Filozofski fakultet
Univerzitet u Nišu
Departman za psihologiju
DIPLOMSKI RAD
ANKSIOZNOST, EMOCIONALNA KOMPETENTNOST
I STRAH OD POROĐAJA
MENTOR: STUDENT:
Prof. dr Bojana Dimitrijević Ivana Labović
NIŠ, 2011.
Ivana Labović - Anksio
znost, emocionalna kompetentnost i strah od porođaja
SADRŽAJ
UVODNA RAZMATRANJA
..................................................................................... 1
TEORIJSKI DEO
....................................................................................................... 2
1. Anksioznost............................................................................................................... 3
1.1. Poreklo i određenje pojma anksioznosti........................................................... 3
1.2. Sfere manifestovanja anksioznosti................................................................... 6
1.3. Psihoanalitičko tumačenje anksioznosti........................................................... 7
1.4. Bihejviorističko tumačenje anksioznosti.......................................................... 8
1.5. Kognitivističko tumačenje anksioznosti........................................................... 9
1.6. Spilbergerova koncepcija anksioznosti.......................................................... 10
2. Emocionalna inteligencijia...................................................................................... 11
2.1. Emocije........................................................................................................... 11
2.2. Inteligencija.................................................................................................... 12
2.3. Poreklo konstrukata emocionalne inteligencije.............................................. 13
2.4. Odnos prema emocijama................................................................................ 15
2.5. Model emocionalne inteligencije Majera i Saloveja...................................... 16
2.6. Nivoi emocionalnih sposobnosti Majera i Saloveja....................................... 17
3. Trudnoća.................................................................................................................. 19
3.1. Trudnoća kao psihološki događaj................................................................... 19
3.2. Psihološke promene u trudnoći...................................................................... 20
3.3. Anksioznost i trudnoća................................................................................... 21
3.4. Strah od porođaja........................................................................................... 23
METODOLOŠKI DEO
............................................................................................ 28
4.1. Predmet istraživanja...................................................................................... 29
4.2. Vrsta istraživanja........................................................................................... 29
4.3. Ciljevi istraživanja......................................................................................... 29
4.4. Varijable istraživanja..................................................................................... 30
2
Ivana Labović - Anksio
znost, emocionalna kompetentnost i strah od porođaja
UVOD
Trudnoća je najveći dar svake žene i jedno od najlepših iskustava u njenom
životu. Uobičajen naziv za trudnoću je i ″drugo stanje″, i nesumnjivo, stanje
graviditeta i jeste ″drugačije″ a ovaj naziv svakako je opravdan. Trudnoća ženu
suočava sa potpuno novim kvalitetom, sa stanjem u kojem se do tada nije nalazila i
predstavlja jedan od najupečatljivijih i najsnažnijih psiholoških događaja u njenom
životu. Tokom trudnoće položaj i uloga žene zadobijaju novi kvalitet, menja se slika
tela, afektivnost, seksualnost. Uobičajeni pratioci skoro svake trudnoće su česte
promene raspoloženja, anksioznost, ambivalencija, stres, napetost, specifična
strahovanja. Jedan od najvećih neprijatelja skoro svake trudnice (ali i negravidnih
žena koje planiraju trudnoću ili samo razmišljaju o tome!) jeste strah. Ono što skoro
svaku trudnicu, svesno ili nesvesno muči jeste strah od novog i nepoznatog, strah od
neizvesnosti svih predstojećih dešavanja i promena koja ona sa sobom nose. Na
repertoaru trudničkih strahovanja značajno mesto pripada strahovima vezanim za tok
i ishod trudnoće, strahu od gubitka deteta, strahu od gubitka ličnog identiteta, strahu
od porođaja (Bjelica i sar., 2004). Premda svaka žena u trudnoći doživljava stanja
anksioznosti i strahuje od porođaja, razlike između trudnica u pogledu učestalosti i
intenziteta kojim se ta stanja doživljavaju ipak postoje...
4
Ivana Labović - Anksio
znost, emocionalna kompetentnost i strah od porođaja
TEORIJSKI DEO
5
Ivana Labović - Anksio
znost, emocionalna kompetentnost i strah od porođaja
razloga što je njegov uzrok nepoznat (u nesvesnom), pa opasnost ne može da se
izbegne, niti može da se organizuje racionalna odbrana od nje. Pored patološke
postoji i anksioznost koja pripada spektru normalnih čovekovih osećanja. Čak bi se
moglo reći da anksioznost predstavlja jednu od crta ličnosti svake normalne zdrave
osobe (Kaličanin, 2002). Ona je kod različitih osoba različito izražena. Normalna
anksioznost nije ništa drugo do emocija koja prati aktuelne odnosno očekivane tokove
lične egzistencije. Ona je emocionalna posledica uvažavanja neizvesnih i
nepredvidivih događaja i situacija koje donosi budućnost.
Strah je intenzivno kratkotrajno stanje mučnog osećanja sa intelektualnim
sadržajem koji prati velika napetost. Strah se javlja u prisustvu realne opasnosti koja
ozbiljno ugrožava telesni, psihički ili socijalni itegritet osobe, na koju osoba nije
pripremljena i na koju u prvom momentu nije spremna primerno i racionalno da
reaguje (Erić, 1972). Strah predstavlja biološku ″reakciju uzbune″ u situaciji kada je
osoba direkno ugrožena, pa zato ima funkciju zaštite od opasnosti i jasan biološki
značaj u smislu preživljavanja, pa i opstanka vrste. Ta se reakcija manifestuje
momentalnom hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema, koji organizam
priprema za borbu ili bekstvo.
Iako su strah i anksioznost kao pojmovi veoma bliski i mogu se definisati kao
osećanje koje je predstavlja reakciju na opasnost ili signal koji upozorava na
opasnost, mnogi autori prave razliku izmedu straha i anksioznosti i to obično na
osnovu
činjenice da strah ima svesno percipiran objekat koji je zastrašujući, a
anksioznost toga nema
.
Strah se odnosi na opasnost koja je jasna, poznata, spoljašnja i
ne potiče od nekog unutrašnjeg psihičkog konflikta. Anksioznost je reakcija na
opasnost koja je nejasna, nepoznata, unutrašnja ili potiče od nekog unutrašnjeg
psihičkog konflikta. Strah je tipično akutan po svom trajanju, dok je anksioznost
najčešće hronična.
Važna komponenta u doživljavanjima straha i anksioznosti jeste
buduća vremenska perspektiva tj. anticipacija onoga što
će se desiti i onoga što se
može desiti. Življenje u mislima sa očekivanjem zla i nesreće može da dovede do
ozbiljnog stanja ancipatornog straha. Takva anticipacija predstojeće opasnosti
7
