1
Увод
У земљи богатој маслинaма и јужним воћем, благе медитеранске климе,
јединственог писма и језика, са бројним прелепим острвима, цветала је
вишевековна хеленистичка цивилизација. На овом терену настала су бројна
здања, ремек дела људских руку која својим трајањем и квалитетом могу да
постиде данашње грађевинаре.
У Старој Грчкој најважније државице полиси били су Атина и Спарта. За
разлику од аристократске Спарте која је била сконцентрисана на јачање
војске, Атина је била демократска држава која је пружала уточиште
уметницима и филозофима. То је резултирало развитком културе, уметности,
али и грађевинарства. Оно се одликује квалитетом и високим естетским
вредностима. Акропољ је једна од најлепших грађевина на свету, на
узвишењу у самом центру данашњег велеграда.
Управо нас је атински Акропољ инспирисао да за овај дипломски рад
одаберемо овај град и дела људских руку у њему.
Циљ нашег рада је да покажемо да је Атина град који вековима егзистира
на изузетно повољном географском положају, са благом климом, са добрим
приступима копненим и воденим, тачније морским путевима и да је то град
богат комбинацијом старог и новог, савршени спој велелепних грађевина из
разних епоха које нас уче колико је незнатан један људски живот у поређењу
са оним што може да створи људски ум и људска рука.
Задаци нашег рада су да на једном месту прикажемо и старо и ново и да
докажемо да су естетски критеријуми старе Грчке наставили да постоје у
савременим грађевинама Атине. И једне и друге грађевине су импозантне
величине, одмерене и елегантне форме, у светлим бојама и, углавном, од
природних материјала, пре свега мермера и камена. Такође ме фасцинира
очуваност античких грађевина. Оне су, наравно, под заштитом државе али
њихова дуговечност сведочи о квалитетној изради и жељи њихових
стваралаца да њихово дело дуго говори о њиховом умећу и богатству.
Желимо да један од циљева овог рада буде приказ савремене Атине.
Нарочио су нас фасцинирали њени тргови, пре свега Синтагма, Плака и
Омонија.
Најтежи и најзначајнији задатак био је да се пронађе баланс у приказивању
старог и новог. Иако је прва асоцијација на Атину управо Акропољ, покушали
2
смо да са истом пажњом опишемо и данашњу Атину. Савремене грађевине
чине Атину велелепном метрополом. Овај град је прави музеј на отвореном.
Задатак нам је био и да подсетимо да је околина Атине колевка
савременог спорта, тачније Олимпијских игара. Увек су људи били свесни
важности физичке активности и имали такмичарски дух.
Када један град живи тако дуго и то као највећи и најважнији град Грчке,
од хеленистичке цивилизације, изузетно развијене у свом добу па до
савремено велелепног града који се незаустављиво развија али и
љубоморно чува корене, онда је резултат нашег проучавања и писања о
Атини само сажет приказ богатог, непоцењивог антопогеног блага овог града.
4
1. Географски положај Атине
Атина је главни град Грчке, најјужније државе на Балканском полуострву.
Налази се на полуострву Атици, заузимајћи највећи део Атичке равнице. Око 8 км
је удаљена од обале, атинсе луке Пиреј, која је трећа по важности медитеранска
лука.
Атина се простире широм целе равнице Атике која се често назива и атички
басен. Басен је окружен са 4 планине. Планина Егалео на западу, планина
Парнита на северу, планина Пантели на североистоку и планина Химетус на
истоку. Саронски залив се налази на југозападу. Планина Парнита је највиша од
све 4 планине. Атина се простире на више брда. Ликабетас је једно од највиших и
са његовог врха се пружа поглед на цели Атички басен.
Координате Атине су:
37° 58' 40'' N
23° 43' 40'' E
надморска висина 50 m
2. Туристички положај Атине
Атина има богато културно – историјско наслеђе, лепе плаже у околини,
добру саобраћајну повезаност, што је утицало да је постала једна од
најомиљенијих туристичких дестинација Европе.
Атина је град који живи и ужива од туризма, од своје славне историје.
Атињани су модерни Европљани који знају да пропагирају свој град и да извуку
корист из тога. Атина привлачи милионе туриста из целог света који уживају у
прелепим плажама, медитеранској клими и фасцинантној историји и култури.
Престоница Грчке је сигурно један од најлепших градова у Европи. Читав
центар је смештен између два брда - Акропоља и Ликабетаса. Центар Атине чине
два главна трга - Синтагма и Омонија. Ту се такође убраја и Плака, стари,
неизмењени део града, који се пружа од трга Синтагма, па све до Акропоља.
Плака је најсличнија нашој Скадарлији, јер се ту налазе традиционалне таверне,
улице су уске и поплочане. Заиста је доживљај од трга Синтагма прошетати ноћу
5
Адриан улицом (главном улицом на Плаки) све до Партенона. Успут, наравно,
човек не може да одоли а да се не одмори у некој таверни, уз грчко вино (красаки)
и слане специјалитете (сувлаки). За Атину важи изрека: "Ко није слушао бузуки,
играо сиртаки, јео сувлаки, пио красаки, и све то на Плаки, није био у Атини".
3. Саобраћајни положај Атине
Атина је раскрсница путева источне и западне Европе. Атина, као и сваки
други велеград, поседује развијену мрежу саобраћајница са више видова јавног и
приватног превоза. Јавни превоз је посебно значајан вид превоза. Атина има
развијени трамвајски и метро превоз.
Кроз Атину пролазе важни аутопутеви: ауто-пут 1, познат и као "Народни
пут" - део европског коридора Е75, Атина - Лариса - Солун - граница са
Македонијом, укупна дужина 553 km,
и ауто-пут 8 , део европског
коридора Е94, Атина - Коринт - Патрас, укупне дужине 215 km.
Међународни аеродром Елефтериос Венизелос је отворен за путнике 29.
марта 2001
.
године, и једини је цивини аеродром у Атини. Аеродром је база
за Олимпик ерлајнс и Иџијан ерлајнс.
Табела 1. Удаљеност Атине од осталих већих градова у Европи
Атина
Београд
1096 км
Атина
Подгорица
854 км
Атина
Сарајево
1297 км
Атина
Беч
1709 км
Атина
Берлин
2336 км
Атина
Париз
2949 км
У табели 1 су приказана растојања између Атине и неких већих градова
Европе. Подаци су узети са Google map-а.
7
Нике. На осталим странама брда постоје извори питке воде још од античког доба.
После капије стиже се пред монументални улаз у светилиште, који се зове
Пропилаје, изграђен у класично доба, који је пројектовао архитекта Мнесикле.
Храм Атине Нике, изграђен око 420. године пре нове ере, а пројектовао га је и
надгледао изградњу архитекта Каликрата, доминира јужним утврђеним бедемом
Пропилаја. Близу храма налази се олтар Афродите Пандеме, од којег је сачуван
само један део. Супротно северном крилу Пропилаја, налази се правоугаони
олтар, познат под именом „олтар Агрипа“, пошто је у прошлости био место где се
чувао дар града Атине римском војсковођи Марку Випсанију Агрипу.
Слика 2. Акропољ (www.panoramio.com)
У самом светилишту, срећу се мајсторска дела класичне грчке архитектуре,
саграђена углавном у 5. веку пре нове ере, у доба Перикла. Партенон, као печат
старе грчке цивилизације, је најупечатљивији од свих. Посвећен Атини Партенони,
саграђен је у замену за два ранија храма посвећена истој богињи. Између
Партенона и Пропилаја, дуж јужног зида и ископани у стеновитом тлу, налазе се
темељи две грађевине из 5. века пре нове ере, Брауронијон, олтар у
част Артемиди Брауроније и Калкотека, грађевина у којој су се налазили заветни
дарови у бронзи. Источно од Партенона, налази се мали кружни храм из 27.
године пре нове ере, посвећен Августу и Риму. На најузвишенијој тачки, на
источној страни узвишења, такође ископани у стеновитом тлу, налазе се темељи
олтара Зевсу Полијеусу. На северној страни узвишења, налази се Ерехтеон, храм
у јонском стилу посвећен богињи Атини и богу Посејдону Ерехтеусу, са својим
познатим предворјем којим доминирају каријатиде. Дуж јужног зида Ерехтеона
налазе се темељи „Старог храма“, из 6. века пре нове ере, у дорском
стилу посвећен Атини Полијас, а који су уништили Персијанци 480. године пре
нове ере. Нешто касније је обновљен, али је дефинитивно срушен 406. године
