1
REZIME
Da bi se povećala pasivna bezbednost saobraćaja, projektovani su i stalno se usavršavaju
različiti sistemi zaštite u vozilu. Najznačajniji sistemi zaštite su: sigurnosni pojasevi, sedišta za
decu, vazdušni jastuci, nasloni za glavu i zaštitne kacige za dvotočkaše. Pravilna upotreba
sigurnosnih pojaseva je jedna od najvažnijih mera u bezbednosti saobraćaja. U ovom radu su
prikazani rezultati istraživanja o upotrebi sigurnosnog pojasa, dobijeni metodom anketiranja
vozača. Istraživanje je sprovedeno u januaru 2019. godine na području grada Surdulice (u gradu
i van grada).
Cilj istraživanja je da se utvrdi stepen upotrebe sigurnosnog pojasa od strane vozača, ali i
njihovo znanje, stavovi, mišljenja i navike o značaju korišćenja sigurnosnog pojasa tokom
vožnje.
UVOD
Sigurnosni pojasevi najvažniji su među elementima pasivne bezbednosti saobraćaja. Da bi se
ljudsko telo zadržalo u sedištu pri saobraćajnoj nezgodi, konstruisani su sigurnosni pojasevi koji
imaju zadatak da ne dopuste ljudskom telu da se svojevoljno odvoji od sedišta, odnosno da
spreče relativno kretanje tela u odnosu na vozilo kao i izbacivanje tela iz vozila.
Pojasevi su napravljeni od materjala koji ima visoku otpotnost na kidanje, ali poseduju izvesnu
elastičnost.
Elastičnost je potrebna, jer bi usred njenog odsustva u slučaju čeonog udara, delovanje pojasa
na telu bilo skoro jednako pogubno kao udar tela u čvrstu prepreku. Za zaštitu vozača i putnika
svi sigurnosni pojasevi moraju imati najmanje 3 tačke vezivanja.
2
TIPOVI SIGURNOSNIH POJASEVA
Postoje dva tipa sigurnosnih pojaseva:
- ELR Emergency Locking Retractor pojas se slobodno opušta i zateže, a zaključava se u slučaju
naglog zaustavljanja i promene smera.
- ALR Automatic Locking Retacor, dozvoljava da se pojas u jednom pokretu izvuče sve dok se ne
pričvrsti, a nakon toga sprečava dalje otpuštanje.
Postoji i napredno rešenje kod kojeg se moze sklopom podešavati tip pojasa iz ELR u ALR i
obrnuto.
Postoje i napredna rešenja kod sigurnosnih pojaseva na principu „air bag-a“, odnosno pojaseva
na „naduvavanje“ u slučaju saobraćajne nezgode.
SUŠTINA SIGURNOSNIH POJASEVA
Obveza vezivanja sigurnosnog pojasa je znatno pridonela smanjenju broja povreda kod
nezgoda. Najčešći sistem za zaštitu putnika je danas automatski sigurnosni pojas u tri tačke.
On ima zadatak da putnike u nezgodi fiksira na njihovom mestu, kako bi se zajedno s putničkom
kabinom zakočili što je moguće ravnomernije i da ne bi bili izloženi prevelikim, nekontroliranim
silama. Suština SIGURNOSNOG POJASA je da pričvrsti telo u sedištu i osigura ga od povreda u
onom stepenu koliki UDAR telo može da izdrži.
U sudaru na telo djeluje SILA određene JAČINE koja se manifestuje kroz USPORENjE g koje
djeluje na telo i kroz VREME trajanja dejstva (u milisekundama, tj. u hiljaditim dijelovima
sekunde). Glava može da izdrži 80 g za vreme od 3 ms, grudni koš i karlica 60 g za vreme od 3
ms. Pri zadržavanju tela u sedištu sprečava se udar glave u prednje vetrobransko staklo i kod
vozača udar grudnog koša u točak upravljača (volan), odnosno kod putnika udar grudnog koša u
prednju policu. U sudaru dolazi do poništavanja kinetičke energije vozila, potpuno ili delimično,
pa u deliću sekunde dolazi do trenutnog usporavanja vozila ili čak do zaustavljanja dok telo
nastavlja da se kreće onom brzinom koju je imalo vozilo u trenutku sudara.
Ukoliko telo nije vezano SIGURNOSNIM POJASEM, dolazi do kretanja tela u napred i udara u
prednje vetrobransko staklo i prednji deo vozila.
Automatska naprava za namotavanje omogućuje lagano postavljanje i nudi najviši stepen
udobnosti pri korištenju kod najrazličitijih telesnih veličina i masa.
4
sprečavaju nastanak povreda drugih osoba u vozilu (npr. u slučaju čeonog sudara,
odvezani putnici na zadnjem sedištu mogu biti izbačeni iz sedišta unapred i udariti
vozača ili suvozača).
Kod savremenih vozila, sigurnosni pojasevi su dizajnirani da funkcionišu u sklopu širih mera
prevencije povreda i sistema sigurnosti, kao što su vazdušni jastuci i nasloni za glavu, koji ne
mogu biti efikasni u smanjenju rizika od povreda ako vozač ili putnik ne koristi pojas.
Za efikasnu zaštitu vozača i putnika u vozilu svi pojasevi trebaju imati tri tačke vezanja. Pojas se
sastoji iz dela koji prelazi preko karlice i dela koji prelazi preko grudi. Prevoj se nalazi kod kopče,
koja zadržava putnike u sedištima. Ukoliko se koristi pravilno, pojas će najveći deo sile
preusmeriti na grudnu kost i karlicu, koji su relativno snažniji delovi tela. Pošto pojas prelazi
preko velikog dela tela, sila nije skoncentrisana na maloj površini, te stoga ne može da načini
toliko štete. Takođe, materijal od kojeg je načinjen pojas je mnogo fleksibilniji od kontrolne
table ili vetrobranskog stakla. Blaga rastegljivost obezbjeđuje da zaustavljanje ne bude tako
naglo. Međutim, ne sme biti ni previše labav, inače vozač može udariti u volan ili prozor sa
strane. Ispravan pojas omogućava da se vozač i putnik samo malo pomeri unapred.
Još od 1960-tih se sprovode razne studije po pitanju efikasnosti sigurnosnih pojaseva.
Efikasnost sigurnosnih pojasa i povezanih sistema zaštite može se oceniti procentualnim
smanjenjem smrtnih slučajeva ili povreda vozača/putnika koji koriste pojaseve u odnosu na one
koji ne koriste. Pregled istraživanja efikasnosti pojaseva ukazuje da njihova upotreba smanjuje
verovatnoću smrtnih slučajeva kod vozača i suvozača za oko 45-50%, dok za putnike na zadnjim
sedištima za oko 25%. Uticaj na teške povrede je sličan kao za smrtne slučajeve, dok je učinak
na lakše povrede manji za oko 20-25%.
U slučaju izbacivanja vozača i putnika iz vozila pri sudaru mogu nastati najteže telesne povrede,
pri čemu oko 75% su smrtonosne. Pojasevi su veoma efikasni u prevenciji izbacivanja iz vozila
pri sudaru vozila, tako da od ukupnog broja smrtnih slučajeva 44% otpadaju na ona kada je
nevezana osoba izbačena (delimično ili potpuno), u odnosu na samo 5% kod vezanih osoba.
Stope korišćenja sigurnosnih pojaseva u urbanim sredinama variraju od države do države, i
uglavnom zavise od zakona koji zahteva ugradnju pojaseva u vozilima i od zakona koji
primoravaju učesnike u saobraćaju da ih koriste. Ove stope takođe zavise i od načina
sprovođenja ovih zakona. U mnogim državama u razvoju ne postoji potreba za ugradnjom niti
upotrebom pojasa, te su stope korišćenja stoga dosta niske. Osim toga mogu postojati i
kulturološke norme koje negativno utiču na korišćenje sigurnosnih pojasa, naročito među
mlađom populacijom.
Potrebno je ipak rešiti najveći problem, a to je navići ljude da koriste sigurnosne pojaseve.
Postoji nekoliko načina da se to može pospešiti i to usvajanjem zakona i njegovim
sprovođenjem u delo putem raznih programa. Zakoni koji obavezuju upotrebu pojasa su ključni
u povećanju stepena korišćenja pojaseva u svim državama. Prvi zakon na svetu koji je predviđao
obavezno korišćenje sigurnosnih pojaseva za vozača i suvozača je primenjivan od 1970. godine,
5
u državi Viktorija, u Australiji. Međutim, iako je zakonodavstvo od suštinske važnosti, to neće
samo po sebi ostvariti visoke stope korišćenja pojasa osim ako ne predstavlja deo
sveobuhvatnog programa koji uključuje usvajanje zakona, njegovo sprovođenje, publicitet
podsticaj i ohrabrenja za njegovo korišćenje. Da bi ovaj program bio uspešan, zakonima treba
da prethode javne informativne kampanje za podizanje svesti o benefitima korišćenja pojaseva,
te da se pruže informacije šta sve ovi zakoni obavezuju. Osim što prilikom sudara štite vozača i
putnike, pojasevi mogu izazvati i povrede, kao posedica velike inercije tela i sile pritiska pojasa
prilikom sudara. Stručnjaci su mišljenja da ima još dosta prostora za usavršavanje sigurnosnih
pojaseva, te da pored njih treba uskoro očekivati i značajne napretke u tehnologiji vazdušnih
jastuka, kao i pojavu sasvim novih tehnologija u zaštiti putnika.
