Antimikrobni lekovi

ANTIMIKROBNI LEKOVI

Miroslav Savić

Katedra za farmakologiju

Univerzitet u Beogradu - Farmaceutski fakultet

10 najčešćih uzroka u smrti u SAD

•

1900 – životni vek
52 godine

–

tuberkuloza

–

pneumonija

–

dijareja

–

bolesti srca

–

bolesti jetre

–

povrede

–

moždani udar

–

kancer

–

bronhitis

–

difterija

•

2000 – životni vek 76

godina

–

bolesti srca

–

kancer

–

moždani udar

–

hronične plućne bolesti

–

povrede

–

pneumonija

–

dijabetes

–

suicid

–

hronične bolesti bubrega

–

hronične bolesti jetre

Istorija hemoterapije

Paul Ehrlich 1854-1915
Nobelova nagrada 1908

Ako zamislimo jedan organizam zaražen određenom
vrstom bakterije onda . . . bi bilo jednostavno izlečenje
ukoliko bi se otkrile supstance koje imaju specifični afinitet
za ove bakterije i deluju samo na njih. . . A ne poseduju
afinitet za normalne sastojke organizma. . . Takve
supstance bi onda bile . . . magični meci

LEK

Domaćin

Patogen

Bez efekta

Citotoksičan

Teorija

Naći kvalitativnu (ako je moguće) ili kvantitativnu biohemijsku razliku
između Domaćina i Parazita koja bi bila iskorišćena dejstvom selektivnog
leka koji deluje citotoksično na parazita a ne i na domaćina

Teorija hemoterapije. Ideja

Kancerska ćelija

Ćelija domaćina

Bakterija
Gljivica
Protozoa
Helmint

mikrob; parazit; patogen

Istorija antibakterijskih sredstava

Louis Pasteur 1822-1895 hemičar

“teorija zaraznih klica“ 1877

1928 Alexander Fleming (plesan

Penicullium

uništila

S. aureus

)

Ernest Duchesne je otkrio antibiotska svojstva

Peniculliuma

1892. godine

1942 Chain i Florey su prvi klinički primenili penicilin

1945 Fleming predviđa da bi rezistencija mogla biti problem budućnosti

1932 Gerhard Domagk je otkrio antibakterijske efekte sulfonamida

Produkti metabolizma mikroorganizama (antibiotici)
Lekovi koje dizajniraju istraživači (hemoterapeutici ili sintetski lekovi)
Hibridi dva prethodna tipa (semi-sintetski agensi)

Antibakterijski lekovi

Faktori koji utiču na selektivnost i dejstvo antibakterijskih lekova

Ciljno mesto dejstva

Prokarioti

Ribozomi

Ćelijski zid

Ćelijska membrana

DNK (hromozom)

Nema mitohondija