VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD:
ANATOMIJA KARLIČNE KOSTI I KARLICE
Mentor:
Student:
Prof. Dr. sci. med. Milka Bogdanović Aleksandra Cvetković 3/14
Obrazovani profil:
Strukovni sanitarno-ekološki inženjer
Beograd, 2015.godine
2
SADRŽAJ
1. UVOD
...................................................................................................................................................3
1.1 OSTEOLOGIJA
...............................................................................................................................4
2. KOSTI KARLICE
...................................................................................................................................5
2.1 KARLIČNA KOST
(OS COXAE)
.......................................................................................................5
2.2 BEDRENA KOST
(OS ILIUM)
.........................................................................................................5
2.3 SEDALNA KOST
(OS ISCHII)
..........................................................................................................7
2.4 PREPONSKA KOST
(OS PUBIS)
.....................................................................................................7
3. KARLICA
(PELVIS)
...............................................................................................................................8
3.1 VELIKA KARLICA
(PELVIS MAJOR)
...............................................................................................8
3.2 MALA KARLICA
(PELVIS MINOR)
.................................................................................................9
4. ZAKLJUČAK
........................................................................................................................................10
LITERATURA
..........................................................................................................................................11
3
1. UVOD
Najraniji zapisi o anatomskim opservacijama nalaze se u fragmentima Alkmeona,
lekara, anatoma i fiziologa, Pitagorinog učenika, koji je već oko 500. godine p.n.e. vršio
disekciju životinjskih leševa. Opisao je vidni živac i cev, koja spaja nosnu i ušnu šupljinu
(danas poznata kao Eustahijeva tuba). U vreme, koje se u istoriji antičke Grčke
naziva ,,Periklova era”, živeo je i radio Hipokrat (469-399 god.p.n.e.) koji se naziva ,,ocem
medicine”. On je smatrao da organizam čoveka grade četiri tečnosti (krv, flegma, crna žuč i
žuta žuč). Ostavio je za sobom čuvenu Hipokratovu zakletvu, koja sadrži osnovne principe
lekarske etike tj. obavezuje lekare na savesno obavljanje lekarske dužnosti, čuvanje lekarske
tajne i poštovanje svojih učitelja. Prvi koji je javno secirao čovečije telo bio je Herofil. Izneo
je tvrdnju da je mozak centralni organ nervnog sistema i sedište inteligencije. Prvi je uočio
prirodu nerava i razdvojio senzitivne od motornih nerava. Antička anatomija dostiže svoj
vrhunac i svoj kraj sa Galenom (131-201 god.p.n.e.). Poneki njegovi nazivi su se održali i do
dana današnjeg, a preko svojih dela je trajao punih 1300 godina. Anatomija srednjeg veka
doživljava preporod u periodu 15. veka, dok savremena medicina 21. veka doživljava vrhunac
uz koriščenje metoda mikrodisekcija, histoloških tehnika, elektronskih mikroskopija,
rendgena, ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije, nuklearne magnetne rezonance i tome
slično.
Slika 1.
Dr Willem van der Meer izvodi nastavu iz anatomije u XVII veku
