Универзитет у Нишу Филозофски факултет
Семинарски рад
ТЕМА: Apsurdna egzistencija
Ментор: Студент:
Април, 2019
2
Садржај
UVOD
Nihilistička umetnost možda je dosegla vrhunac u Beketovoj predstavi bez glumaca
Dah
, koja
traje 35 sekundi. Scenografija se sastoji od hrpe otpadaka na pozornici osvetljene svetlom koje se
polako gasi, zatim ponovo zasija (ali prigušeno), da bi naposletku podijum utonuo u tamu. Nema
reči koje glumci izgovaraju, tek snimljen krik kojim predstava počinje, udahnut dah, izdahnut
dah i identičan krik kojim predstava završava. Na ovaj način Beket je izrazio svoje shvatanje
ljudske egzistencije, život je upravo to, samo jedan „dah“ i ništa više. Beketova predstava
ukazuje na činjenicu da je besmisao zahvatio modernu epohu tako čvrsto, da je dopušteno
pretpostaviti da nihilizam predstavlja nešto više od obične struje u savremenoj misli, ili samo
neku mračnu pustolovinu njenih naprednih intelektualaca. Stoga, savremeni čovek ne treba biti
4
Ova konfuzija oko samog termina kao da ide u prilog izjavi Valtera Kaufmana koji u uvodu u
svoju antologiju ističe ideju da egzistencijalizam nije zasebna škola mišljenja, već oznaka za niz
pobuna protiv tradicionalne filozofije i da se ne može svesti na skup načela. Njegov istomišljenik
Robert Solomon tvrdi da se ništa ne može više udaljiti od razumevanja egzistencijalizma kao
pokušaj da se egzistencijalizam definiše jer se filozofije egzistencije razlikuju jedna od druge.
Ipak, autori poput Emanuela Munijera primećuju sličnosti (zainteresovanost za prevladavanje
nihilizma, subjektivnost, naglašavanje važnosti ljudske autentične egzistencije) kod mislilaca kao
što su Kjerkegor, Niče, Jaspers, Hajdeger, Sartr itd. U svom delu Existentialist Philosophies – An
Introduction on slikovito prikazuje ovu povezanost među egzistencijalistima jednim filozofskim
stablom u čijem se korenu nalazi Sokrat, Sv. Avgustin, Sv. Bernard i Paskal. Iz njih izvire stablo,
trup egzistencijalizma, koji zauzima Kjerkegor, a na kraju u njegovoj krošnji se nižu svi
savremeni egzistencijalistički filozofi.
Stoga, verujući da uprkos svim razlikama postoji jedna atmosfera pojedinačnih iskustava koja
daje zajedničko obeležje svim filozofijama egzistencije, a imajući na umu činjenicu da se
egzistencijalizam opire sistematizaciji i da postoji onoliko egzistencijalnih filozofija koliko i
egzistencijalista,16 u prvom poglavlju ovog rada pokušaću da prikažem samo ona obeležja
egzistencijalne filozofije oko kojih su usaglašeni gore navedeni mislioci, a koja se najbolje
ogledaju u zajedničkoj okupiranosti problemom nihilizma. U nastavku ću prikazati razlike
između egzistencijalističke filozofije i tradicionalne metafizike, da bih se na kraju osvrnuo na
egzistencijalnu prozu tj. na odnos između egzistencijalizma i književnosti koji je posebno vidljiv
kod Kjerkegora i Kamija.
Nihilizam kao zajedničko obeležje
egzistencijalističke filozofije
Pre svega, bitno je spomenuti da egzistencijalizam gaji gotovo opsesivan interes za konkretnu
ljudsku prirodu, pa se po svom najvišem određenju suprotstavlja analitičkom i sistematskom
duhu naučne filozofije koja rastvara, sistematizuje i tako poništava upravo ono što filozofija
egzistencije želi da sačuva. Egzistencijalisti tako naglašavaju da je individualni život beskrajno
dubok i da u svakoj individui postoji jedan ostatak koji se ne može analizirati. Doživljaj se ne
može rastaviti u sistem univerzalija. Stoga, sve filozofije egzistencije srodne su usled oštre
negacije tradicije racionalizma, ali i shodno novoj percepciji iracionalizma (budući da je
dotadašnja filozofija poput Platonove, Dekartove, Kantove i Hegelove propustila da se bavi
iracionalnim elementima čoveka), što je vremenom uslovilo da bude poljuljan optimizam u
racionalizam, naučnu sliku i dotadašnji logički i pojmovni organon mišljenja, kojim se biće
tumačilo na neadekvatan način i u neusklađenosti sa njegovom vlastitom prirodom.
