Увод
Нови Сад је највећи град северне покрајине Републике Србије, као и седиште
покрајинских органа власти и административни центар Јужнобачког округа. Основан
1694.године, Нови Сад је дуго времена био центар српске културе, због чега је добио
име „Српска Атина“. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар
српске економије, универзитетски град и школски центар, културни, научни,
здравствени, политички и административни центар Аутономне Покрајине Војводине.
Град је домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и
спортских манифестација, али и град музеја, галерија, библиотека и позоришта. Данас
је Нови Сад други по значају културни центар Србије (после Београда) у коме се
налази Матица српска, као и многе друге културне институције и грађевине о којима ће
бити више речи у даљем тексту.
У граду Новом Саду у службеној употреби су, поред српског језика и мађарски,
словачки и русински језик.Име града на осталим службеним језицима гласи Újvidék
(мађарски), Nový Sad (словачки) и Нови Сад (русински). На осталим језицима који су
од историјског значаја на овим просторима име Новог Сада гласи Neoplanta (латински),
Neusatz или Neusatz an der Donau (немачки), Novi Sad (хрватски), Novi Sad (румунски)
и Млада Лоза (бугарски). Првобитна имена Новог Сада била су Рацка варош, Рачки
град (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) и Петроварадински шанац (Peterwardeiner Schantz), док
име Нови Сад (Neoplanta, Neusatz, Újvidék) датира из 1748. године.Име града се састоји
од две речи НОВИ и САД, које га већ тиме означавају новим расадником људског
стваралаштва.То је град брзих промена, подјенднако такав у очима својих гостију и
својих становника.
Нови Сад, главни, административни центар Аутономне Покрајине Војводине и
седиште Јужно-бачког округа, припада групи подунавских градова.Економски,
друштвени и просторни развој Новог Сада определили су бројни чиниоци: изузетан
положај на раскрсници важних европских путева, спој различитих природних
вредности, разнолике географске целине, плодна бачка равница на левој обали, наспрам
питомих обронака под воћњацима и виноградима на десној обали Дунава. Нови Сад је
захваљујући свом повољном географском положају у Војводини и добрим
саобраћајним везама, које су резултат дугог процеса развоја, континуирано преузимао и
формирао централне функције за целокупно подручје Војводине.
То је други град по величини у Републици Србији и у њему су лоциране значајне
научне, развојно-истраживачке и стручне организације за подстицање развоја и крупни
производни капацитети у области нафтне, хемијске,прехрамбене индустрије, трговине,
саобраћаја и пословних услуга.У њему су се развиле значајне установе високог
образовања, здравствене установе врхунске медицине и специјализованих услуга,
установе из области културе, социјалне установе.У Новом Саду су се, током његовог
I Географски положај
Град Нови Сад је смештен у источном делу Европе, у Србији, између 19.и 20.
Степена источне географске дужине и 45.и 46. степена северне географске ширине.
Простире се на подручју Панонске низије, већим делом у јужној Бачкој, на 72 до 80 m
надморске висине.Нови Сад лежи на левој обали Дунава, на 1255. километру његовог
тока и на ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав-Тиса-Дунав. Нови Сад
има изузетно повољан како природно-географски, тако и економско-географски
положај, ако се има у виду амбијент у коме је смештен и чињеница да се налази на
раскрсници копнених и водених путева.
Налази се на источном туристичком правцу који повезује северну, централну и
западну Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем.Значај овог правца, а тиме и
Новог Сада, повећавају коридор VII (река Дунав) и коридор X (централна Европа -
Црно и Егејско море) који непосредно тангирају овај простор.Град лежи на европском
магистралном правцу Е-75.
Крoз грaд прoлaзи сaoбрaћajни
кoридoр 10
кojи нa свoм oснoвнoм прaвцу oд
Сaлзбургa дo Сoлунa пoвeзуje oсaм, a укључуjући крaкe, joш шeст држaвa.
Кoридoр 7
или Дунaвски кoридoр вoдeним путeм, прeкo Дунaвa, пoвeзуje зeмљe зaпaднe Eврoпe сa
Црним мoрeм.Плoвним мaлим кaнaлoм Нoви Сaд je пoвeзaн сa систeмoм кaнaлa Дунaв
– Тисa – Дунaв кojи oмoгућaвa сaoбрaћajнe вeзe плoвним путeм и тo узвoднo дo Срeдњe
Eврoпe и низвoднo прeмa Црнoм мoру.Град лежи на обалама реке Дунав, између 1.252-
ог и 1.262-ог километра речног тока.На левој обали Дунава се налази равничарски део
града (Бачка), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе, смештен брдовити
део града (Срем). Надморска висина са бачке стране је од 72 до 80 m, док са сремске
стране иде до око 250-350 метара. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке)
улива Мали бачки канал, који је део система канала Дунав-Тиса-Дунав. Бачки део града
је смештен са обе стране овог канала.
Нови Сад се налази 80 km северозападно од Београда и међународног аеродрома
„Никола Тесла“ и 346 km јужно од Будимпеште ауто-путем Е-75. Свакодневне
железничке линије за Беч, Будимпешту, Праг, Кијев и Москву, као и аутобуске линије
повезују Нови Сад са европским градовима.Такође, Нови Сад се налази у непосредној
близини ауто-пута Е-70 и железничким коридором који повезује Београд-
Загребаеродрома Никола Тесла потребно је око 90 минута вожње.Захваљујући бројним
функцијама, град има одличну саобраћајну повезаност са осам прилазних путева и шест
пруга који га повезују са свим војвођанским центрима. Нови сад је од Суботице удаљен
102 km, а од Шапца 69 km. Путеви и пруге га спајају са Сомбором, Суботицом,
Зрењанином, Београдом, Осјеком, Винковцима итд.
јужном делу града, дакле на Фрушкој Гори, а млађе у северном, док границу међу њима
представља корито Дунава. Такође треба рећи да је наведена граница углавном важећа
и када се говори о пореклу стена, па су магматске и матаморфне углавном, заступљене
на Фрушкој Гори, док су седиментне стене заступљене на бачкој страни.
2. Рељеф
Најинтересантнија и најизразитија рељефна целина у непосредној околини
Новог Сада је простор Фрушке горе.Пружа се генералним правцем запад-исток у
дужини од око 80 km. Површина ове простране планинске масе износи око 500
km
2
.Генерално посматрано, Фрушку гору чине јединствени централни планински масив
и лесна зараван која га, са мањим, прекидима опасује. У геолошкој грађи централне
планинске масе учествују палеозојско - мезозојске формације, као што су: кристаласти
шкриљци, филити, серпентинити, гранити, базалти, кречњаци и др. Поменуте геолошке
формације делимично су покривене млађим творевинама, пре свега језерско
-маринским седиментима и лесом.
Сеизмичку микрорегионализацију карактеришу могући потреси интензитета 6-
8°MCS скале који је условљен инжењерско-геолошким карактеристикама тла,
дубиномподземних вода, резонантним карактеристикама тла и другим.Према карти
сеизмичкерејонизације Србије подручје града налази се у зони осмог степена MCS
скале.Сеизмичкоммикрорегионализацијом утврђен је сеизмички интензитет који се
може разликовати од за (+-)1° MCS.У прошлости ово подручје угрожавали су
земљотреси из многих епицентралних4подручја.
Идентификоване епицентралне области из којих су потицали
земљотресиобухватају епицентрално подручје Фрушке горе, Алибунара, Зрењанина, у
Мађарској кодКечкемета, у Новом Саду, у Бачкој у подручју Белог Манастира, Ђакова
и на Даљ гори.Шире подручје локалности узнемиравали су земљотреси из удаљених
епицентралнихподручја који су били већи од 4 степена скале MCS.
