Универзитет у Нишу
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад из економске политике
Тема: Антимонополско законодавство као
инструмент економске политике
Ментор: Студент:
Срђан Голубовић
Јована Коцић
Бр. 166/12
Ниш,
Децембар 2013
Увод
Тржишни механизам решава већину економских проблема. Но, понекад
долазе до изражаја недостаци тржишта, који доводе до неефикасних или
неправичних резултата. Због несавршености тржишног механизма, држава
остварује одређену интервенцију у привреди. Активности државе у знатној мери
могу утицати на развојне процесе у националној економији. Управљање развојем,
од државе, може имати стимулативно дејство, уколико њене активности умањују
недосатке тржишта и утичу на рационалну употребу ресурса. У свим савременим
привредама постоји мања или већа државна интервенција, усмерена на ублажавање
недостатака тржишта.
Један од разлога за државну интервенцију у привреди јесте појава монопола.
Монопол постоји уколико једно предузеће(компанија) има доминантан положај,
тако да у потпуности или највећим делом контролише тржиште за одређену врсту
производа или услуге. Понашање монополских предузећа на тржишту може
довести до поремећаја у производњи и потрошњи. То се дешава уколико
монополска предузећа теже максимизирању профита повећањем цена својих
производа, уместо повећањем обима производње.
У модерним тржишним привредама једна од главних економских функција
државе јесте борба против монопола. Она ту функцију остварује вођењем
антимонополске политике, односно политике заштите конкуренције, која
подразумева предузимање одређених мера ради сузбијања монопола, олигопола и
трустова на тржишту. Антимонополским законодавством држава спречава појаву
монопола на тржишту или, ако они већ постоје посебним прописима ограничава
њихову активност, односно настоји да ублажи негативне последице њиховог
деловања. Садржај монополске политике изражава се мерама које држава
предузима на сузбијању монопола.
1
1
Милорад Божић, Срђан Голубовић, Ивана Божић Миљковић,
Екномска политика
, Ниш, стр. 125
1
