Antropologija žene
Socio-kulturna antropologija
4/7/2010
Istraživačka stanica Petnica
Marija Prodanović
Marija Prodanović
2
Antropologija žene
Antropologija kao relativno mlada nauka, nastala sredinom XIX veka sa ambicijom da postane
opšta nauka o čoveku sa posebnog stanovišta različitog od sociološkog I istorijskog, nije izbegla
zamke instrumentalnosti većine društvenih nauka u smislu refleksije sklopa društvene svesti
aktuelnog trenutka I ličnosti – posmatrača, pa se formira kao “plod vere u vlastitu superiornost”
(Žan Kopan), antropologa . Takav pristup prisutan je u svim oblastima koja antropologija
izučava pa I u onoj gde je teško dokazati očigledno – ravnopravnost polova. Zapravo pitanje
ravnopravnosti ni hipotetički se ne postavlja jer se a priori “pridaje veći značaj I prestiž muškim
ulogama u odnosu na ženske!”. Poreklo tih shvatanja nalazi se još u prastarim zajednicama kao
posledica podele rada.
“ Model društvenih uloga polova je u ljudskom društvu onaj koji je prvobitno prilagođen za
primate-žitelje savana I modifikovan razvojem lova kod prvih ljudi.” Ovako glasi “moderan”
argument raspodele polova.
Muškarci su na višem položaju od najstarijeg vremena, jer oni su ti koji su lovom obezbeđivali
život porodici. U trenutku kada se već društvo raslojavalo, kada su nastajale društvene institucije,
ženama je bilo uskraćeno pravo učešća zbog tada već jasne diferencijacije među polovima. U
vreme Stare Grčke, žene na primer nisu imale pravo glasa u skupštini, nisu mogle da budu birane
za bilo koji položaj, ali zato u najranijem periodu Helade, upravo samo žene su predstavljale
boginje. To potvrđuje I činjenica da im je vrhovno božanstvo bila boginja plodnosti. Ta stara
država je predstavljala pravi antagonizam među polovima, jer žene sa druge strane nisu imale
pravo čak ni na razvoj u kulturnom smislu, tome svedoči činjenica da im ni prilaz pozorištu nije
bio moguć. Tu se već srećemo sa suprostavljenošću polova u konteksu privatnih I javnih sfera.
Stari Egipat, doduše, predstavlja jednu “savršenu zemlju” za ženski pol. Na čelu države su se
mogle naći gospodarice. Bile su poštovane od strane muškaraca. Ulagalo se u njihovu lepotu,
obrazovanje. Deca su bila Egipćanima svetinja, a upravo zbog toga žene su uživale sjajan
položaj.
Marija Prodanović
4
U nekim, pak nečista menstrualna krv je izazivala toliko gađenje da u vreme ciklusa žena ne bi
smela da prilazi muškarcu. Verovalo se da poseduje magična svojstva I povezuje se sa tabuima.
Menstruacija kao takva bila je vremenska granica za mnoge stvari. Na primer, dešavalo se da
izuzetno stari ljudi iskorišćavaju devojčice I pre puberteta, a da pritom ne odgovaraju za takvo
delo. Vremenom, polni odnosi su bili mogući jednino ako su sledili menstruaciji, I drugačije je
bilo nedozvoljeno.
U plemenima Kimberli iz severozapadne Australije, veliki broj bekstava se dešavao kad su
devojke bežale sa svojim ljubavnicima, odbijajući stupanje u ugovorene brakove. One nisu imale
pravo na izbor, a I njihovi očevi kad bi se u devojcinoj ranoj mladosti dogovarali sa podosta
starijim mladoženjom, nisu smeli kršiti dogovor. One, koje ne bi pobegle udavale bi se mnogo
puta jer bi ostajale udovice obzirom na razliku u godinama. Kada otac umre, braća su ta koja
Australijanki ugovaraju sledeće brakove, ako I njih nadživi njenim sinovima bi to bila dužnost.
Iako deluje kao da one se ne pitaju mnogo u sopstvenim životima I da su u potpuno podređenom
položaju, tome prkosi činjenica da one, što starije postaju izbirljivije po pitanju odabira muža,
one takođe sinovima mogu da ugovore brakove, njena deca su dužna da se o njoj brinu u starosti,
a I ona biva bogato darivana pri sinovljevom posvećenju. Tradicija, sujeverje, verovanja, klasna,
verska I religiozna pripadnost, društveni status, stepen ekonomskog razvitka.. svi ti I mnogi
drugi faktori uticali su malo je reći na sliku žene već pre na kvalitet njenog života,
(ne)mogućnost izbora, slobodu da odlučuje o ličnim pitanjima.
Otvaranje novih horizonata u okviru antropologije žene u stvari je nov, kvalitetan i celovit
pristup pitanju polnosti ne kao biološkoj odredbi još manje kao biološkoj superiornosti ili
inferiornosti već kao o bogastvu raznolikosti I sličnosti među polovima I njihovoj neophodnosti.
Subjektivan stav antropologa – muškaraca u vezi sa mnogim pitanjima posebno pitanjima mesta,
uloge I značaja žena naišao je na oštru osudu antropologa – žena koje su često I naglašeno grubo
kritikovale njihove stavove pa I sam koncept izučavanja čoveka odnosno društva u najširem
etničkom miljeu. U zborniku ka antropologiji žene izneti su između ostalih I tekstovi Barbare
Sajaks izučavajući poreklo I način posmatranja žene (kao domorotke, skupljačice..) dolazi do
značajnog zaključka da konačno osnovu ma koje naučne discipline ne čine odgovori do kojih se
