Antibiotici
Antibiotici predstavljaju grupu hemijskih jedinjenja koja
usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme, u prvom
redu bakterije, na način koji nije (u propisanim dozama)
štetan po domaćina.
U početku, termin antibiotik odnosio se isključivo na
supstance koje su proizvod metabolizma drugih
mikroorganizama koje imaju bakteriostatski ili
baktericidan efekat, selektivnu toksičnost, relativnu
bezopasnost po domaćina i strukturnu stabilnost da u telu
istog mogu da se zadrže dovoljno dugo da proizvedu
poželjne efekte.
Da bi hemijski agenat bio u potpunosti efektivan, on mora
posedovati selektivnu toksičnost, tj. mora biti sposoban da
potpuno uništi patogen, a da pri tom ima malo štetnog
efekta na domaćina ili da ga nema uopšte. Nivo selektivne
toksičnosti može biti izražen u obliku terapeutske doze,
odnosno količine hemijskog agenta neophodnog za datu
infekciju toksične doze, odnosno količine agenta u krvi koji
nije štetan po domaćina. Od vremena kada je britanska
hemičarka Doroti Hodžkin dala hemijsku strukturu
penicilina, počela je proizvodnja hemijski modifikovanih
antibiotika. Utoliko je i spomenuta definicija proširena i na
polu-sintetske ali i na (retke) sintetske antibiotike.
Mehanizam delovanja
Antibiotik može da ošteti patogen na nekoliko načina.
Antibiotici sa veoma visokim stepenom selektivnosti (tj. oni
koji imaju afinitet ka samo jednoj ili dve baketrije) deluju
protiv patogena tako što zaustavljaju sintezu ćelijskog zida
toga patogena, bez koga on ne može da funcioniše. U ovu
grupu antibiotika spadaju penicilini, cefalosporini i
vankomicini.
Antibiotici takođe mogu da se vežu za ribozome patogena.
Vezivanjem antibiotika za ribozom sprečava se sinteza
proteina tog patogena, i dolazi do pogrešnog čitanja amino
kiselina, i na taj način antibiotik sprečava funkcionisanje
patogena. U ovu grupu antibiotika spadaju gentamicin,
hloramfenikol, tetraciklin, i eritromicin.
Antibiotici deluju samo i isključivo na bakterije, gram
pozitivne i gram negativne, ali nemaju nikakvog uticaja na
viruse. Neki deluju i na gljivice.
Striktno govoreći, lekovi koji su u potpunosti dobijeni
sintetski putem (streptomicin) se nazivaju
hemoterapeutici, ali se danas termin antibiotici koristi za
sve antibakterijske lekove, bez obzira na način dobijanja.
Inhibicija sinteze ćelijskog zida
Streptomyces griseus. Streptomicin deluje tako što
blokira razvoj bekterije zaustavljanjem sinteze
proteina bakterije. Antibiotik se veže na 23S
ribozomalnu RNK bakterijskog ribozoma, i na taj
način se sprečava procesiranje polipeptidnog lanca.
Ljudi imaju ribozome koji se strukturno razlikuju od
ribozoma bakterija, te ovaj antibiotik nema negativno
dejstvo na sintezu proteina u ćelijama ljudi.
Streptomicin se ne daje oralnim putem, već se daje
putem inekcija.
- Gentamicin
Gentamicin je antibiotik iz porodice aminoglikozida i
deluje na veliki broj bakterijskih infekcija, naročito na
infekcije izazvane Gram negativnih bakterija. Način
delovanja Gentamicina je tako što antibiotik može da
mimikuje prirodne biomolekule i nadoveže se na
bakterijske ribozome, i dovode do nepravilnog čitanja
genetičkog koda. Kao i svi antibiotici iz porodice
aminoglikozida, Gentamicin ne ulazi, tj ne prolazi kroz
membrane koje bi ga dovele u tanko i debelo crevo,
tako da se može dati pacijentu samo putem infuzije,
odnosno intravenski, ili topično.
Sporedne štetne posledice dugoročnog konzumiranja
Gentaimicina mogu dovesti do gubljenja sluha ili do
poremećaja koordinacije, naročito kod osoba koje već
imaju uređene genetske predispozicije za ispoljavanje
problema u koordinaciji. Ove osobe imaju bezazlenu
mutaciju DNK molekula koja se može drastično
ispoljiti ukoliko se Gentamicin u velikoj meri unosi u
organizam i meša sa ćelijama domaćina u čitanju
genetskog koda. Ćelije uha su naročito osetljive na
ovaj antibiotik. Ponekad se antibiotik namerno koristi
u velikoj meri u drastičnim slučajevima Menierove
bolesti ili Menierovog sindroma, kako bi se oslabila
aktivnost vestibularnog aparata.
Gentamicin takođe može biti jako nefrotoksičan,
naročito u serijskim tretmanima gde se Gentamicin
uzima na redovnoj osnovi u velikoj dozi. Da bi se
izbeglo oštećenje bubrega Gentamicin se prepisuje
pacijentu na osnovu težine pacijenta. Postoji broj
fomrula pomoću kojih se izračunava korektna doza
Gentamicina.
Ešerihija Koli je pokazala određeni stepen otpornosti
na Gentamicin iako je sama bakterija Gram negativne
prirode.
- Hloramfenikol
- Tetraciklin
- Eritromicin
- Izoniazid
Narušavanje jonskog balansa
- Monensin
Najvažniji antibiotici
Penicilini
Penicilini su grupa beta-laktamskih antibiotika koji se
koriste u lečenju infekcija izazvanih bakterijama. Na
dejstvo penicilina osetljivi su prevashodno Gram-pozitivni
patogeni, dok je jedan broj polusintetskih penicilina
efikasan i protiv Gram-negativnih bakterija. Prirodni
penicilini su proizvod metabolizma gljivica iz roda
Penicillium. Njihovo antibakterijsko dejstvo prepoznao je
Aleksandar Fleming 1928. godine, ali su prvi penicilini u
