ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Aнтропометрија
Предметни наставник:
Др Радислав Вуловић, проф.
Др Љиљана Кљајевић, научни
сарадник
Студент:
Ђоровић Ивана
Бр. индекса: 07-91
Београд, 2014.
Семинарски рад
Ђоровић Ивана
Висока железничка школа струковних студија 4
Увод
Ергономија дефинисана као научна област је тековина савременог доба, мада јој корени
сежу у далеку прошлост, све до античких времена. Име јој потиче од грчке речи ергос –
рад, дакле најједноставније речено, то је наука о раду. Она проучава однос између човека
и оруђа за рад – машина, тј. однос између психофизиолошких капацитета људи и захтева
које намеће рад, односно врсте делатности. Отуда има више дефиниција ергономије. По
једној из Вебстеровог речника, ергономија проучава прилагођавање рада могућностима
човека, и обратно, подешавање услова рада појединцу или групи радника. Неусклађеност
– нарушавање нормалног, оптималносг односа човек – машина, пре или касније, доводи
до слабије ефикасности, економичности рада, мање продуктивности, и чешћих поремећаја
или оболевања радника. Наравно, то се рефлектује на економску (материјалну) моћ или
снагу друштва у целини. Из тога проистиче суштински егзистенцијлни значај ергономије
у савременом свету. [1]
Према Међународном ергономском друштву, ергономија се дели на три доменa [2]:
1)
Физичка (физикална) ергономија
:
бави се људским, анатомским,
антропометријским
, физиолошким и биомеханичким
карактеристикама те начином како оне утичу на физичку активност. Овде се обрађују теме
попут положаја при раду, руковање материјалом (теретом), понављајући покрети, утицај
рада на поремећаје мишића и костију, организација радног простора, сигурност и здравље.
Добар ергономски дизајн је нужан како би се спречиле озледе од понављајућих кретања и
радњи, које с временом могу довести до инвалидитета. Најчешћи узроци оваквих озледа
су брзи и понављајући покрети, неприродни положаји, употреба силе (подизање и
пребацивање терета, руковање тежим објектима) и недостатак одмора.
2)
Когнитивна ергономија
:
бави се начином како ментални процеси, као што је перцепција, памћење, опажање и
моторичке реакције, делују на људе и друге елементе састава. Обрађују се теме попут
менталног оптерећења и преоптерећења, доношење одлука, могућности увежбаних радњи,
међуделовање између човјека и рачунара, поузданост човека, стрес и тренинг. Типичан
пример је управљање захтевним уређајима попут ваздухоплова.
3)
Организацијска ергономија
:
бави се оптимизацијом социо-технолошких састава, укључујући њихову организацијску
структуру, политику фирме и процесе. Овде се обрађују теме попут комуникације међу
људима, управљање радним групама, дизајнирање начина обављања рада, временска
организација рада, ергономија друштвених заједница, компетиција у раду, виртуалне
организације, рад на удаљености и управљање квалитетом.
Семинарски рад
Ђоровић Ивана
Висока железничка школа струковних студија 5
О антропометријији
Постоји низ дисциплина повезаних уз ергономију који представљају основу ергономских
деловања, или су пак настали као њихова последица.
Антропометрија је знанствена дисциплина која се бави мерењем појединаца у циљу
стицања сазнања о физичким варијацијама људи. Антропометрија игра значајну улогу у
индустријском дизајну, ергономији, текстилном дизајну и архитектури. Ту се статистичка
дистрибуција димензија тела популације користи како би се оптимизирали производи.
Промене у стилу живота и квалитета живота доводе до промена антропометријских мера и
захтевају стално ажурирање.
Почеци антропометрије вежу се уз француза Алпхонсеа Бертиллона који је 1883. увео
састав идентификовања који се темељи на непромењивим мерама тела. Мерењем костију
дошао је до сазнања да се неке не мењају у одраслој доби. Овај систем је ускоро преузела
полиција код утврђивања идентитета особа. У двадесетом веку антропометрија се
користила код антрополошких истраживања раса и народа, што је често било
злоупотребљено у циљу разних идеологија. У данашње време антропометрија се користи
при систематизовању димензија одеће и обуће. Данас се при мерењу антропометријских
димензија користе 3Д скенери [2].
Антропометрија у ергономији
Могућност да се на основу познавања човекове тежине и висине, израчунају дужине
делова његовог тела и њихова сегментна тежина, је дуго времена била недоступна. Сада,
поред тога се могу израчунати и положаји средишта маса, динамички моменти тромости и
то за пратећу конфигурацију тела човека приликом разних покрета и у различитим
временским интервалима.
Потребно је да знамо да израчунамо како и колико ће се човел заморити када ради једну
врсту посла. Постоји ли, и ако постоји разлика у физичкој способности између мушкараца
и жена, и како се може интерпретирати? Како утичу године на радну способност? Који су
радни положаји угодни, а који неприхватљиви? На који начин треба аранжирати радно
место да би рад био најделотворнији? Одговори на ова питања, чине садржај ергономије
[1].
Димензијски односи човековог тела
Код многих живих бића, па тако и човека, уочљив је релативно сталан однос димензија
делова тела у зависности од пола и узраста, и расе. На тај начин се познавањем димензија
једног дела тела, могу доста прецизно одредити и димензије било којег другог дела тела
(Табела 1). Из ове чињенице је проистекао и низ покушаја утврђивања законитости међу
