VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU
Seminarski rad
KARLICA (
PELVIS
)
Mentor: Prof. dr sci. med. Dejan Mitrašinović Bojan Arsenijević R.T. 50/14
Darko Avramović F.T. 59/14
Strahinja Dimitrijević F.T. 22/14
Beograd, 2014.godine
2
SADRŽAJ
Strana
1.
UVOD .………………………………………………………………………….. 3
1.1
Osteologija ...………………………………………………………………… 4
2.
KOSTI KARLICE ………………………………………………………………. 5
2.1 Karlična kost
(os coxae)
……………………………………………………... 5
2.2 Bedrena kost
(os ilium)
……………………………………………………..... 5
2.3 Sedalna kost
(os ischii)
……………………………………………………...... 7
2.4 Preponska kost
(os pubis)
………………………………………………….... 7
3.
KARLICA
(pelvis)
…………………………………………………………….… 7
3.1 Velika karlica
(pelvis major)
………………………………………………… 8
3.2
Mala karlica
(pelvis minor)
…………………………………………………… 9
4.
PRELOMI KARLICE (
fractura pelvicis
)………………………………………… 10
5.
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………. 12
LITERATURA………………………………………………………………………. 13
4
1.1 Osteologija
Kosti su tvrdi organi koji zajedno grade skelet. Čovečiji skelet gradi oko 206 kostiju. Neke
kosti su tako oblikovane i međusobno povezane da grade koštane duplje u kojima su smešteni
organi. Na kostima su pripojeni mišići, čija kontrakcija uslovljava različite pokrete kostiju i
delova tela. Iako su čvrsti organi, kosti mogu da menjaju oblik i građu delovanjem različitih
faktora. Činjenica je da kosti zadebljavaju pri većem opterećenju jer se stvara dopunsko
koštano tkivo, dok se suprotno, pri smanjenom opterećenju koštana masa smanjuje (kod
različitih vrsta imobilizacija i u odsustvu gravitacije). Kost ima sposobnost da se regeneriše. U
predelu preloma dolazi do uvećanja broja osteoblasta odnosno ćelija koje stvaraju koštano
tkivo i dovode do njegovog zarastanja.
Prema obliku, kosti se mogu podeliti na duge (
ossa longa),
kratke (
ossa brevia),
pljosnate (
ossa plana
)
i nepravilne (
ossa irregularia
)
.
Duge kosti se nalaze u gornjim i donjim ekstremitetima. One imaju telo (
corpus
ili
diaphysis)
i dva okrajka. Gornji okrajak (
extremitas
ili
epiphysis proximalis
) i donji
okrajak (
extremitas
ili
epiphysis distalis
).
Kratke kosti se nalaze u šaci i stopalu, nazvane falangama, malih su dimenzija i
različitih oblika. Svaka kratka kost kao pojedinačna ima malu pokretljivost, ali više
ovih kosti spojene u jedan sistem daju mnogo veću pokretljivost nego što bi dala
velika kost, na istom mestu.
Pljosnate kosti imaju oblik ploča, one ograničavaju telesne duplje u kojima se nalaze
osetljivi organi (mozak u lobanji) i služe kao potpora velikim organima (karlične kosti
na dnu trbušne duplje).
Nepravilnim kostima pripadaju kičmeni pršljenovi i neke kosti glave.
Kosti su izgrađene od dve vrste tkiva: čvrstog ili zbijenog (
substantia compacta
) i
sunđerastog tkiva (
substantia spongiosa
). Čvrsto tkivo gradi površinski sloj kostiju. Kod
dugih kostiju ovaj sloj je deblji u predelu tela, a sve tanji kako se prostire prema okrajcima.
Sunđerasto tkivo se nalazi ispod kompaktnog sloja kosti i ono je šupljikavo. Kroz središte tela
kosti prolazi kanal (cavitas medullaris) ispunjen koštanom srži. Do 18. godine života koštana
srž u ovim kanalima je crvene boje, a posle biva zamenjena masnim tkivom koje čini žutu
