SADRŽAJ
UVOD 3
1. POJAM I VRSTE DAMPINGA 4
2. UTVRĐIVANJE ELEMENATA DAMPINGA 5
2.1.
Normalna vrednost 5
2.2.
Izvozna cena 6
2.3.
Dampinška marža 7
2.4.
Znatna šteta 8
2.5.
Ekonomski efekti dampinga 9
3. MERE ZAŠTITE 10
3.1.
Antidampinške dažbine 10
3.2.
Kompenzatorne dažbine 10
4. USLOVI I NADLEŽNOST ZA UVOĐENJE DAŽBINA 11
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 14
LITERATURA 15
1
UVOD
Prve pokušaje pravnog regulisanja nekorektnog postupanja u međunarodnoj trgovini
možemo naći još u drugoj polovini 19. veka. Posebno antidampinško zakonodavstvo, s
druge strane, izdvaja se na prelazu iz 19. u 20. vek i to u onim zemljama koje su u tom
periodu najintenzivnije razvijale svoju privredu.
U Evropi se potreba zaštite domaćeg tržišta od poplave jeftine uvozne robe javlja tek
tridesetih godina, u vreme velike svetske ekonomske krize.
Dalji razvoj međunarodnih prilika vodio je GATT-a (opšti sporazum o carinama i trgovini,
donet 1947.godine), a čiji je sastavni deo i član VI koji do današnjih dana predstavlja
osnov za celokupnu međunarodnopravnu, pa i nacionalnu regulativu antidampinških
mera u svim zemljama potpisnicama GATT. Pri tome, važno je napomenuti da tekst
GATT-a ne zabranjuje damping kao oblik nastupanja na stranim tržištima, već samo
ovlašćuje države potpisnice da u slučaju takvog nastupanja primene zaštitne mere ako
postoji šteta po domaću industriju.
Kako je formulacija GATT-a u vezi sa primenom antidampinških mera bila previše
uopštena, to ona nije dovela do očekivanih rezultata već je primena antidampinških
mera bila veoma neujednačena. Nastojanja unifikacije antidampinških propisa,
krunisana su potpisivanjem Sporazuma o primeni člana VI GATT, poznatijeg kao
Antidampinški kodeks od 1967.
Donošenjem novog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i Uredbe o bližim uslovima
za primenu antidampinških mera, prvi put su u našem pravu detaljnije uređena pravila
za primenu antidampinških mera koje Zakon definiše kao ,,posebnu dažbinu na uvoz
robe koja se uvodi radi otklanjanja posledica dampinga“.
2
2. UTVRĐIVANJE ELEMENATA DAMPINGA
Utvrđivanje elemenata dampinga.
Smatra se da postoji damping kada je izvozna cena
određenog proizvoda na tržište zemlje uvoznice niža od normalne vrednosti za isti proizvod.
Dodatno, da bi postojanje dampinga opravdalo primenu antidampinških mera neophodno
je da dapminški uvoz: a) izaziva ili preti da izazove znatnu štetu postojećoj domaćoj
proizvodnji, ili b) znatno usporava stvaranje domaće proizvodnje. U tom smislu, kako bi se u
postupku ispitivanja donela odluka da li ima mesta primeni antidampinških mera ili ne,
neophodno je utvrditi sledeće elemente :
1. Normalnu vrednost,
2. Izvoznu cenu,
3. Uporediti obe navedene vrednosti,
4. Izračunati eventualnu razliku između navedenih vrednosti, odnosno dampinšku
maržu tj. stopu dampinga,
5. Opasnost ili postojanje znatne štete domaćoj proizvodnji, odnosno dokazati da
dampinški uvoz znatno usporva stvaranje domaće proizvodnje i
6. Uzročnu vezu između dampinškog uvoza i štete koju trpi ili koja preti domaćoj
proizvodnji.
2.1 Normalna vrednost.
Osnovno pravilo glasi da će se kao normalna vrednost uzeti
uporediva cena istog ili sličnog proizvoda na domaćem tržištu tj. države izvoznice.
Domaća cena.
Pod domaćom cenom se pored cene na tržištu zemlje izvoza, može pod
određenim okolnostima uzeti i cena u zemlji porekla tj. u zemlji u kojoj je proizvod
proizveden.
,,Slična roba“.
Za primenu antidampinških mera, u različitim fazama postupka, javlja se
potreba definisanja slične robe. Bez određivanja ovog pojma, nemoguće je odrediti, kako
normalnu vrednost proizvoda, tako i koje sve proizvođača obuhvata pojam domaće
industrije, od čega opet zavisi utvrđivanje postojanja znatne štete i uzročne veze.
Sličan proizvod se definise kao proizvod koji nije u potpunosti isti, ali čija su svojstva bitno
slična svojstvima robe koja je predmet uvoza, odnosno roba koja je prema svojstvima u
bitnoj meri zamenjiva sa robom koja predmet uvoza.
Izuzeci.
Od osnovnog principa da se domaća cena uzima kao osnov utvrđivnja normalne
vrednosti postoje određena odstupanja. Reč je o situacijama kada se :
a) Proizvod ne prodaje na domaćem tržištu, ili je obim proizvodnje nereprezentivan,
b) Proizvod ne prodaje na domaćem tržištu u uobičajenom toku trgovine,
c) Ako cene na domaćem tržištu ne pružaju pouzdan osnov za pravilno poređenje,
d) Ako je izvoznik iz zemlje netržišne privrede.
A. Nema domaće prodaje.
Klasičan primer za to je kad u zemlji proizvodnje ne postoji
potražnja za tim proizvodom.
B. Uobičajen tok trgovine.
U praksi su se izdvojila tri ovakva slučaja:
1. Kada se proizvod prodaje po cenama koje ne pokrivaju troškove proizvodnje,
2. Kada se radi o prodajama između povezanih lica,
3. Kada je reč o kompenzatornim aranžmanima.
4
