ZAVRŠNI RAD
Antiagregaciona terapija
Beograd, oktobar , 2018.
Mentor :
_____________________________________
Članovi komisije
1.___________________________________________
2.___________________________________________
Ocena završnog rada ____________________________________________
Datum odbrane završnog rada _____________________________________
SAŽETAK
Infarkt miokarda (MI), poznat kao srčani udar, nastupa kada se krvni protok smanjuje ili
zaustavlja u delu srca, čime se oštećuje srčani mišić. „Najčešći simptom je bol u grudima
ili nelagodnost koja može da se prostire u rame, ruku, leđa, vrat ili vilicu. Najistaknutiji
faktori rizika za infarkt miokarda su godine starosti, aktivno pušenje, visok krvni pritisak,
dijabetes melitus i ukupni nivo holesterola i lipoproteina visoke gustine. Infarkt miokarda
zahteva hitnu medicinsku pomoć. Tretman ima za cilj da sačuva što više srčanih mišića i
spreči dalje komplikacije. Lečenje zavisi od toga da li je infarkt miokarda STEMI ili
NSTEMI. Terapijske strategije koje obezbeđuju antitrombotičnu terapiju su smanjiti
aktivaciju, sprečiti adheziju, odnosno agregaciju trombocita i to preko enzima odgovornih
za svaku od pomenutih etapa.Za inhibiciju enzima ciklooksigenaze odgovorna je
acetilsalicilna kiselina koja i dalje predstavlja „zlatni standard“ antiagregacione terapije.
Pored acetilsalicilne kiseline lek Prasugrel je nedavno odobren za lečenje akutnog
koronarnog sindroma kada se upravlja perkutanim koronarnim intervencijama. Dok se u
fazi razvoja nalaze
Tikagrelor
i Cangrelor koji su dva reverzibilna inhibitora P2I12
purinergičkih receptora
2
1. Uvod
Brojni ozbiljni zdravstveni problemi po prirodi su trombotični. Zapravo, u
zapadnom društvu, trombotični uslovi su glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta, i
spekuliše se da će ti poremećaji biti vodeći uzrok smrti širom sveta u narednih 20 godina.
Kao što se može očekivati od problema trombotičnih poremećaja, najviše stradaju
vaskularni sistem, srce, mozak i pluća.
Kod bolesti srca trombotično stanje uključuje bolesti akutnog infarkta miokarda,
valvularne bolesti srca, nestabilne angine i atrijalne fibrilacije kao hirurške procedure,
kao što je perkutano transluminalna koronarna angioplastika i zamena za protetski srčani
zalistak. Trombotični uslovi koji uključuju vaskularni sistem uključuju VTE, primarnu i
sekundarnu antigreracijanu prevenciju infrakta miokarda i periferne vaskularne bolesti.
Postoje tri nukleotidna receptora: P2Ks1, receptor kationskog kanala aktiviran od
ATP, i purinergični receptori P2I1 I P2I12, koji se oba aktiviraju pomoću ADP-a.
Inicijalno vezivanje ADP-a prema P2I1 purinergičnom receptoru (373-aminokiselinskom
proteinu) izaziva promene oblika trombocita, uzroke intracelularnu mobilizaciju
kalcijuma, i pokreće agregaciju. Naknadno vezivanje ADP na P2I12 purinergiku
receptora (342 aminokiseline) dovodi do održivog trombocita agregacijom inhibicije
adenilat ciklaze i, na taj način, smanjenja nivoa ćelijskog cAMP-a. P2I12 receptor
je povezan sa Gai2 G proteinom. Antigregacioni lekovi tiklopidin i klopidogrel su
nepovratni antagonist ovog P2I12 purinergičnog receptora. Klinička važnost ovog P2I12
receptora kao novog cilja antiplateleta u razvoju lekova je predmet mnogih studija koje
su sporvedene i koje se sprovode.
U ovom radu u prvom delu biće reči o pojmu i karakteristikama infrakta
miokarada odnosno o sipmptomima, uzrocima i dijagnozi infrakta miokarda.
U drugom delu rada biće reči o prevenciji kod infrakta miokarada odnosno o
primarnoj i sekundarnoj prevenciji infrakta miokarda.
U trećem delu rada biće reči o ulozi i značaju antigregacione terapije u primarnoj i
sekundarnoj prevenciji infrakta miokarda i to o asicitalnoj kiselini i tienopiridima kao i o
lekovima koji spadaju u ove dve grupe.
4
koronarne arterije prouzrokovana rupturom aterosklerotične ploče obično je osnovni
mehanizam MI. „MI su ređe uzrokovani spazama koronarne arterije, što može biti
uzrokovano zbog uzimanja kokaina, značajnog emocionalnog stresa i ekstremne
prehlade, između ostalog”
5
.
Najčešći uzroci infrakta miokarda su:
6
Pucanje aterosklerotskog plaka pri čemu se na tom mestu formira tromb koji
zapuši arteriju.
Koronarni spazam (grčenje srčane arterije) može takođe čak i bez aterosklerotske
stenoze izazvati infarkt. Uzroci spazma mogu biti: stres, izlaganje ekstremnoj
hladnoći, pušenje, upotreba nekih lekova i droga (kokain).
Bolest malih krvnih sudova srca: često se mogu na angiografiji videti promene na
sitnim krvni sudovima srca, postoje i difuzne promene komora, multipli mali
mikroinfarkti.
Disekcija (pucanje) aorte: kod disekcije u prvom delu aorte (aortni koren) može
biti zahvaćena leva koronarna arterija. Javlja se tipičan bol u sredogruđu sa
širenjem u ramena i leđa.
Koronarna embolija: kod bakterijskog endokarditisa (trombi sa srčanih zalistaka);
prisustva tromba u ventrikulima; prisustva tromba na veštačkim valvulama. Ovi
trombi nošeni cirkulacijom dospevaju u koronarnu arteriju i zapuše je.
Anomalije koronarnih arterija: fuziformne aneurizme (“dilatativna
koronaropatija”), koronarna stenoza kod “muscular bridge”.
Autoimuni vaskulitis: je zapaljenski proces u zidu koronarne arterije. U takvim
arterijama često dolazi do stvaranja tromba.
Za dijagnozu infrakta miokarda postoje brojni testovi, uključujući
elektrokardiograme (EKG), testove krvi i koronarnu angiografiju. EKG, predstavlja
snimak električne aktivnosti srca, može potvrditi ST elevaciju MI (STEMI) ako je ST
elevacija prisutna. „Najčešće korišćeni testovi krvi uključuju troponin i ređe kreatin
kinazu MB”
7
.
5
Devlin RJ, Henry JA (2008).
"Clinical review: Major consequences of illicit drug consumption"
.
Critical
Care
.
12
(1): 202.
6
Kojadinović, T., (2014) Infrakt miokarda, Kardiologija, Vol.3, Br. 2, str. 13-17
7
Valensi P, Lorgis L, Cottin Y (2011). "Prevalence, incidence, predictive factors and prognosis of silent
myocardial infarction: a review of the literature".
Archives of Cardiovascular Diseases
.
104
(3): 178–88.
