•
Спорови настају у свим сферама друштвеног живота
•
Представљају незаобилазни интегративни елемент интеракције међу људима.
•
Ступајући у разноврсне међусобне односе, људи настоје да реализују своје интересе.
•
Субјективне перцепције интереса, често су супротстављенe.
•
Несугласице око најразноврснијих питања, почев од оних најбаналнијих, као што је питање
ко ће опрати судове, па све до оних од огромног значаја – која се тичу добробити читавих
нација – готово да су неизбежне у савременим условима.
•
Колико ће често свако од нас бити изложен споровима, и природа тих сукоба, зависи од
многих околности – од природе посла којим се бави, способности да се уклопи у одређену
средину, индивидуалних карактерних особина и сл.
•
Неки од нас, на пример, морају свакодневно да се носе са проблемима функционисања
институције коју воде (да ли је критеријум на одређеном испиту сувише висок, да ли су
људи примерено награђени за додатне послове које обављају), други ће се сукобљавати
око тога ко треба да изводи наставу на одређеном предмету, трећи ће се спорити око
питања ко је већи стручњак, а четврти ће се мрзети без икаквог видљивог разлога.
•
Студенти ће увек тражити ванредне испитне рокове, снижавање цене студирања, смањење
услова.
Наставници ће тежити томе да број испитних рокова буде мањи, да школарина буде већа, а
услов за упис наредне године очишћена претходна
Како су конфликти на први поглед негативна појава, која спутава нормално функционисање
односа међу људима, потребно је изнаћи механизме за њихово превазилажење
•
Спектар начина за превазилажење, односно решавање спорова, веома је широк и обухвата
како институционализоване, тако и неформалне методе, који се, у зависности од обележја
конкретних спорова, могу примењивати са више или мање успеха.
•
Сваки спор, без обзира на област у којој се он јавља, карактерише несагласност учесника
једног животног односа, која је последица сукобљености њихових позиција, тј. ставова.
•
У теорији се често као конститутивни елементи сваког спора наводе несагласност субјеката
животног односа и сукоб интереса.
M
етоди
решавањ
а спорова
-
1 –
-
•
Читав систем метода за решавање спорова изграђен је управо на поставци да интереси
учесника спорног односа веома често и нису сукобљени, већ да су у супротности њихове
позиције као субјективне перцепције интереса, који представљају релативно објективне
категорије.
•
На идеји превазилажења супротстављености позиција путем преласка на терен стварних
интереса и потреба субјеката изграђени су многобројни методи решавања конфликата,
који се интегрално могу означити као споразумни.
•
Вежба деоба поморанџе, која се реализује методом играња улога, користи се као
илустрација дихотомије позиција-интерес.
•
Студенти се поделе у парове да би играли улоге две сестре које се споре око тога којој ће
припасти последње две поморанџе у кући.
•
Свака од страна добија листу тзв. поверљивих информација, тј. оних које за другу страну
пре отпочињања преговора треба да остану тајна.
•
Једној од страна наранџе су неопходне да би кору употребила за колаче, а другој су оне
потребне за сок.
•
Идеја је да се са позиције „наранџе су потребније мени него другој страни“, путем
изношења за другу страну непознатих потреба и побуда, увиди да интереси две стране у
ствари нису сукобљени и да се решење које подједнако задовољава потребе обе стране
може пронаћи – чиме практично обе стране из спора излазе као победници.
•
Спор сестара није решен дистрибуцијом ресурса (поморанџи), чиме би свака од њих само
делимично задовољила своју потребу.
•
Примењен је интегративни принцип, који омогућава свакој од страна у спору да у
потпуности оствари своје интересе
•
Спорови нису увек овако једноставни па се до решења које ће у највећој могућој мери
задовољити интересе сукобљених страна не долази увек овако лако.
•
Најчешће је потребна примена нарочитих знања и вештина из различитих области –
психологије, комуникологије, права, економије, социологије и сл. – зависно од
карактеристика конкретног спора који се решава.
•
Стране у спору најчешће не располажу знањима и вештинама неопходним за
превазилажење конфликта, а по правилу их нарушеност међусобних односа спречава да
комуницирају и покушају да спор реше споразумно.
-3-
•
Исход примене је у рукама независног државног органа, који ће утврдити чињенице
конкретног случаја, подвести их под одговарајућу правну норму и изрећи пресуду као
резултат логичке силогистичке операције.
•
Арбитража се, иако такође судски метод, одликује могућношћу страна да утичу на састав
суда, правила поступка и материјалноправна правила која ће се применити на решавање
њиховог спора.
•
Законодавац оставља могућност странама већ насталог или будућег спора да сагласношћу
воља свој спор изузму из надлежности државног суда и повере га на решавање
арбитражном суду, који ће бити конституисан у складу са њиховом вољом.
•
Иако арбитражни суд има овлашћење и дужност да спор реши ауторитативно, као и
државни суд, могућност страна да определе правила игре, заправо одражава њихову
слободу која им у парници није доступна.
•
Постоје и методи чија примена не подразумева лишавање страна контроле над исходом.
•
Странкама се, поред овлашћења која имају у арбитражи, оставља и апсолутна власт над
резултатом њихове примене.
•
Ови методи се, за разлику од судских, означавају као споразумни.
•
Медијација (посредовање) је метод који карактерише учешће прихватљивог,
непристрасног и неутралног трећег лица, које нема ауторитет за доношење одлуке, у
преговорима страна у спору, са циљем пружања помоћи странама да добровољно дођу до
обострано прихватљивог решења.
•
Експедитивнији, јефтинији и процедурално једноставнији начин решавања спорова.
•
Омогућава странама да, неометене строгим процедуралним правилима, и неоптерећене
представом о одлучујућем ауторитету лица пред које износе свој случај, разоткрију своје
скривене интересе и ослободе се емоционалног терета.
•
Потпуна контрола над исходом овог процеса подстиче стране да интензивирају размену
корисних информација, и мотивише их да се добровољно придржавају споразума
постигнутих у медијацији, који најчешће, у највећој могућој мери интегришу њихове
стварне интересе.
•
На самом крају спектра налазе се непосредни преговори страна у спору, које одликује
искључив утицај страна како на процедуру, тако и на исход
•
Методи нису међусобно изоловани.
-4-
•
Парнични поступак може се окончати поравнањем које је резултат преговора странака –
непосредних или уз посредство трећег лица.
•
Неки од тзв. алтернативних метода инкорпорисани су у судски систем (судска анексирана
медијација – код нас, или сумарно поротно суђење и рана неутрална евалуација – на
западу).
•
Постоје и такозвани хибридни методи, који су настали комбинацијом основних метода
(мед-арб на пример).
•
Сумарно поротно суђење (Summary Jury Trial) омогућава странама да унапред процене
своје изгледе на успех у судском поступку који ће се евентуално покренути. Одлука која се
доноси има једино информативни значај и представља полазну тачку за даље преговоре о
решењу спора.
•
Одвија се у судници уз председавање судије. Порота се саставља од судија поротника
изабраних по скраћеном поступку, који не знају да њихова одлука није обавезујућа све док
се поступак не оконча.
•
Странке подносе своје синопсисе предмета (релевантне чињенице, докази и правна
питања).
•
Странке дају уводну реч а затим сумарно презентују чињенице и доказе.
•
Суд поучава пороту о праву, а порота доноси одлуку.
•
Следи седница на којој странке постављају питања поротницима о одлучујућим разлозима
за доношење одлуке (о снази појединих доказа и аргумената).
•
Странке се састају ради преговора.
•
Без обзира на исход сумарног поротног суђења, странке могу покренути парницу.
•
Дискреција у поступку је врло битна (не води се записник), нити се шта може употребити
као доказ у евентуално покренутој парници.
•
Рана неутрална евалуација је релативно нови вид судског АДР.
•
Правник са искуством у одређеној области евалуира предмет у раној фази судског
поступка, чиме се странке мотивишу да преиспитају своје ставове, са циљем повећавања
могућности постизања споразумног решења спора.
•
Предмет нашег даљег проучавања у оквиру наставе на овом предмету биће искључиво
арбитража, док ће остали методи остати по страни.
•
Надам се да ће Вас овај курс заинтересовати у довољној мери да се на каснијим годинама
евентуално определите за неке од изборних предмета који обраћују остале методе у
оквиру система АДР.
-6-
•
