nema posebno diferenciranih organela za
ovu fukciju. Potrebe za kiseonikom su razlicite, tako mlade jedinke trose vise kiseonika od starijih. Neke
Protozoa su prilagodjene za zivot u uslovima sa malom kolicinom kiseonika.
Trensport materija u celijama Protozoa se odvija strujanjem citplazme. Krajnji produkti metabo-
lizma proteina kod Protozoa su amonijak, urea, mokracna kiselina i druge materije. Ove materije se iz
celija Protozoa izbacuju preko celijske membrane. Kod mnogih su diferencirane specificne organele,
kontraktilne vakuole za osmoregulaciju i ekskreciju.
Protozoa imaju mogucnost percepcije drazi iz spoljasnje sredine i adekvatnog reagovanja na njih.
Njihove celije su ujedno i receptori i efektori. Percepcija drazi se odvija celom povrsinom tela,
organelama za kretanje, a kod nekih postoje vrlo slozene organela, kao na primer
stigma ( ocna mrlja )
za recepciju svetlosnih drazi. Posebne efektorne organele se diferenciraju u etoplazmi u formi razlicitih
ekstruzoma, kojima se brane od predatora.
Razmnozavanje Protozoa se odvija na dva nacina:
bespolno ( monogonia ) i polno ( amphi-
gonia ).
Bespolno razmnozavanje je primitivniji oblik i moze biti
binarna
deoba,
multipna
deoba
(sifogonija, merogonija),
plazmotomija
i
pupljenje.
Tokom bespolnog razmnozavanja, jedro majke
celije se deli mitoticki, tako da su novonastale jedinke u genetskom smislu jednake. Mitoza se odvija u
nekoliko faza karakteristicnih za eukariotsku celiju, a to su profaza, metafaza, anafaza i telofaza.
Binarna
deoba
obuhvata
kariokinezu
(deobu jedra) i
citokinezu (
deobu citoplazme). Ona moze biti
uzduzna,
poprecna i kosa.
Uzduzna deoba je osnovni nacin razmnozavanja kod Mastigophora. Poprecna je, pak,
karakteristicna za Ciliophora. Pri jednom i drugom obliku deobe, dolazi do deobe jedra i citoplazme.
Kod Protozoa sa ljusturicom, pri bespolnoj deobi ljusturica se kod nekih deli, a kod vecine nju
nasledjuje jedna jedinka, a druga je po deljenju citoplazme sada formira.
Multipna deoba
je specifican nacin deobe koji se srece kod mnogih Apicomplexa i Sarcodina.
Ogleda se u vise uzastopnih deoba jedra, koje zatim prati deoba citoplazme.
Plazmotomija
je zastupljena kod visejedarnih Protozoa, pri cemu se oko vec postojecih jedara
odvajaju delovi citpolazme i nastaju nove jedinke.
Pupljenje
je takodje specifican vid razmnozavanja, pri cemu se od majke, jedinke diferenciraju
pupoljci sa jedrima, koji mogu ostati u kontaktu sa majkom jedinkom pa nastaju kolinije ili mogu da se
odvoje od nje. Pupljenje moze biti
endogeno i egzogeno.
Polno razmnozavanje se takodje odvija na vise nacina:
plazmogamijom, kopulacijom (singa-
mijom), konjugacijom i autogamijom. Plazmogamija
je najprostiji nacin polog razmnozavanj. Tokom
ovog oblika razmnozavanja spajaju se dve ili vise jedinki delimicno ili potpuno, medjutim, pri ovome nije
uocena ramena jedara, ali su uocene promene u njima. U
kopulaciji
najcesce ucestvuju jedinke ili gameti
koj kojih je prethodno doslo do redukovane deobe hromozomskog materijala, pa se u zigotu –
sinkarionu
stvara diploidan broj hromozoma. Kada u kopulaciji ucestvuju cele jedinske, oakav nacin se naziva
hologamija. Znatno cesca pojava je da se gameti medjusobno spajaju, Gameti prema obliku mogu biti
slicni, pa se oznacavaju kao izogameti, a razmnozavanje izogamija. Kod nekih se jasno razlikuju i
nazivaju se anizogameti, a razmnozavanje anizogamija. Spajanje gameta moze biti automikoticno, ako
poticu od jednog roditelja ili amfimikoticno, ako su od dva roditelja.
Konjugacija
je vid polnog razmnozavanja karakteristican za Ciliophora pri cemu se ne formiraju
gameti, vec ucestvuju dve jedinke. Kod
autogamije
ucestvuje ejdna jedinka u kojoj se odvija deoba
mikronukleusa, a makronukleus se dezintegrise.
ishrane. Neke vrste u
miksotrofne,
jer iako su autotrofne, ne mogu da vrse fotosintezu bez
rastvorenihorganskim materija u vodi. Na osnovu nacina ishrane Mastigophora se dele na dve klase:
Phytomastigophora i Zoomastigophora,
medju kojima nema jasne granice.
KLASA PHYTOMASTIGOPHORA – PHYTOPHLAGELLATA
Smartaju se za najprimitivnije Protozoa od kojih je evolucija Eukariota isla u dva pravca, jedan
koji je vodio nastanku biljaka, a drugi zivotinja. Ogromna vecina vrsta ima 1-2 bica, a neke i pseudo-
podije. Za vecinu je karakteristicno da imaju celulozni zid i hloroplaste sa hlorofilima i drugim
pigmentima koji im omogucavaju fotosintezu, odnosno autotrofnu ishranu. U vodenim basenima e cesto
prenamnoze i izazivaju 'cvetanje vode'.
REDOVI:
Chrysomonadida
Cryptomonadida
Dinoflagellata ( neke su paraziti u crevima Polychaeta )
Euglenoidea ( najpoznatiji je rod Euglena sa vise vrsta )
Heterochlorida
Chloromonadida
Prymnesiida
Volvocida
Prasinomonadida
KLASA ZOOMASTIGOPHORA
Nemaju hloroplaste ni hlorofil, pa ni holofitski nacin ishrane. Kod vecine, bicevi pored bazalnog
tela imaju i
parabazalno zrno.
Kinetoplastida imaju jos i kinetosplast. Imaju 1-2 ili vise biceva, a neke i
pseudopodije. Izuzev vrste roda Choanoflagellata i vecine Bodonina koje zive slobodno, ostale uglavnom
zive parazitski. Na osnovu forme tela, broja i forme biceva i drugih karakteristika Zoomastigophora se
dele na REDOVE:
Choanoflagellida
Kinetoplastida
( Deli se na dva podreda:
Bodonina
i
Trypanostomata
. Vrste roda
Bodanina
su primitivnije, vecina su slobodnozivuce, a samo neke parazitske. Poznat je
red
Bodo
sa vise vrsta koje zive uglavnom u sredinama gde se odvija raspadanje
organskih materija i u crevnom traktu mnogih zivotinja. Podred
Trypanostomata
obuhvata crste koje zive kao paraziti biljaka, prazivotinja, bekskicmenjaka, kicmenjaka i
coveka. Imaju slozeni zivotni ciklus tokom koga se one menjaju morfoloski i menjaju
domacina. Najcesce se javljaju kao
leišmania
forma, okrugla i bez bičeva,
letomonas
sa
bičem napred,
kritidija
sa bičem koji polazi iz sredine tela i
tripanozoma
forma sa
bičem koji polazi sa zadnjeg dela tela gde se nalaze kinetoplazme, a bič formira dugu
undulentnu membranu. Najznačajniji rodovi su
Trypanosoma i Leishmania
, čije vrste
parazitiraju u krvi čoveka i izazivaju teška oboljenja. Trypanosoma gambiense izaziva
bolest spavanja
koja se manifestuje najpre groznicom, a zatim nervno-psihičkim
