Juni 2005. god. Treći kolokvijum iz Arhitekture i organizacije računara
Računar koji radi u multiprogramskom režimu ima operativnu
memoriju kapaciteta 8 stranica i virtuelnu memoriju kapaciteta 64
stranice. Korisnicima 1 i 2 dodeljene su po dve, a korisniku 3 četiri
fizičke stranice. Stranična tablica u i-tom trenutku sadrži podatke
prikazane u tablici.
Ako su stranice kapaciteta 2 Kreči, odrediti fizičku adresu u
koju se preslikava virtuelna adresa 8567 korisnika 3.
Korisnik 3, počev od trenutka i+1, obraća se sledećem nizu
virtuelnih stranica: 8, 3, 1, 13, 5, 6, 2, 16, 3, 9, 13, 4, 16, 8, 5. Ako
se smenjivanje virtuelnih stranica vrši po optimalnom algoritmu,
prikazati niz fizičkih stranica u koji se preslikava dati niz virtuelnih
stranica.
Pismeni ispit iz Arhitekture i organizacije računara
4. zadatak
Računar koji radi u multiprogramskom režimu ima operativnu memoriju kapaciteta 8
stranica i virtuelnu memoriju kapaciteta 64 stranice. Korisnicima 1 i 2 dodeljene su po dve, a
korisniku 3 četiri fizičke stranice. Stranična tablica u i-tom trenutku sadrži podatke prikazane u
tablici. Poslednja četiri obraćanja memoriji korisnika 3 bila su u virtuelnim stranicama 1
(najmanje skoro), 2, 5, 4 (najskorije).
Ako su stranice kapaciteta 2 Kreči, odrediti fizičku adresu u koju se
preslikava virtuelna adresa 10000 korisnika 2.
Korisnik 3, počev od trenutka i+1, obraća se sledećem nizu
virtuelnih stranica: 8, 3, 1, 13, 5, 6, 2, 16, 3, 9, 13, 4, 16, 8, 5. Ako se
smenjivanje virtuelnih stranica vrši po LRU algoritmu, prikazati niz
fizičkih stranica u koji se preslikava dati niz virtuelnih stranica.
Juni 2006. god. Treći kolokvijum iz Arhitekture i organizacije računara
Razmotrite stranično organizovan
virtuelni memorijski sistem
sa sledećim parametrima:
40-bitnim virtuelnim adresama,
stranicama dužine 16 KB,
32-bitnim fizičkim adresama.
Kolika je ukupna veličina stranične tablice za svaki proces na ovoj mašini, pretpostavljajući da su
polja
važeća
,
modifikovana
i
zaštita
dužina ukupno 3 bita, i da se koriste sve virtuelne stranice.
Pretpostaviti da se adrese podataka na disku ne čuvaju u straničnoj tablici. Neka jedinica za
upravljanje memorijom sadrži i dvobločnu skupno-asocijativnu keš memoriju za preslikavanje
adresa (TLB) sa ukupno 256 stavki. Slikom prikažite preslikavanje virtuelnih u fizičke adrese i
označite širine svih polja i signala.
Juli 2006. god. Pismeni ispit iz Arhitekture i organizacije računara
Fizička
stranica
Korisnik
Virtuelna
stranica
0
3
5
1
1
7
2
3
2
3
2
2
4
1
12
5
3
4
6
3
1
7
2
4
Fizička
stranica
Korisnik
Virtuelna
stranica
0
3
5
1
1
7
2
3
2
3
2
2
4
1
12
5
3
4
6
3
1
7
2
4
4. Zadatak
Izračunati efektivno vreme pristupa memorijskom sistemu ako je poznato sledeće:
U 85% slučajeva memoriji se pristupa radi čitanja, a u 15% radi upisa. Memorijski sistem sadrži
keš memoriju sa posrednim upisom, čiji faktor pogotka iznosi 0.9. Pogodak kod čitanja traje
jedan, a pogodak kod upisa dva taktna ciklusa. Vreme pribavljanja bloka podataka iz glavne
memorije traje 20 taktna ciklusa, dok vreme upisa bloka podataka u glavnu memoriju traje 22
taktna ciklusa. Verovatnoća da je, kod zamene bloka podataka u keš memoriji, blok koji treba
zameniti bio modifikovan, iznosi 0.3. Perioda takta je 0.5 ns. Koliko bi bilo efektivno vreme
pristupa memorijskom sistemu, ako bi se između keš memorije i glavne memorije dodali baferi
upisa beskonačnog kapaciteta? Za koliko bi, u procentima, sistem sa baferima upisa bio bolji od
sistema bez bafera upisa?
.
Oktobar 2006. god.
4. Zadatak
Zadat je niz heksadecimalnih adresa obraćanja memoriji: 0xB, 0x4A, 0x2D, 0x56,
0xFB, 0xCE, 0x25, 0x4B, 0xAD,0x8A,0x6F, 0x2D, 0xC9, 0xCE, 0x6A. Memoriji je pridružena
keš memorija:
a. kapaciteta 128 B, sa blokovima dužine 8 bajtova, koja koristi skupno-asocijativno
preslikavanje sa 2 bloka po skupu, i LRU algoritam za zamenu blokova.
b. kapaciteta 256 B, sa blokovima dužine 8 bajtova, koja koristi skupno asocijativno
preslikavanje sa 4 bloka po skupu, i FIFO algoritam za zamenu blokova.
c. kapaciteta 128 B, sa blokovima dužine 8 bajtova, koja koristi direktno preslikavanje.
Keš memorija je inicijalno prazna. Klasifikovati svaki pristup memoriji kao pogodak ili
promašaj. Klasifikovati svaki promašaj kao neizbežni, konfliktni ili kapacitivni. Koliki je faktor
promašaja?
Januar 2007. god. Drugi kolokvijum iz Arhitekture i organizacije računara
2. Memorijski sistem obrazovan od keš memorije i glavne memorije ima sledeće
parametre. U 75% slučajeva memoriji se pristupa radi čitanja a u 25 % radi upisa. Keš
memorija je sa neposrednim upisom sa faktorom pogotka pri čitanju 0,85. Pogodak pri
čitanju traje jedan taktni ciklus (TC), a pogodak pri upisu 2 TC. Pribavljanje bloka
podataka iz glavne memorije traje 30 TC, a upis reči podataka u glavnu memoriju 15 TC.
Perioda takta je 2 ns. Koliko je prosečno vreme pristupa podacima u tom memorijskom
sistemu? Koliko bi bilo prosečno vreme pristupa podacima u tom memorijskom sistemu
ako bi mu dodali bafere upisa reči beskonačnog kapaciteta?
3. Razmotrite stranično organizovan virtuelni memorijski sistem sa sledećim
parametrima:
36-bitnim virtuelnim adresama,
stranicama dužine 8 KB,
32-bitnim fizičkim adresama.
Kolika je ukupna veličina stranične tablice za svaki proces na ovoj mašini,
pretpostavljajući da su polja važeća, modifikovana i zaštita dužina ukupno 3 bita, i da se
koriste sve virtuelne stranice. Pretpostaviti da se adrese podataka na disku ne čuvaju u
straničnoj tablici. Neka jedinica za upravljanje memorijom sadrži i četvorobločnu
