ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, јануар 2018.
СЕМИНАРСКИ РАД
AНАТОМИЈА
ЧУЛНИ ОРГАНИ
Ментор: Студент:
Проф. Др Christos Alexopoulos Tијана Павић 3511
Струковни физиотерапеут
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
Ћуприја, јануар 2018.
С А Д Р Ж А Ј
Увод...........................................................................................................................
1
1. Чулни органи
......................................................................................................2
1.1. Кожа
.............................................................................................................3
1.1.1.
Кожа као чулни орган
..........................................................................4
1.2. Језик
...............................................................................................................4
1.2.1. Чуло укуса
..............................................................................................5
1.3. Нос
..................................................................................................................6
1.3.1. Чуло мириса
..........................................................................................6
1.4. Ухо
.................................................................................................................7
1.4.1. Чуло слуха
..............................................................................................8
1.5. Око
................................................................................................................9
1.5.1. Чуло вида
...............................................................................................10
Литература...........................................................................................................
...12
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
2
1. Чулни органи
Чулни органи или сенсорски нервни систем су део нервног система који је одговоран за
обраду сензорских информација. Сензорски систем се састоји од сензорских неурона
(укључујући сензорске рецепторске ћелије), неуронске путеве, и делове мозга који
учествују у сензорској перцепцији. Најзаступљенији сензорски системи су они за вид,
слух, додир, укус, мирис, и баланс. Укратко, чула су трансдуктори из физичког света у
царство ума, где се информација интерпретира и формира перцепција света око нас.
Рецептивно поље је област тела или окружења на коју рецепторски орган и ћелијски
рецептори одговарају. На пример, део света које око може да види, је рецептивно поље
ока; светлост коју сваки штапић или купа може да види, је њихово рецептивно поље.
Рецептивна поља се могу идентрификовати за визуални систем, аудиторни систем и
соматосензорски систем.
У састав чула кичмењака улазе три типа чулних елемената:
*
примарне чулне ћелије
– настају прве у еволуцији на површини тела; имају способност
примања и преношења надражаја; задржале су се у чулу вида и мириса код кичмењака;
*слободни нервни завршеци
– ћелије које леже дубље испод површине тела и са њом су
у вези преко наставака;
*секундарне чулне ћелије
– имају само способност примања, а не и преношења
надражаја; присутне су у већини чула кичмењака.
Према врсти дражи коју примају чула се деле на:
механичка
– примају дражи додира, притиска а такође и звучне и друге таласе;
хемијска
– примају дражи различитих хемијских материја у гасовитом и течном стању;
оптичка
– примају светлосне дражи, чуло вида
