ВИША ШКОЛА ЗА ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО ТРЕБИЊЕ
АНТРОПОГОНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ КИНЕ
К
УЛТУРНА И ПРИРОДНА БАШТИНА ПОД ЗАШТИТОМ UNESCO-a
- Дипломски рад -
Ментор:
Студент:
Др Обрен Гњато
Вера Радовић
Требиње, јун 2010 године
С А Д Р Ж А Ј
1
.
УВОД - 3 стр.
2.АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ - 4
1.1 Етнографске туристичке вриједности - 4
2.2. Амбијенталне туристичке вриједности - 4
2.3. Туристичке манифестације - 5
2.4. Пејзажне туристичке вриједности - 5
2.5. Умјетничке туристичке вриједности - 5
3.КИНА – ОПШТЕ ФИЗИЧКО - ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ - 6
4.ИСТОРИЈА КИНЕ - 8
4.1. Древна Кина - 8
4.2. Уједињење Кине - 8
4.3. Пад Царства - 9
4.4. Народна Република Кина - 10
5.ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ У НР КИНИ ОД 1978. ГОДИНЕ - 10
6.КУЛТУРНА И ПРИРОДНА БАШТИНА НР КИНЕ ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА-11
6.1. Културни споменици- 13
6.2. Мјешовити споменици - 38
6.3. Природни споменици - 40
7.РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ- 45
7.1. Саобраћај и телекомуникације - 45
7.2. Рецептивни капацитети - 46
7.3. Капацитети за смјештај туриста - 46
7.4. Остали важнији рецептивни капацитети - 47
8.ЗАКЉУЧАК - 49
9.ЛИТЕРАТУРА - 50
4
2. АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ
Антропогене туристичке вриједности су они објекти, догађаји и манифестације у
простору за које се може везати пажња туриста. Оне подстичу културна и манифестациона
туристичка кретања. То потиче из естетских, куриозитетних, умјетничких и знаменитих
својстава туристичке привлачности. Испољавају се као комплексне, самосталне
и комплементарне вриједности, што зависи од низа елемената опште, историјске,
етнографске, умјетничке и културне вриједности и препознатљивости на туристичком
тржишту.
По облику појављивања антропогене туристичке вриједности се дијеле на
етнолошке, умјетничке, амбијенталне, манифестационе и пејзажне. Предмет су
проучавања више научних дисциплина – етнологије, историје, историје умјетности и
практичних активности – конзервација, хортикултура, грађевинарство, драматургија,
гастрономија.
Антропогене туристичке вриједности можемо подијелити на: етнографске
туристичке вриједности, амбијнталне туристичке вриједности, туристичке манифестације,
пејзажне туристичке вриједности и умјетничке
2.1. Етнографске туристичке вриједности
Дуг континуитет живота на Земљи у различитим природним, историјским и
душтвеним приликама, условио је низ етнографских специфичности међу људима и
народима.
Етнографске туристичке вриједности су у основи комплементарне, како са
другим антропогеним, тако и са бројним природним туристичким привлачностима.
Доприносе обогаћивању садржаја туристичког боравка и остварењу већих економских и
ванекономских ефеката туризма. Најбоље су валоризоване у земљама развијеног туризма.
Туристима се презентују на лицу мјеста, као и на фестивалима, карневалима, коцертима,
ревијама, у угоститељским објектима, као и кроз израду сувенира и употребних предмета.
Чест су мотив у средствима туристичке пропаганде. Ријеч је о музичком фолклору,
народној ношњи, обичајима, гастрономији, етици, естетици и др.
2.2. Амбијенталне туристичке вриједности
Међу антропогеним туристичким вријеснотима, истичу се лако препознатљиве,
стилкси дефинисане, архитектонски и умјетнички осмишљене цјелине различитих
имена. Спој природног, руралног, урбаног, културног насљеђа и савремених остварења
даје посебно обиљежје мањим и већим просторним цјелинама, које уз своје основне често
добијају и наглашене туристичке вриједности.
Амбијенталне туристичке вриједности су најчешће поједини дијелови насеља,
музејски комплекси, архитектонски ансамбли, спортски објекти, забавни центри,
културни, привредни и саобраћајни објекти, старе и савремене урбане цјелине и др.
Представљају комплементарне туристичке вриједности и валоризују се заједно са
другим природним и антропогеним туристичким привлачностима. Утичу на обогаћивање
туристичке понуде и разноврсности садржаја туристичког боравка. Као и на оств арење
одговарајућих економских и ванекономских ефеката, уз продужење туристичке сезоне.
Посједују елементе знаменитоси, куриозитета и ријеткости, те се користе у средствима
туристичке пропаганде.
5
2.3. Туристичке манифестације
У антропогене туристичке вриједности убрајамо и манифестације које привлаче
пажњу туриста. Оне могу бити политичке, умјетничке, спортске, културне и забавне.
Према величини контрактивне зоне дијеле се на локалне, регионалне, националне,
континенталне и свјетске.
Доприносе обогаћивању садржаја туристичког боравка, продужењу туристичке
сезоне и повећању дневне и укупне потрошње гостију.
Најчешћи облик туристичких манифестација је представљање локалног, регионалног
и националног фолклора, ношње и обичаја.
Посебну врсту манифестација коју туристи радо посјећују су сајмови технике,
аутомобила, лова, риболова, наутике, туристичке опреме и сл.
2.4. Пејзажне туристичке вриједности
За разлику од амбијенталних туристичких вриједности, код којих на малом простору
домиирају антропогене творевине представника давних генерација и савременика,
пејзаж у смислу туристичке вриједности је првенствено природна категорија, која може
бити оплемењена али и деградирана објектима који доприносе цјеловитости простора и
његовом типичном изгледу.
Пејзаж је синоним прошлог и садашњег стања простора и може се довести у везу
са екосистемом, јер проистиче из особите свеобухватности дјеловања и посљедица
природних, друштвених и технолошких параметара.
Типови пејзажа су бројни и разноврсни. Упрошћено, могу се подијелити на
природне и антропогене. Природни се дијеле на планинске, равничарске и приморске, а
антропогени на урбане и руралне.
Урбани и рурални пејзажи, са одговарајућим цјелинама су веома разноврсни.
Имају велику туристичку вриједност поготово у градским и сеоским насељима у којима
се истичу изворне вриједности, аутентичност стилова (готика, романика, класицизам,
барок, романтизам, модернизам...) и материјала, као и тамо гдје доминирају културне,
просвјетне, и васпитне функције.
2.5. Умјетничке туристичке вриједности
На широким пространствима Земље постоји скоро безброј архитектонских,
ликовних и театарских остварења која привлаче пажњу туриста. Дефинишу се као
комплексне, самосталне и комплементарне вриједности са више особина привлачности
(знаменитост, ријеткост, препознатљивост). Валоризују се самостално и у групама,
најчешће са другим природним и антропогеним туристичким вриједностима у
непосредном окружењу, као и кроз одговарајуће манифестације. Користе се у средствима
туристичке пропаганде, изради сувенира, слајдова, разгледница, сликовница и сл. Могу
се користити за продужење туристичке сезоне и обогаћивање садржаја туристичког
боравка у мјестима у којима се налазе.
Умјетничка остварења материјалне културе и великог историјског значаја, штите
се посебним законима и уврштавају у културну баштину појединих народа или уписују у
листу свјетске баштине под старатељством ОУН.
На Генералној конференсији УНЕСЦО-а, која је одржана 16. новембра 1972. године у Паризу,
усвојена је Конвенција о заштити свјетске природне и културне баштине, која је ступила на снагу 1975.
године. У вези с тим појавила се потреба заштите најдрагоцјенијих археолошких, архитектонских,
споменичких и амбијенталних вриједности и издвајања истих у свјетску баштину.
7
преко 5000 острва са укупном површином од 80 000 квадратних километара. Највећа
острва су Тајван и Хјанан.
Топографија Народне Републике Кине је комплексна, са релативно високим
предјелима на западу и релативно ниским предјелима на истоку. Планинско-брдски
предјели и висоравни учествују са око 65% у укупној површини земље. Значи да
доминирају планински предјели са релативно високим надморским висинама. Тако се
види да се од 19 највиших планинских врхова у свијету, чија је висина већа од 8 хиљада
метара, седам налази у Кини. Истовремено, 16% од укупне површине земље представљају
пустиње (Таклимакан и Гоби).
Земља располаже са изузетно великим ријечним и језерским воденим површинама.
У њој се налази више од 5 хиљада ријека са укупном дужином од око 220 хиљада
километара. Такође, Кина има и око 2.800 језера са просјечном површином језера од један
квадратни километар, од којих 13 има површину већу од 1.000 квадратних километара.
Кина располаже са 510 паркова широм земље од којих 220 има национални
значај. Постоји и 85 посебно заштићених националних природних ресурса (паркова) са
изузетним третманом заштите (планине, језера, ријеке, обала и острва).
Око 98% од укупне површине Кине налази се између 20. и 50. паралеле. Највећи
дио површине земље се налази у суптропској климатској зони. Доминирају монсунски
вјетрови, и то зими у сјеверним дијеловима и љети у јужним. Постоје четири годишња
доба. Период кишне сезоне је у току љетњих јмесеци. Континентална клима преовлађује
у највећем дијелу земље. У поређењу са другим земљама које се налазе на приближно
истим паралелама, температуре у Кини током зимских мјесеци су много ниже а љетње
знатно више. Кина се дијели у три важније зоне кад су у питању климатски услови и то:
Источни монсунски регион
1.
који обухвата око 45% од укупне територије земље са
90% од укупне обрадиве земљишне површине и на коме живи око 95% од укупног
становништва. Највећи дио простора је испод хиљаду метара надморске висине,
погодан за разне ратарске културе и са много ријечних површина. Представља
најважније пољопривредно подручје земље;
Сјеверо-западни суви регион
2.
, који обухвата око 30% територије земље и 10% од
укупно обрадивих површина и на коме живи око 4% од укупне популације. Клима
је сува са релативно мало падавина. Представља интересантно подручје за туристе
у одређеним периодима године, јер посједује изузетне природне љепоте;
Чинхаи - Тибет
3.
висок и хладан регион са 25% учешћа у укупној површини земље,
0,8% у обрадивим површинама и гдје живи око 0,8% од укупног становништва
Кине. Просјечна надморска висина у овом региону је изнад 4 хиљаде метара. Регион
у просјеку има изузетно ниске температуре а посебно су ниске током зимског
периода.
Територија ове највеће азијске земље простире се 5.500 километара од сјевера до југа
и 5.000 километара од истока до запада. Имајући у виду претходно истакнуте природне
карактеристике које су разноврсне у просторном и климатском смислу ријечи, често се
популарно каже, кад је на подручју провинције Хеилунгдианг на сјеверу земље снијег и
изузетно ниске температуре у току зимског периода, истовремено је на острвима Јужног
кинеског мора изузетно топло. Или, кад сунце излази изнад ријеке Хеилунг на истоку
земље, у исто вријеме је дубока ноћ на висоравни Памир на западном дијелу земље.
