УВОД

Име Шумадија се први пут среће 1713 године у једном спису Београдске митрополије, села

Миријево и Сремчица код Београда су била у монахији Шумадија. Шумадија назив добија по
пространим и бујним шумама које су биле препознатљив пејзаж све до средњовековне српске државе
када су искрчене.

Шумадија је била насељена још од давнина, што потврђују археолошки локалитети у пећинама

Рисовачи код Аранђеловца и Градац код Крагујевца. Међутим интензивно насељавање Шумадије се
одвијало за време доласка Словена на Балканско полуострво а свој процват доживљава за време власти
Карађорђевића и Обреновића када уствари постаје " устаничко језгро " Србије. Зато је простор
данашње Шумадије највише исписан историјом којом се данас поносимо.

Међутим не могу се занемарити ни повољни климатски услови, са обележјима умерено

континенталне климе, као ни бројни, до душе кратки речни токови Раље, Јасенице, Лугомира, Белице,
Љига и хидрографски чвор на планини Рудник. У последњих десет година је изграђен велики број
акумулација – вештачких језера – Гружанско језеро код Крагујевца, Гараши на Букуљи...)

Туризам у Шумадији није још увек довољно развијен према могућностима које она поседује.

Београд је најпосећенији град у Србији док су с обзиром на његову близину шумадијске планине,
природна лечилишта и остали градови остају без веће посете, мада су Авала, Космај и Рудник
туристички валоризованији од Букуље, Венчца, Гледићких планина и Јухора. У наставку биће
опширније описане антропогене туристичке вредности целе територије Шумадије али и њених већих
центара понаособ.

1. Географски положај и величина Шумадије

Шумадија је највећа субрегија у Србији и заузима простор између Дунава и Саве, Велике и

Западне Мораве, Колубаре, Љига и Дичине. Површина Шумадије износи 6070 км

. Северни део регије

чини ниска Шумадија, а јужни висока, одвојена је од ниске линијом Лаѕаревац – Аранђеловац –
Младеновац. Шумадија у ширем смислу чини Шумадија са шумадијским Београдом и осетно је
пространија од Шумадије у ужем смислу 3865 км

. У овој географској и историјској регији издвајаја се

више микрорегија названих по рекама, планинама или градовима (Београдска Посавина, Смедеревско
Подунавље, Јасеница, Гружа, Космајски и Руднички крај, Левач, Темнић).

карта 1. Географски положај Шумадије

слика 3. Остаци утврђења Сребринца (Кулина)

Средњовековни град Рудник

Рудник је варошица на истоименој планини која је на 100 km јужно од Београда, у западном делу

Шумадије. Има веома повољан географско – туристички положај. Доминантан положај има планински
масив Рудник, са девет врхова изнад 1000 метара н.в. а највиши је Цвијићев врх 1132 m.

Добри путни правци омогућавају лак долазак на Рудник. Предности Рудника су близина

историјских места, пријатна клима, чист ваздух, домаћи специјалитети и мноштво стаза за шетњу.
Рудник је 1922 године проглашен за ваздушну бању. На планини су трагови старог Рима, Византије,
српске средњевековне државе и турских времена. Рудник је познат по бројним утврђењима,
манастирима, црквама, остацима већег броја рударских копова и налазишта из XII века.

слика 4. остаци средњевековног града на Руднику

Рудник је у давним временима био седиште рударске делатности. Пре доласка Римљана ове

крајеве су насељавали Илири, а потом Келти. Према бројним и богатим траговима материјалне кутуре

може се закључити да је на Руднику било велико римско насеље. За Рудник у средњем веку борили су
се српски владари и богати феудалци. Крајем XIII века рудник је припао краљу Драгутину и тиме је
словенски живаљ овог краја ушао у састав српске државе. За време његове владавине Рудник постаје
друга ковница новца у Србији. У XIV веку овде су своје колоније имали Дубровчани и Саси. Посебан
значај Рудник добија после 1441 године када су Турци заузели Ново Брдо. Рударство није било једини
извор прихода становништва. Рудник је било насеље са развијеним занатством и трговином,
космополитски град одакле се ширио културни утицај на читаву Србију.

Знаменитости Рудника су бројне. Навешћу неке које не треба пропустити да се виде:

Острвица

је оштра вулканска купа, стрмих страна удаљена 6 km од Рудника. Због

неприступачности терена представља изазов за планинаре. На врху Острвице налазе се остаци
средњевековног града.

Градови

су остаци турске вароши и тврђаве на Руднику. Први пут се спомињу у XIV веку.

Миса

остаци неистражене богомоље за коју се незна када је тачно саграђена.

Споменик Арсенију Ломи

је подигнут на месту где се налазе његови посмртни остаци.

Црква Светог Ђорђа

је прва црква на Руднику, саграђена након 1453 године када су Турци

порушили све цркве.

Данас ће на Руднику госта дочекати спортски терени, базен, скијашке стазе и могућности за

планинарске активности освајање највишег врха у Шумадији, Цвијићевог врха (1132 м.н.в) или стрмог
вулканског узвишења Острвица.

У центру варошице на 600 метара н.в. налази се хотел "Нада". Смештај хотела прилагођен је деци

свих узраста спортистима и рекреативцима. Планинарски дом и шумска кућа су места која на походу
на Рудник никако не би требало заобићи. Такође ту је и

Центар дечијих летовалишта

, дечије

одмаралиште наменски грађено за децу, а посебно за организовање школе у природи.

Средњевековни град Жрново

Планина Авала 16 километара јужно од Београда, одавно, и све више привлачи људе посвећене

свакојаким мистеријама. Иако би се рекло да у Соменику незнаном јунаку нема ничег мистериозног,
највише их интригира управо ова грађевина на врху планине маузолеј подигнут пре 72 године на
месту где је некада био браник одбране Београда утврђени град Жрново, ѕван и Жрнован.

Тврђаву Жрнов су Турци звали Хавала – сметња, препрека, па је зато цела планина добила то

име, онако како су га изговарали – Авала. Пре турског времена планина се звала Жрнов, по великом
жрвњу за мељаву руде из рудника који су постојали у подножју. Мистерију позадине рушења тврђаве
истраживао је историчар Радован Дамјановић и своја сазнања изнео је у књизи “Жрнов, српски
Авалон”. У књизи “Жрнов, српски Авалон”, Дамјановић констатује и пита, с врло интересантним
закључком: “Српски простор је препун брда, зашто није зидано на празним планинским врховима, или
су то, једноставно речено, акупунктурне тачке српских земаља које нису смеле да остану
непокривене!?

слика 8. Црква Вазнесења Господњег

Изразиту уметничку вредност чини иконостас цркве, који је сликао Стева Тодоровић, један од

најугледнијих српских уметника из друге половине XIX века. Иконостас се састоји од 24 иконеса
представама светитеља и сцена из историје Новог завета. На северном пиластру уграђена је спомен –
плоча од белог венчачког мермера посвећена палим војницима у балканским ратовима.

Спомен школа

је саграђена 1932. године и спада у најлепше зграде ове врсте у унутрашњости

Србије. Архитекта је непознат, али се по стилу градње види да се залагао за повратак старог српског
архитектонског стила. Фасаду карактеришу лучно засвођени прозори и прецизно обрађен гранит који
је коришћен приликом њеног облагања. На средишњем делу овог меморијала налазе се три лучно
засведене мермерне плоче. На средњој је уклесан текст:

НА ОВОМ МЕСТУ 15. ФЕБРУАРА 1804 ГОДИНЕ ПОДИГНУТ ЈЕ ПРВИ СРПСКИ

УСТАНАК

На левој и десној плочи уклесано је по четри стиха из познате песме "Почетак буне на

дахије".