UVOD
Aristotela su nazvali najpametnijim čovekom koji je ikada živeo. S njegovim uticajem na
ljudsku kulturu, razumevanje i znanje teško da se išta može meriti. Premda danas toga najčešće
nismo svesni, mnogi naši načini mišljenja potiču od njega i njegova dela. Aristotelova
logika
je
najznačajniji doprinos zapadnoj istoriji duha. Racionalna, znanstvena i tehnička kultura koja
prožima dobar dio sveta njemu duguje više no ikome drugom. Jednako velike prinose dao je
Aristotel razvoju
etike
,
psihologije
,
biologije
,
politike
i našem shvaćanju književnosti.
2
Na žalost, Pitija je umrla. Posle je Aristotel našao novu družicu, Herfilu, koja mu je rodila
sina Nikomaha, onoga iz
Nikomahove etike
1
.
Ne znamo jesu li se venčali. Aristotel je umro pre nje.
U oporuci, koja je sačuvana, bio je prema njoj dobar. Međutim, kao podsetnik na to da su to bila
okrutna vremena, grad-državu Atarnej Persijanci su osvojili 341. pr. Kr. i Hermiju mučili do smrti.
Neposredno pre toga Aristotel se iz Asosa odselio na ostrvo Lezb. Živeo je u Mitileni,
glavnome gradu. Onde je upoznao Teofrasta, koji je bio rodom s ostrva, i onde osnovao filozofsku
skupinu sličnu onoj u Asosu. Mnogo je vremena provodio u velikoj morskoj laguni, okruženoj
kopnom, što je bilo idealno mesto za razne biljke i životinje.
1.1 UČITELJ ALEKSANDRA VELIKOG
Godine 343. pr. Kr. stigao je poziv koji će istorija pamtiti: kralj Filip Makedonski pozvao je
Aristotela da preuzme odgoj njegova trinaestogodišnjega sina
Aleksandra
, koji će u svojem
kratkom životnom veku osvojiti većinu tada poznatog sveta. Ne znamo gotovo ništa o odnosu
između najvećega uma i dečaka koji će postati njegovim najmoćnijim čovekom. Iz sačuvanih se
spisa ne može reći da je Aristotela zanimalo makedonsko carstvo.
Godine 346. pr. Kr. Filip je ubijen i Aleksandar više nije imao vremena za učenje. Aristotel
je još neko vreme ostao u Stagiri, a sledeće godine vratio se u Atenu.
1.2 LIKEJ
Kada se vratio u Atenu, Aristotel je bio zreo i ugledan filozof. Bilo mu je tada gotovo
pedeset godina. Nakon Speuzipove smrti, mesto na čelu Akademije ponovno je bilo upražnjeno, ali
ga Aristotelu nisu ponudili. Čini se da nije bio spreman raditi pod vodstvom svoga staroga kolege
Ksenokrata te je otvorio vlastitu školu,
Likej
. Nalazila se u severoistočnom delu Atene, u području
hrama Apolona Likeja, na mestu gde su se filozofi i pre okupljali.
1
Aristotel
,
Organon
, Kultura, Beograd, 1970. (sa starogrčkog prevela dr. Ksenija Atanasijević),str: 114
4
1.3 PERIPATETIČARI
Aristotel je tu živeo i radio sledećih dvanaest godina. Nadgledao je rad učenjaka i
istraživača i držao predavanja učenicima i drugim zainteresiranim slušateljima. Predavao je u
natkrivenom prostoru zdanja, koji se na grčkom zove
peripatos
. Zbog toga su ih nazivali
peripateričari – oni koji raspravljaju šetajući. U školi su se podučavali razni predmeti, no ipak se
specijalizirala za pistoriju i biologiju.
1.4 BEG IZ ATENE
Godine 323. pr. Kr. umro je Aleksandar Veliki. Makedonsko carstvo, koje je Aleksandar
držao na okupu, počelo se raspadati. Atenjani su iskoristili priliku i pokušali se osloboditi
Makedonaca. Aristotel se našao u opasnosti. Znalo se za njegove makedonske veze. Optužili su ga
za bezbožništvo, kao nekoć Sokrata. Napustio je Atenu.
Uskratit ću Atenjanima priliku da se dvaput
ogriješe o filozofiju.
1.5 KRAJ
Njegovo poslednje putovanje bilo je iz Atene u Halkidu, na ostrvu Eubeji, gdje je njegova
majka imala kuću. Umro je oko godinu dana posle, 322. pr. Kr., od nekih želučanih tegoba.
Sve što znamo o Aristotelu upućuje na to da je bio dobar čovek, srdačan i velikodušan. Imao
je neprijatelje koji su rekli da ima tanke noge i sitne oči i da frflja dok govori. Navodno se lepo
odevao, imao je fine sandale i nosio je prstenje.
5
Okvirna područja njegovih radova su:
knjige o logici
(nazvane i Organon),
prirodoznanstvena dela
,
metafizika
,
etički spisi
,
knjige o estetici
i ezoterični spisi (u
fragmentima).
Popis dela: (45)
Kategorije
Kretanje životinja
De interpretatione
O rađanju životinja
Analitika prva
*O bojama
Analitika druga
*O onome što se čuje
Topika
*Fizionomija
Pobijanje sofista
*O biljkama
Fizika
*O sjajnim stvarima koje se čuju
O nebu
*Mehanika
O postajanju i propadanju
*Problemi
Meteorologija
*Matematika, tj. geometrija
*O svemiru
*Položaji i imena vjetrova
O duši
O Melisu, Ksenofanu i Gorgiji
Osjeti i osjećaji
Metafizika
O pamćenju
Nikomahova etika
O spavanju
*Magna moralia (Velika etika)
O snovima
Eudemova etika
O proricanju u snu
*O vrlinama i porocima
O duljini i kratkoći života
Politika
O mladosti, starosti, životu i smrti
*Ekonomija
O znojenju
Retorika
*O dahu
*Retorika Aleksandru
Povijest životinja
Poetika
7
