Univerzitet privredna akademija u Novom Sadu
Farmaceutski fakultet Novi Sad
SEMINARSKI RAD
Tema: ANTIHIPERTENZIVI
Predmet: Farmakologija
Mentor:
Imena studenata:
Snežana Stević
1. Tijana Grebić
2. Tamara Simić
3. Radmila Vuković
4. Radovan Vasić
5. Kristina Nikolić
6. Nina Trajkovski
Novi Sad, 2016.god.
4
1. ARTERIJSKA HIPERTENZIJA
Pod arterijskom hipertenzijom se najčešće smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska ≥ 140
mmHg i dijastolnog krvnog pritiska ≥ 90 mmHg. Međutim, brojna istraživanja su pokazala da se
dugoročna prognoza u pojedinim grupama visokorizičnih bolesnika može poboljšati ukoliko su
postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska još niže od ovih vrednosti (npr. kod osoba sa
proteinurijom ili rizikom od šloga).
Arterijski krvni pritisak se prema predlogu Joint National Committee može klasifikovati na
osnovu srednje vrednosti dva ili više odgovarajućih merenja na svakom od dva ili više
uzastopnih pregleda :
1
•
normalan arterijski krvni pritisak: sistolni < 120 mmHg i dijastolni < 80 mmHg,
•
prehipertenzija: sistolni 120–139 mmHg ili dijastolni 80–89 mmHg,
•
hipertenzija
o stadijum 1: sistolni 140–159 mmHg ili dijastolni 90–99 mmHg,
o stadijum 2: sistolni ≥ 160 mmHg ili dijastolni ≥ 100 mmHg.
Izolovana sistolna hipertenzija je stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≥ 140 mmHg, a
dijastolni ≤ 90 mmHg, dok je izolovana dijastolna hipertenzija stanje u kojem je sistolni krvni
pritisak ≤ 140 mmHg, a dijastolni ≥ 90 mmHg.
1
Chobanian AV, Bakris GL, Black HR, Cushman WC, Green LA, Izzo JL Jr, et al. The Seventh Report of the Joint
National Committee on Prevention, Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure: the JNC 7 report.
JAMA 2003;289:2560–72.
5
Slika 1. Ilustracija arterijske hipertenzije i komlikacija hipertenzije
Izvor: Luetić V.,(2000), Uloga krvotoka u lečenju bolesti krvnih žila: hiruški, farmakološki, radiološki, neurološki I
fizijatrijski pristup, Medicinski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac
Ova podela se odnosi na odrasle osobe koje nisu na antihipertenzivnoj terapiji i koje nisu akutno
obolele. Ukoliko postoji razlika u kategoriji sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, težinu
hipertenzije određuje ona koja je viša. Sličnu, ali ne i identičnu, podelu predložio je European
Society of Hypertension :
2
2
Mancia G, De Backer G, Dominiczak A, Cifkova R, Fagard R, Germano G, et al. ESH-ESC Task Force on the
Management of Arterial Hypertension. 2007 ESH-ESC Practice Guidelines for the Management of Arterial
Hypertension: ESH-ESC Task Force on the Management of Arterial Hypertension. J Hypertens. 2007;25(9):1751–
62
7
Akcelerirajuća hipertenzija je u tom smislu podrazumevala one bolesti kod kojih postoji
hipertenzija sa uglavnom dobro regulisanim vrednostima krvnog pritiska (renovaskularna ili
endokrina hipertenzija) ili su te vrednosti doskora bile sasvim normalne (gestaciona hipertenzija
sa preeklampsijom i eklampsijom). Kao drugi parametar za razlikovanje ovih oblika hipertenzije
prihvaćene su promene na očnom dnu (hipertenzivna retinopatija).
Kriterijum retinopatije je podrazumevao postojanje eksudata i hemoragija u akcelerirajućoj
hipertenziji, dok je kod maligne morao da postoji i edem papile, pored eksudata i hemoragije.
Ispitivanja koja su rađena u poslednjoj dekadi pokazuju da bolesnici koji imaju edem papile
nemaju lošiju prognozu od onih koji fundoskopskim pregledom imaju samo eksudat i
hemoragiju. Kako oba „oblika“ hipertenzije imaju slične karakteristike, komplikacije (prolazna
ili trajna oštećenja ciljnih organa – npr. intrACErebralna ili subarahnoidna hemoragija,
encefalopatija, lakunarni infarkti, retinopatija, edem pluća, akutni infarkt miokarda,
nefroskleroza, akutna bubrežna insuficijencija), tok i ishod, danas se maligna i akcelerirajuća
hipertenzija smatraju jednim oblikom teške hipertenzije.
Hipertenzivna kriza II reda hitnosti takođe podrazumeva povišene vrednosti krvnog pritiska
iznad istih vrednosti kao i kod I reda hitnosti (krvni pritisak > 180/120 mmHg). Kod ovog oblika
hipertenzivne krize obično nema znakova oštećenja ciljnih organa, a kratkoročni
kardiovaskularni i cerebrovaskularni rizik je manji u odnosu na hipertenzivnu krizu I reda
hitnosti.
Termin esencijalna (idiopatska, primarna) hipertenzija odnosi se na hipertenziju čiji je uzrok
nepoznat, odnosno ne može se povezati sa oboljenjem/stanjem za koje je poznato da uzrokuje
hipertenziju. Pod sekundarnom hipertenzijom podrazumeva se hipertenzija koja je udružena sa
oboljenjem/poremećajem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju.
4
4
Dimković S, Obrenović Kirćanski B. Hipertenzivna kriza. Medicinski glasnik 2007;12(21):36–46
