Antibiotici (grč. anti bios – protiv života) su proizvodi
metabolizma koji se odlikuju velikom fiziološkom
aktivnošću prema određenim grupama
mikroorganizama virusima, bakterijama, gljivama, ili
zloćudnim tumorima. Oni usporavaju njihov rast ili
potpuno sprečavaju njihovo razviće. Nisu
efektni
protiv virusa kao što je prehlada
i mogu da budu
degradirajući ako se ne koriste pravilno
.
Oni su jedno od najvećih otkrića u medicini dvadesetog veka, najmoćniji i najčešće
upotrebljavani lekovi današnjice. Potpuno su izmenili tok i ishod mnogih zaraznih bolesti i
infekcija- zajedno sa vakcinacijom su skoro doveli do iskorenjivanja bolesti kao što je
tuberkuloza.
Mjesta djelovanja antibiotika u bakterijskoj stanici
Antibiotik može da ošteti patogen na nekoliko
načina. Antibiotici koji imaju afinitet
ka samo jednoj ili dve bakterije (sa visokim
stepenom selektivnosti) deluju protiv
patogena tako što zaustavljaju sintezu ćelijskog
zida toga patogena, bez koga on ne
može da funcioniše. U ovu grupu antibiotika
spadaju penicilin, cefalosporin i
vankomicin.
Takođe mogu da se vežu za
ribozome patogena. Ribozomi
su mesto sinteze proteina.
Vezivanjem antibiotika za
ribozom sprečava se sinteza
proteina tog patogena i dolazi
do pogrešnog čitanja amino
kiselina i na taj način se
sprečava funkcionisanje
patogena. U ovu grupu
antibiotika spadaju gentamicin,
hloramfenikol, tetraciklin i
eritromicin.
