1
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ
САДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ
ФАКУЛТЕТ
Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и
пејзажну архитектуру
Кандидат: Ментор:
Сања З. Томић д.и.п.а. Проф. др Јелена Нинић-Тодоровић
АНТРОПОГЕНИ УТИЦАЈ НА ПЕЈЗАЖ И
ЕКОСИСТЕМ ПАЛИЋКОГ ЈЕЗЕРА
Мастер рад
Нови Сад, 2015.
2
Комисија за оцену и одбрану мастер рада:
МЕНТОР:
Др Јелена Нинић-Тодоровић, редовни професор
за ужу н. о. хортикултура и пејзажна
архитектура
Пољопривредни факултет, Нови Сад
ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ:
Др Саша Орловић, редовни професор
за ужу н. о. Хортикултура и пејзажна
архитектура
Пољопривредни факултет, Нови Сад
ЧЛАН КОМИСИЈЕ:
Др Ксенија Хиел, доцент
за ужу н. о. Хортикултура и пејзажна
архитектура
Пољопривредни факултет, Нови Сад
4
5.2. Дефинисање метода заснованих на пејзажно-архитектонским и еколошким
принципима..............................................................................................................................46
5.2.1. Фиторемедијација..........................................................................................................47
5.2.2. Екоремедијација............................................................................................................50
5.2.3. Мокра поља....................................................................................................................52
6. ДИСКУСИЈА.......................................................................................................................54
7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................59
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................61
ПРЕГЛЕД СЛИКА...............................................................................................................63
II ГРАФИЧКИ ДЕО
Лист 1. Урбанистички приказ подручја Палић са локацијом мокрих поља у функцији
фиторемедијације
Лист 2. Детаљ – мокро поље
Сања Томић
Мастер рад
Резиме
5
РЕЗИМE
„Стварање хиљаде шума лежи у једној шишарки.“ Ralph Waldo Emerson
Човек има способност да ствара околину и да природу прилагођава својим потребама,
да јој помогне. Понекад, природа је та која може да помогне човечанству да поправи
њихове грешке. Увођење појма еколошки прихватљиво и чисто заузима посебно место
у планирању и виђењу планете Земље и човека на њој. Одрживо пејзажно-
архитектонско пројектовање има за циљ да оформи просторе који испуњавају тренутне
друштвене и физичке потребе (Ahern, 2002).
На подручју Палићког језера и његове околине су коришћене три методе како би се
простор опоравио: фиторемедијација, екоремедијација и мокра поља. Ове три методе се
примењују на идејном решењу које у једном сегменту приказују како може да се посади
вегетација за ову примену а да притом обогати простор и представи га декоративним и
привлачним.
Део истраживања се састоји од прикупљања великог броја података о постојећем стању
језера и његове околине. Сви подаци су сажети и представљени са најбитнијим
детаљима. У току истраживања се приказао проблем подземних вода које у великом
броју утиче на дендрофлору овог подручја. У идејном решењу се примењују врсте које
су отпорне на тешке услове а саде се на местима на којима тренутно вегетација не
постоји.
Кад се све сумира, из наведеног текста се види да је циљ рада првобитно,
пречишћавање језера Палић и довођење воде у првобитно здраво стање садњом стабала
која су веома отпорна на загађења и високе воде, самим тим регулисање високих
подземних вода и попуњавање простора на којима нема вегетације и све то на што
декоративнији начин.
Кључне речи:
Екологија, пејзажно-архитектонско пројектовање, дендро флора, фиторемедијација,
екоремедијација, мокра поља, језеро Палић
Сања Томић
Мастер рад
Увод
7
1.
УВОД
Подручје Палић је угарски краљ Матија Корвин поклонио својој мајци Јелисавети.
1580. године ово подручје почиње полако да се развија. Изграђено је мање насеље са
око десет кућа које се није истицало нити имало неки велики значај. Након турског
периода подручје је припојено Суботици. Подручје око језера почиње да се користи као
бања 1841. године. Било је познато да је језеро Палић садржало лековито блато и да је
вода била лековита. Ове предности су се искористиле на најбољи начин, па су овде
почели да се граде хотели и виле за одмор. Истовремено је започето подизање зелених
површина, а предлог је Градски савет прихватио 14. септембра 1841. године. Радови на
подизању парка су почели 1842. године. Део парка који је изграђен 1842. године није
заузимао ни половину данашње површине. Након 1853. године када је бања већ увелико
почела да функционише, званично је изграђен први хотел. Исте године је ангажован
један од најпознатијих вртлара у то време, Морава Јанош. Он је на огромним зеленим
површинама почео да сади украсне форме дрвећа и жбуња, а почиње садња цветних
леја (Kladek., 1980).
Парк се, између 1854. и 1855. године проширио, а земљиште почиње да се продаје
приватницима. У 1862. години Морава Јанош још увек уређује парк и покушава да га
направи што лепшим и садржајнијим, али услед огромних летњих врућина, сезонско
цвеће почиње да се суши. То није представљало велики проблем јер је од Савета добио
одобрење и средства да сади украсно дрвеће, да подиже више цветњака, ружичњака
односно све више да попуњава и
озелењава остале празне просторе на овом подручју.
Палић добија и своје купалиште. Постоје писани подаци о лековитости језера Ово
почиње да буде све више развијено туристичко место. Туризам, се још више шири
након што је изграђена пруга која пролази кроз Палић.
