Учитељски факултет
Универзитет у Београду
Богородичина црква у Студеници – архитектура
Ментор: Студент:
Београд, 2019.
Садржај
Увод.....................................................................................................................................3
1. Рашки стил српске средњовековне архитектуре...........................................................4
2. Манастир Студеница.......................................................................................................6
3. Богородичина црква у Студеници..................................................................................11
3.1. Предање о настанку ...............................................................................................12
3.2. Спољашњи изглед манастира.................................................................................13
3.3. Унутрашњи изглед манастира................................................................................16
Закључак.............................................................................................................................18
Литература..........................................................................................................................19
1. Рашки стил српске средњовековне архитектуре
По називу области којом је владао велики жупан Стефан Немања, Великожупанска
Србија, односно Српска држава Рашка која је и сама добила назив по реци Рашки око које
је гравитирала тадашња држава која се експедитивно развијала за време владавине
великог жупана назван је и овај стил српске архитектуре – Рашки стил. Карактеристике
овог стила можемо видети у великој групи монументалних манастирских цркава
саграђених у периоду друге половине XII века до краја XIII века. Неки од њих су Ђурђеви
Ступови, Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани, Високи Дечани.
Као гранични примери за период овог стила се узимају Немањини Ђурђеви Ступови
(око 1170.) у Новом Пазару као почетак епохе и Драгутинова црква светог Ахилија
Лариског у Ариљу (око 1296.) као крај епохе.
Oсновна карактеристика овог стила је једнобродна грађевина засведена
полуобличастим сводом, по правилу су са једном куполом, али их може бити и више,
једна већа и две мање. Оваква основа потиче од типа византијске једнобродне цркве са
куполом, чији су далеки узори у Цариграду, међутим у Србију овај стил долази са
Приморја и временом се безрезервно усваја.
Са западне стране, издуженост плана је наглашена спољним
нартексом,
односно
припратом, који представља део одвојен од главног брода преградним зидом ради
функционалних разлога као што је вршење службе, украшен
пиластрима
, избочинама на
зидовима у виду непотпуног стуба, који могу бити декоративне намене или служити као
ослонац и они одређују саму дебљину фасаде на припрати, док се са јужне и северне
стране налазе нижа одељења, обично певнички
трансепти
, који су, како и сам њихов
назив изведен из латинских речи значи, делови неког објекта који леже попречно у односу
на њих, по правилу су обично исте висине као и главни брод, међутим у српској
архитектури они су сазидавани ниже од крова главне цркве и често имају један кров и
тиме дају утисак тробродне базилике када се црква гледа споља, иако је она једнобродна.
Најлепши пример оваквог трансепта можемо видети на Сопоћанима.
5
Манастир Сопоћани
Поред трансепта са северне и јужне стране, сазидавани су и
параклиси
, омање цркве,
капеле код католичке вероисповести, које су сазидане поред главне цркве (пр. Ђурђеви
Ступови код Новог Пазара) или у сам зид главне цркве (пр. Св. Никола код Куршумлије).
У српској архитектури, најрепрезентативније виђење параклиса је у манастиру Хиландар
где их има четрнаест.
Манастир Хиландар
