46. Sistem andragoških nastavnih disciplina
Predmet andragogije je proučavanje obrazovanja i učenja odraslih.
- Njen naučni sistem čine sledeće discipline :
1.
opšta andragogija
, koja tumači smisao, f-ju i ciljeve obrazovanja odraslih,
problematiku formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanj odraslih...
2.
andragoška didaktika
, koja proučava zakonitosti nastave za odrasel
3
. istorija andragogije
4.
komparativna andragogija
, koja uporedno analizira sisteme obrazovanja
odraslih u svetu
5
. socijalna andragogija
, koja pručava obarzovanje i vaspitanje odraslih smštenih
u ustanove zdravstvene zaštite
6.
vojna andragogija
, zakonitosti obrazovanja i vaspitanja u uslovima armijskog
života i rada
7.
andragogija rada
, obrazovanje i učenje odraslih sa stanovišta rada i radne
sredine
8.
penološka andragogija
, vaspitanje i obrazovanje odraslih smeštenih u kp
ustanove
10.
andragogija slobodnog vremena
11.
andragogija medija
, vasptianje pomoću sredstava moderne komunikacije
12
. andragogija trećeg doba
, stare osobe
13.
posebne metodike
, metodika osnovnog obrazovanja odraslih itd.
14.
futurološka andragogija
, budućnost obrazovanja odraslih
15.
porodična andragogija
, obrazovanje odraslih za život u porodici
48. Odraslost, zrelost i učenje
Postoje znatni problemi u vezi sa definisanjem pojma odraslosti.
- Neki autori smatraju da je ovaj termin sinonim za zrelost.
1
- Odraslost pored hronološkog uzrasta (godina), određuju još i :
1. psihofizička zrelost
2. psihološka zrelost (kontrola emocija, psihomotorike...)
3. socijalna zrelost
4. profesionalna zrelost, sposobnost da kvalifikovano obavlja svoj posao
- Odrastao učenik (učesnik, polaznik) je osoba koja uči i obrazuje se u oblicima i
programima kako formalnog, tako i neformalnog i informalnog obrazovanja i
učenja.
- Osobenosti andragoškog procesa su :
1. socijalne - status, uloge i odgovornosti odraslih
2. socijalno-psihološke – životno iskustvo
3. psihološke – pažnja, pamćenje i mišljenje
Mogućnosti i granice učenja odraslih:
- Kada su u pitanju fizičko-fiziološke promene i učenje odraslih, osobito su važne
sa andragoške tačke, promeni vida i sluh, kao i brzina i vreme reagovanj.
- F-ja vida intenzivnije i brže slabi posle 50. godine, a slično je i sa sluhom. Ovo
je bitno, jer često dolazi do povlačenja u sebe, gubitka samopuzdanja i neradog
uljučivanja u nove aktivnosti. Isto tako, mislimo i opažamo polaganije. Ipak, sve
ovo je moguće prevazići.
38. Umne f-je u odraslom dobu
- Torndajk je osporio do tada preovlađujuće mišljenje da se ne može uspešno
učiti u odraslom dobu. Njegova istraživanja pokazuju da inteligencija raste do 25-
26 godine, a zatim postepenoopada do 42. godine u proseku od 1% godišnje.
- Sposobnost pamćenja raste do 16, da bi potom lagano opadalo.
- Torndajk smatra da su opšte zakonitosti učenja suštiniski iste od 15-50 godine.
- Savremene teorije istuču da se inteligencija povećava u srednjim godinama
(sve do ranih 60-ih) za razliku od motornih veština, a ista stvar je i sa verbalnim
veštinama i sposobnostima rezonovanja, koje su veće nego u mladosti.
- Osnovni faktori očuvanja vitalnosti inetlekta su :
1. odsustvo hroničnih i kardiovaskularnih blesti
2. visok socio-ekonomski status
3. život u intelektulano-stimulirajućoj okolini
4. flksibilan personalni stil
5. visok kognitvni status supružnika
6. zadržavanje sposobnosti da se bezo uoči i izvrši zadatak
2
