UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
Apsolutna i relativna gustina
Seminarski rad iz predmeta
Hemijski parametri radne i životne sredine
Niš, 2011
Mentor:
Student:
Dr Danilo Popović
Sadržaj
Uvod..................................................................................................................................1
Pojam gustine...........................................................................................................
.
.....2
Apsolutna gustina..........................................................................................................3
Relativna gustina......................................................................................................
.
.....6
Povezanost apsolutne i relativne gustine.......................................................................7
Zavisnost gustine...........................................................................................................8
Gustina
vode
i
leda
...................................................................................................
.
....9
Literatura.....................................................................................................................
.
....12
Pojam gustine
Gustina je po definiciji odnos mase i zapremine nekog tela.
U ovoj formuli:
-ρ (ro) označava gustinu,
-m označava masu tela, a
-V njegovu zapreminu.
Dimenzije gustine su M L
-3
a SI jedinica: kilogram po kubnom metru - kg/m
3
.
Gustine elemenata i čistih jedinjenja su karakteristične konstante ali pošto
zavise od temperature, saopštavaju se zajedno sa temperaturom na kojoj su određene.
Na gustinu neke materije utiče sastav, temperatura, agregatno stanje,
alotropski oblik, električno polje itd. Jedan od prvih zadataka fizičke hemije je bio da na
osnovu merenja makroskopskih osobina materije dokuči nešto o njenoj mikroskopskoj
građi. U tom pogledu gustina je od ogromnog značaja jer su na osnovu merenja gustine
i indeksa prelamanja ili dielektrične konstante izračunavala molekulska refrakcija a na
osnovu nje, dimenzije molekula.
Zanimljivo je da su za merenje gustine gasovitog azota godine 1904. Nobelove
nagrade dobili Vilijem Remzi za hemiju i Lord Rejli za fiziku. Naime, iz veoma male
razlike u gustinama azota iz vazduha i hemijski dobijenog azota oni su zaključili da u
vazduhu pored azota postoji još neki gas i tako su pronašli argon. To je suština fizičke
hemije - meriti nešto obično i iz toga pronaći nešto neobično.
2
