Aplasticna anemija, megaloblastna anemija, anemija usled poremećaja metabolizma ili deficita

Univerzitet APEIRON, Fakultet zdravstvenih nauka, Beograd

SEMINARSKI RAD

Predmet: Hematologija

Tema:

APLASTIČNA ANEMIJA, MEGALOBLASTNA

ANEMIJA, ANEMIJE USLED POREMEĆAJA

METABOLIZMA ILI DEFICITA

Profesor:

Student:

Prof. dr Živorad Maličević

Ana Marić 83-10/DMLI

MAJ, 2011.godine

SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................3

1.1 ETIOLOGIJA I PATOGENEZA ANEMIJA.....................................................3

1.2 SIMPTOMI I ZNACI ANEMIJE..........................................................................6

2. APLASTIČNA ANEMIJA......................................................................................7

3. MEGALOBLASTNA ANEMIJA..........................................................................9

3.1 PERNICIOZNA ANEMIJA................................................................................10

3.2 MEGALOBLASTNE ANEMIJE DRUGE ETIOLOGIJE..............................12

4. SIDEROPENIJSKA ANEMIJA.........................................................................13

5. LITERATURA........................................................................................................17

A. Poremećaj sinteze globina

1. Talasemije
2. Hemoglobinopatije

B. Anemije u hroničnim bolestima- infekcije, karcinomi, reumatoidni artritis
C. Anemije u bolestima bubrega
D. Anemije u bolestima jetre
E. Anemije u endoktinim bolestima
F. Anemije u toku infiltracije kostne srži nenormalnim ćelijama-mijeloftizičke anemije

I Anemije nastale gubljenjem krvi

Kod obilnih krvarenja dolazi do razvija akutne hemoragijske anemije gde je osnovna terapija
transfuzija krvi, dok se kod manje obilnih krvarenja pojačanim stvaranjem eritropoetina, povećava
eritrocitopoezna aktivnost 6-8 puta i time nadoknađuju izgubljeni eritrociti.

II Anemije nastale usled nedovoljnog stvaranja eritrocita

Nedovoljna proizvodnja eritrocita može nastati zbog insuficijencije koštane srži ili zbog velikog
gubitka eritrocita krvarenjem ili razaranjem eritrocita hemolizom, pa stoga novodtvoreni broj
eritrocita nije dovoljan za organizam jer se veliki broj gubi krvarenjem. Smanjeno stvaranje eritrocita
u koštanoj srži nastaje zbogoštećenja ili nedostatka multipotentnih matičnih ćelija, kada postoji
aplazija koštane srži. Anemije mogu nastati i zbog nedostatka činilaca potrebnih zs izgradnju zrelih
eritrocita, na primer nedostatak vitamina B

i folne kiseline dovodi do megaloblastnih amenija zbog

poremećaja deoba proeritroblasta. Nedostatak gvožđa dovodi do poremećaja sinteze porfirina koji
uzrokuje smanjeni broj stvaranja normalnih eritrocia zbog smanjne sinteze normalnog hemoglobina.

III Anemije nastale usled razgradnje eritrocita

Hemolitičke anemije predstavljaju stanja gde je vek eritrocita kraći od 120 dana. Hemoliza može biti
uzrokovana poremećajem eritrocita, to jest opne eritrocita-korpuskularne hemolizne anemije, ili
zbog činioca koji se nalaze u plazmi (antieritrocitna antitela)-ekstrakorpuskularne anemije.
Karakteristika ekstrakorpuskularnih anemija je da se eritrociti ovih bolesnika brzo razgradjuju u
sopstvenoj plazmi, dok isti eritrociti u plazmi zdrave osobe traju 120 dana.

IV Anemije nastale usled nedovoljnog stvaranja i razgradnje eritrocita

Anemije kod kojih je poremećeno stvaranje hemoglobina zbog nemogućnosti stvaranja β-lanca
globina, nazivaju se talasemije, dok anemije nastale zbog stvaranja patoloskog hemoglobina
predstavljaju hemoglobinopatije.

Na osnovu izgleda eritrocita u obojenim razmazima periferne krvi, može se koristiti i morfološka
podela. Morfološke promene se mogu utvrditi odredjivanjem sednje vrednosti zapremine eritrocita
(MCV), srednje vrednosti hemoglobina (MCHC) i srednje vrednosti apsolutne količine hemoglobina
u eritrocitima (MCH).

Normalne vrednosti za MCV iznose 81-99 fl(femtolitara), za MHC se kreću od 29-32.9
pg(pikograma), dod su vrednosti MCHC 310-350 g/l. U izvesnim patološkim stanjima dolazi do
promene oblika i velicine eritrocita, a samim tim i promene vrednosti MCV, MHC i MCHC.
Normalan eritrocit je izgleda bikondavnog sočiva i debljine na periferiji 2,4mikrona, dok je debljina
centra eritrocita 1 mikron. Prečnik iznosi od 6,7 do 7,7 mikrona.
Eritrociti prečnika manjeg od 6 mikrona nazivaju se

mikrociti

i nalaze se u anemijama koje nastaju

usled nedostska gvožđa, gde je prametar MCV ispod 81 fl.

Makrociti

prečnika je od 8,5 do 9

mikrona sa ovalnim izgledom, normalnom količinom hemoglobina i parametrom MCV većim od 99
fl nalaze se u anemijama uzrokovanim deficitom vitamina B

i folnom kiselinom. Nejednaka

veličina eritrocita naziva se onizocitoza. Vrednosti MCHC ispod310g/l nalaze se u hipohromnim
anemijama, a vrednosti MCH ispod 20pg u anemijama nastalim zbog deficita gvoždja. Pored toga
bitno je posmatranje eritrocita u razmazima krvi, koje može da utvrdi da li postoji normalna-
normocitoza, smanjena-mikrocitoza ili povećana veličina eritrocita- makrocitoza. Takodje e može
primetiti da li je koncentracija hemoglobina u eritrocitima normalna-normohromija ili je smanjena-
hipohromija.

Morfološke

promene

NORMOHROMNE ANEMIJE

HIPOHROMNE AMENIJE

Normocitne

Makrocitne

Mikrocitne

Normocitne

Makrocitne

Mikrocitne