,
2018.
Аранђеловац март
Page 2
1.
Шта је антракс
Антракс, црни пришт, бедреница је акутна заразна болест која изазива грам
позитивна аеробна бактерија, бацилус антракса (
Bacillus anthracis)
.
Име антракс потиче од грчке речи
ανθραξ
што значи
жар, угаљ
због црне боје
кожне лезије која се развија код инфицираних особа кожним обликом антракса.
Антракс је веома озбиљна инфективна болест, која се преноси са животиња на
човека. Болест прати грозница, интоксикација и лимфадентис. Како
историјаболести говори, да је антракс познат још у давним временима, и у свим
вековима, људи су покушали да се отарасе ове болести.
Узрочник антракса је грам – позитивна бактерија.
Овај узрочник има два облика:
Споре и
Вегетативност
Вегетативни облик бактерије формира капсулу уз присуство кисеоника и релативно
високе температуре ( 15
0
– 42
0
С) и капсуле вегетативне ћелије формирана у
седишту спора.
Вегетативни антракс бактерија ниске стабилности у окружењу:
Она је убијена на 55
0
С након 40 минута
На 60
0
С након 15 минута
На тачки кључања антраксна бактерија умире одмах. Средство за дезинфекцију је
карбоксилна киселина, избељивач, водоник-пероксид, живин хлорид, формалин
( једињење воде, метанола и формалдехида) – уништавају антракс бактерије у
неколико минута. У телу особе која је умрла од антракса, бактерије пропадају за
неколико дана.
Споре антракса су веома отпорне у спољашњем окружењу. Након рефлукса
( враћање жљлудачне киселине у једњак) за 10 минута више споре имају
способност да вегетирају, суве температуре на 140
0
С убијане су тек након 3 часа.
Аутоклавом на 130
0
С уништава антракс спора у 40 минута. Чак и токсична решења
као што је натријум-хидроксид 10% и 1% раствор формалина уништава споре тек
након 2 часа.
Животиње које могу боловатиц од антракса су: коњи, краве, свиње, мала стока и
камиле.
,
2018.
Аранђеловац март
Page 4
2.
Антракс код животиња
Антракс је бактеријско обољење домаћих и дивљих животиња као и човека
(зооантропоноза). Најчешће обољеђују преживари, пре свега козе и овце, затим говеда
и коњи, док су свиње и пси мање подложни на инфекцију, а пчела је непримерљива
због нешто више телесне температуре од сисара. Болест је распрострањена у читавом
свету, а код људи најчешће се јавља као професионално обољење сточара, ветеринара,
месара, кожара и генерално људи који долазе у контакт са животињским
прерађевинама. Обољење се карактерише веома брзим током болести због чега је
добио и назив "прострел". Болест карактерише бројна крварења у организму,
хеморагични поткожни едеми, карбункули ( акутно гнојно запаљење коже) и обилна
серозна ексудација( оштећење вида на једном оку) у серозним шупљинама. Сузбијање
и искорењавање антракса се спроводи према одредбама Правилника о мерама за
сузбијање и искорењавање антракса код животиња. Болест се налази на листи "Б"
ОИЕ-а.
2.1.
Етиологија
Узрочник антракса је
Bacillus anthracis
, штапићаста бактерија која се налази у
организму у вегетативној форми, а у неприличним условима изван организма се налази
у облику спора. Спора је веома отпоран облик и може преживети преко 40 година у
земљишту.
Bacillus anthracis
је грам позитивна штапићаста бактерија, поседује
капсулу, непокретна је, под микроскопом се види да има изглед одсечених ивица па
подсећа на циглу, а више бактерија под микроскопом даје изглед бамбусове трске.
Узрочник расте на хранљивом агару аеробно и факултативно анаеробно стварајући
колоније које изгледају као чуперак вате. Р колоније су вирулентни сојеви - храпаве,
сивкасте, непрозирне колоније, док су С колоније авирулентни сојеви и изгледају
округле, глатке и беличасте боје. На крвном агару узрочник не доводи до хемолизе. У
бујону ствара пахуљаст талог на дну епрувете и не замућује бујон. У дубоком агару
расте целом дужином убода езе и даје карактеристичан изглед обрнуте јелке. Фактори
вируленције узрока су: капсула, егзотоксични комплекс (летални фактор, едема фактор
и заштитни антиген) и плазмиди. Антракс је један од потогених агенаса који могу бити
коришћени за биотероризам, јер од њега може обољети и умрети велики број људи ако
се искористи као биолошко оружје. Септембра 2001. године, у Сједињеним Државама,
споре антракса су послате поштом на неколико локација због чега су 22 особе оболеле,
а петро од њих је умрло.
,
2018.
Аранђеловац март
Page 5
Слика 3 – Штапићаст облик
Bacillus anthracis
https://www.google.rs/search?
q=%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9
8%D0%B0+
%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B0&source=ln
ms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiXzIPzj9rZAhVkAsAKHbqLCPMQ_AUICygC&biw
=1350&bih=594#imgdii=Vg2klMKRnLatvM:&imgrc=JlTvc5nkWjoL-M
:
2.2.
Епизоотиологија
Болест је распрострањена у читавом свету, у Јужној и Централној Америци, Јужној и
Источној Европи, Азији и Африци. Примарни извори инфекције су излучевине болесних
животиња (у последњем стадијуму болести, узрочник се у великим количинама излучује
природним секретарама и патолошким ексудатом у спољашњој средини у којој спорулира,
а споре постају извор заразе за друге животиње). Телесни сокови који излазе из ћивота
приликом секције леша, сировине животињског порекла, лешеви и делова лешева
угинулих од антракса, земљишта, хране и воде загађене спорама представљају и извор
заразе. Земљишта у којима се налазе споре антракса називају се антраксним дистриктима
и представљају извор заразе. Узрочник у организам животиње најчешће доспева преко
хране, а ређе преко плућа и оштећене коже. За човека је извор инфекције оболела
животиња. Од антракса углавном оболевају људи који су у директном контакту са
оболелом или угинулом животињом, као и људи који се баве индустријским прерадом
сточних производа и прерадом животињске коже. Људи такође могу бити инфицирани ако
дођу у контакт са спорама које се налазе на антраксном подручју. Инфекција може настати
и ингестијом термички недовољно обрађеног млека или меса оболелих животиња.
Преношење антракса са једне особе на другу је врло ретко. Птице могу преносити
узрочнике преко фецеса али су отпорне на инфекцију.
