ЈУ СШЦ „МИХАЈЛО ПУПИН“
ДЕРВЕНТА
Матурски рад из српског језика
Тема : Аникина времена- случајност појаве у времену
Ментор: Ученик:
Драгана Ђурановић Кристина Чечавац
Дервента,јуни 2019
САДРЖАЈ:
1. УВОД..................................................................................3
2. О ПИСЦУ...........................................................................4
3. САДРЖАЈ ДЈЕЛА...............................................................7
4. МОТИВИ ДЈЕЛА..............................................................12
4.1. МОТИВ ЉЕПОТЕ.....................................................................................12
4.2. МОТИВ ЉУБАВИ....................................................................................14
4.3. ОДНОС МЕЂУ МОТИВИМА ЉЕПОТЕ И ЉУБАВИ...................................16
5. СЛУЧАЈНОСТ ПОЈАВЕ У ВРЕМЕНУ...................................17
6. ЗАКЉУЧАК ....................................................................19
7. ЛИТЕРАТУРА..................................................................20
2.
О ПИСЦУ
Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу поред Травника. Био је
српски књижевник и дилпомата. Отац му је био Антун Андрић,а мајка Катарина
Андрић (рођена Пејић). Мајка га је у повоју однијела у Сарајево гдје је његов
отац службовао. Године 1896. умире Андрићев отац од туберкулозе. Након тога
га је његова мајка однијеа код његове тетке,која је била удата за аустријског
жандармеријског наредника. Њих двоје су прихватии малог Иву јер нису имали
своје дјеце.Иво Андрић је основну школу завршио у Вишеграду. Године 1903.
уписао је сарајевску Велику гимназију ,најстарију босанско-херцеговачку средњу
школу. Још у средњој школи почео је да пише пјесме и 1911. године је објавио
своју прву пјесму „У сумрак“.Као гимназијаац био је припадник
националистичког покрета „Млада Босна“ . Добивши стипендију хрватског
културно-просвјетног друштва „Напредак“ 1912. године, започео је студије
словенске књижевности и историје на Мудрословном факутету Краљевског
свеучилишта Фрање Јосипа I у Загребу. Наредне године прешао је на Бечки
универзитет, али му бечка клима није пријала,па је прешао на Филозофски
факултет у Кракову. У Кракову је становао код породице чија је кћерка Јелена
Ижиковска могла да буде прототип за „Јелену, жену које нема“. Чим је примио
вијест о погибији Франца Фердинанда, напустио је Краков и отишао у Сплит,гдје
га је аустријска полиција ухапсила.У затвору је остао до марта 1915. године, гдје
је интензивно писао пјесме у прози. Након кратког времена вратила му се
болест плућа па је отишао на лијечење у Загреб гдје је завршио књигу „Ex Рonto“
Из Загреба је отишао у Београд и ту се дружио са Милошем Црњанским,
Станиславом Винавером, Симом Пандуровићем, Сибетом Милићем и другим
писцима.Андрић је имао веома успијешну дипломатску каријеру.
4
Године 1920. постављен је за чиновника у посланству у Ватикану ,а потом је
радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу. У то вријеме
објавио је збирку пјесама у прози „Немири“,приповијетке „Ћоркан и Швабица“,
„Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“, те циклус пјесама „Шта сањам и шта ми се
догађа“. Године 1924. одбранио је докторску тезу „ Развој духовног живота у
Босни под утицајем турске владавине“. Године 1926. примљен је за члана
Српске краљевске академије.Радио је у конзулатима у Марсеју и Паризу. Од
1930. до 1933. био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при
друштву народа у Женеви. Обављао је и дужност замјеника министра
иностраних послова. Био је редован члан Академије.Његова дипломатска
каријера достигла је врхунац оног тренутка када је постављен за министра и
изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину.Један од најзначајних
догађаја је тај да је Иво Андрић присуствовао потписивању Тројног пакта. Иво
Андрић је остао познат по отпору према власти. Пензионисан је на сопствени
захтјев, али је одбио да прима пензију. Одбио је да потпише Апел српском
народу којим се осуђује отор окупатору.По завшетку рата постао је предсједник
Савеза књижевника Југославије.Потисао је Новосадски договор о
српскохрватском књижевном језику.Роман „Прокллета авлија“ је штампао у
Матици српској 1954 године. Године 1958. оженио се Милицом Бабић,удовицом
свог пријатеља . Године 1961. Нобелов комитем додјељује Андрићу Нобелову
награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао
судбину људи током историје своје земље“. Бесједом „О причи и причању“ се,
10.децембра 1961. године, захвалио на признању . Андрић је новчану награду
од милион долара добијену освајањем Нобелове награде у потпуности
поклонио за развој библиотека у Босни и Херцеговини. Након смрти супруге
настојао је да своје друштвене активности сведе на најмању могућу мјеру . Умро
је 13. марта 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен
је на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана.
5
