1
Универзитет у Приштини
Економски факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет
: Социологија
Тема:
Aнтицка учења
Ментор: Студент:
Проф. др Александар Костић, доцент Јелена Јовановић 01/12
Косовска Митровица 2012.
2
САДРЖАЈ:
1.
Увод _____________________________________________ 3
2.
Античка учења _____________________________________4
3.
Софисти __________________________________________5
4.
Платон __________________________________________ 7
5.
Аристотел ________________________________________ 8
6.
Закључак _________________________________________ 11
7.
Литература________________________________________12
4
АНТИЧКА СХВАТАЊА
Развој друштвене мисли у античком периоду ишао је различито и неравномерно. То је
произилазило из карактера и начина и организације робовласничког система.
Познато је да постоје две врсте робовласничког система: источно и западно ропство.
Источно ропство је преовладавало у великим државним заједницама: Египат,
Месопотамија, Персија, Кина, Индија и др. Карактеристично је за те заједнице, да су имале
изузетно аграрну структуру, кастински друштвени систем и деспотске облике владавине,
који су се заснивали на крутим и наглашеним религиозним системима. Те државе су се
обично простирале поред великих река. Људи су природно били упућени на бављење
земљорадњом. Систем привређивања се заснивао на великој концентрацији земље и
робова, у циљу изградње и коришћења иригационих система. Та велика пространства и
обилан посао тражила су велику концентрацију робова, а примитивна средства за рад
условила су висок степен експлоатације. Да би се то обезбедило биле су неопходне јаке
централистичке државе са деспотским системом владавине. У таквим друштвеним
условима, где није постојала слобода грађана, мало је било могућности за настанак и
развој неких општих филозофских размишљања. Људи су се више бавили прописивањем
начина понашања људи. Из тог периода остали су забележени: хамурабијеви закони,
хебрејски правдички кодекси, индијске књиге-веде и Упанисаде, записи египатских писара
итд.
Западни робовласнички систем био је битно другачији. Он се није заснивсо на великом
државним заједницама, већ на малим пословима.
1
То су били градови државице које су
имале свега по неколико хиљада слободних грађана. Полис је био опште добро и општа
брига свих њих. Док је у источним земљама доминирала државна својина у западним је
провладала приватна својина. За управљање друштвом није био потребан гломазни
државни апарат. Политички живот и управљање друштвом било је јавно. У томе учествују
сви слободни грађани.
Слободни грађани грчких државица су могли да се баве политиком, јер су им средства
за живот обезбеђивали робови. Антички мислиоци су се бавили питањима која су везана за
смисао, суштину и настанак света. Више су се бавили питањима везаним за природу. Кад
1
„Социологија“ – др Милован Марковић, др Васо Меденица, Ekoномски факултет – Приштина 1994.;стр. 121.
