Antropogeni faktori koji ugrožavaju diverzitet– fragmentacija prirodnih staništa

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Predmet: Diverzitet, ugroženost i zaštita flore

Tema: Antropogeni faktori koji ugrožavaju diverzitet– fragmentacija prirodnih staništa

Profesor: dr Goran Anačkov Student: Ivana Mikloši, 768/15

Datum: 12. Decembar, 2015.

Sadržaj:
1. Uvod................................................................................................................................3
1.1.

Značaj

biodiverziteta.................................................................................................... 3

1.2.

Antropogeni faktori koji utiču na ugroženost

biodiverziteta.......................................4

2. Fragmentacija prirodnih staništa.................................................................................6
2.1.

Konverzija autohtonih staništa za svrhe poljoprivrede, šumarstva, stanovanja i

komercijalne upotrebe……………………………………………………...…………6

2.1.1. Konverzija autohtonih staništa u poljoprivredne svrhe…………………...……..7

2.1.2.

Konverzija autohtonih saništa u svrhu šumarstva……………………………….7

2.2.

Direktni faktori ugrožavanja - izmena režima protoka u prirodnim

vodotokovima...9

2.3.

Direktni faktori ugrožavanja - izgradnja, upotreba i održavanje saobraćajne

infrastructure………………………………………………………………………...10

2.4.

Direktni faktori ugrožavanja - prekomerna

ispaša……………………...………….10

2.5.

Direktni faktori ugrožavanja –

rudarstvo…………………………………………...11

2.6.

Direktni faktori ugrožavanja - turizam i rekreacija u

prirodi………………………11

3. Zaštita biodiverziteta…………………………………..……………………………..12

3.1.

Obnovu šumskih ekosistema izvršiti autohtonim vrstama

drveća.............................12

3.2.

Poljoprivredne površine treba što više "prošarati" poljozaštitnim

pojasevima........13

3.3.

Stvaranje veštačkih gnezdilišta za ptice i druge životinje u bilo kom veštačkom i

narušenom šumskom ekositemu................................................................................13

3.4.

Veštački vodeni ekosistemi bi se mogli sa pravilnim projektovanjem pretvoriti u

"male centre" biološke raznovrsnoti..........................................................................13

3.5.

Izgradnja

zelenih

mostova,

vijadukta,kanala,

tunela

mostova...............................14

4. Zaključak……………………………………………………………………………16
Literatura………………………………………………………………………………..17

4. u biosferi je neprekidan proces smene generacija
5. u okviru biodiverziteta odvijaju se stalni procesi razmene materije između organizma i

spoljašnje sredine

6. izumrla materija preko biolize transformiše se u minerale i može ponovo da se upotrebi

Slika 2: Biodiverzitet

(http://ekospark.com/)

Postojanje ukupnog autohtonog biodiverziteta od vrhunske je važnosti za očuvanje i

uravnoteženo funkcionisanje biosfere. Osnovne odlike i značaj biodiverziteta mogu da se sažmu
u sledećim konstatacijama:

- Biodiverzitet je zbirni pojam koji obuhvata sve biološke resurse planete Zemlje- gene,

vrste I ekosisteme. Može biti obogaćen ili osiromašen, a u današnjem civilizacijsko-tehnološkim
uslovima, biodiverzitet je primarni objekat zaštite.

- Svaka organska vrsta se odlikuje specifičnom ekološkom ulogom i funkcijom u biosferi,

u konkretnom ekosistemu u kome živi. Specifične osobine organskih vrsta odražavaju različitosti
I promenljivosti stečene tokom dugotrajnih procesa prilagođavanja, a zapisane su u njihovim
pojedinačnim, genetičkim šiframa, koje su evolutivno gledano, promenljive ali kao kombinacija
gena, neponovljive i specifične za svaku vrstu.

- Prirodni ekosistemi sa očuvanim biodiverzitetom vrsta i gena odlikuju se optimalnom

produkcijom i metaboličkom efikasnošću i neuporedivo su uspešniji od supstituisanih i veštačkih
ekosistema.

- Opšti balans biogeohemijskih ciklusa planete, u budućnosti će sve više zavisiti od

odnosa prirodnih ekosistema sa jedne strane i neautonomnih i poluautonomnih ekosistema sa
druge strane, s obzirom na razvoj civilizacije i ljudske populacije uopšte. Produkciona efikasnost
biosfere u celini održavaće odnose između ekosistema u kojima je narušen ili nepovratno
izmenjen biodiverzitet i preostalih prirodnih ekosistema.

- Biodiverzitet je jedini izvor genetičkog materijala za oplemenjivanje, revitalizaciju I

biotehnologiju, sirovina za industriju, kao I čovekovo prirodno okruženje u kome nalazi
materijalnu, estetsku I duhovnu potporu za individualni opstanak.

Antropogeno uslovljene promene biodiverziteta nose brojne rizike, a malo neposredne

koristi. Do sada su biološki resursi uglavnom jednosmerno iskorišćavani od strane čoveka I mimo
ekoloških principa, te su danas mnoge genetske kombinacije nepovratno izgubljene, vrste iščezle,
dok su određeni ekosistemi ostali bez mogućnosti obnove.

1.2.

Antropogeni faktori koji utiču na ugroženost biodiverziteta

Dok je izumiranje vrsta tokom geoloških perioda bilo prirodno, od XVII veka do danas,

ono je sve ubrzanije I uslovljeno je različitim delovanjima čoveka. Naglo menjanje prirode I
čitavih predela se pojačava tokom industrijske revolucije koju prati I nagli rast ljudske
populacije, što dovodi do novih oblika zagađenja I uništavanja prirode, koje nesmanjenim
intenzitetom traje I danas. Različiti načini korišćenja bioloških resursa ranijih civilizacija
izazivali su snažne promene u prirodi, uslovljavajući smene čitavih ekosistema i predela,
dovodeći do smanjenja populacija nekih vrsta, a moguće i do njihovog iščezavanja.

Danas, u XXI veku, neznanje se sve manje može uzeti kao izgovor za uništavanje žive

prirode. Naprotiv, stekla su se ogromna ekološka i biološka znanja koja nam omogućavaju da
prirodu shvatimo i da ukažemo na zastrašujuće posledice po čovečanstvo koje donosi uništavanje
vrsta i ekosistema.

Proces antropogeno uslovljenog izumiranja i ugrožavanja vrsta zahvatio je i

skoro sve visoko industrijalizovane i poljoprivredno razvijene zemlje i dalje se dešava. Ako se
dosadašnje uništavanje ekosistema nastavi istom brzinom, oko

60.000

biljnih vrsta nestaće sa

Zemlje pre sredine XXIveka, što znači skoro svaka četvrta vrsta. Ove procene su bazirane na
stopi izumiranja organskih vrsta u poslednja dva veka i prognozama da će se negativna delovanja
i uništvanja prirodnih ekosistema nastaviti nesmanjenim tempom.

Slika 3: Dijagram pritisaka, faktora ugrožavanja i njihovih uzroka

(http://demo.paragraf.rs/)

Prema podacima Svetskog monitoring centra za zaštitu živog sveta osnovni uzroci

nestajanja (izumiranja) biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji su:

1. Uništavanje prirodnih staništa

i njihova zamena sekundarnim ili veštačkim

staništima nepovoljnim za opstanak izvornih (autohtonih) vrsta;

2. Introdukcija alohtonih vrsta

, koja uslovljava promene autohtone flore i ekosistema;

3. Prekomerna eksploatacija vrsta

, npr. sakupljanjem za različite svrhe;