UVOD
Aristotela su nazvali najpametnijim čovekom koji je ikada živeo. S njegovim uticajem na
ljudsku kulturu, razumevanje i znanje teško da se išta može meriti. Premda danas toga najčešće
nismo svesni, mnogi naši načini mišljenja potiču od njega i njegova dela. Aristotelova
logika
je
najznačajniji doprinos zapadnoj istoriji duha. Racionalna, znanstvena i tehnička kultura koja
prožima dobar dio sveta njemu duguje više no ikome drugom. Jednako velike prinose dao je
Aristotel razvoju
etike
,
psihologije
,
biologije
,
politike
i našem shvaćanju književnosti.
4
1.BIOGRAFIJA
Rodio se u gradiću Stagiri, grčkoj koloniji u Trakiji, 384. pr. Kr. Njegov otac Nikomah, bio
je dvorski lekar makedonskoga kralja Aminte II., djeda Aleksandra Velikoga. Moguće je da je u
porodici bilo više naraštaja lekara makedonskih kraljeva. Ne zna se je li sam Aristotel radio kao
lekar.
Verovatno je imao lepo detinjstvo. Živeo je na udobnom ali ne i raskošnom dvoru, gde se
najviše držalo do spoja teorijske mudrosti i praktičnog delovanja.
Ostao je bez oba roditelja još kao dečak i o njemu se brinuo Proksen, verovatno očev rođak.
Sa sedamnaest godina poslali su ga na daljnje školovanje u Atenu. Ubrzo nakon dolaska u
Atenu, priključio se Platonovoj Akademiji. Platon je pokretao rasprave o zamršenim i teškim
pitanjima, ali je i podučavao atensku mladež i pripremao je za svet odraslih. Večera na kojoj učenici
i drugi uzvanici razmatraju filozofska pitanja nazivala se
simposion
, gozba.
Platon je Aristotela nazvao "pametnjakovićem škole":
Rekao sam takođe da
Aristotelu
trebaju uzde, a ne ostruge.
Sam Aristotel je, spominjući Platonovu akademiju, govorio "naši
prijatelji". Moglo bi se reći da je taj odnos s vremena na vreme bio zajedljiv, ali da nije u njemu bilo
gorčine.
Nakon što je Platon je umro 347. pr. Kr., Aristotel je napustio Akademiju. Ne znamo zašto
je otišao. Možda je mislio da su njega trebali imenovati naslednikom. No, možda je bila posredi i
neka politička igra. Atenjani i Makedonci nisu bili u najboljim odnosima. Možda se mislilo da je
Aristotel previše sklon Makedoncima.
Aristotel je bio odsutan dvanaest godina. Najprije je otišao u Aternej, gradić na maloazijskoj
obali s druge strane Egejskoga mora. Mjesni vladar, ili "tiranin" kako su ga zvali, bio je Hermija,
koji je uspostavio malu akademsku zajednicu. Hermija je Aristotelu i njegovu prijatelju Ksenokratu,
koji ga je pratio, dao sve što im je trebalo.
Aristotel je oženio Hermijinu nećakinju Pitiju, koja mu je rodila kćer. Moguće je da su se i
voleli. U
Politici
, koju je verovatno napisao u to doba, kaže kako je za muškarca idealno sklopiti
brak s trideset sedam, a za ženu s osamnaest godina. Budući da je njemu tada bilo trideset sedam,
5
1.3 PERIPATETIČARI
Aristotel je tu živeo i radio sledećih dvanaest godina. Nadgledao je rad učenjaka i
istraživača i držao predavanja učenicima i drugim zainteresiranim slušateljima. Predavao je u
natkrivenom prostoru zdanja, koji se na grčkom zove
peripatos
. Zbog toga su ih nazivali
peripateričari – oni koji raspravljaju šetajući. U školi su se podučavali razni predmeti, no ipak se
specijalizirala za pistoriju i biologiju.
1.4 BEG IZ ATENE
Godine 323. pr. Kr. umro je Aleksandar Veliki. Makedonsko carstvo, koje je Aleksandar
držao na okupu, počelo se raspadati. Atenjani su iskoristili priliku i pokušali se osloboditi
Makedonaca. Aristotel se našao u opasnosti. Znalo se za njegove makedonske veze. Optužili su ga
za bezbožništvo, kao nekoć Sokrata. Napustio je Atenu.
Uskratit ću Atenjanima priliku da se dvaput
ogriješe o filozofiju.
1.5 KRAJ
Njegovo poslednje putovanje bilo je iz Atene u Halkidu, na ostrvu Eubeji, gdje je njegova
majka imala kuću. Umro je oko godinu dana posle, 322. pr. Kr., od nekih želučanih tegoba.
Sve što znamo o Aristotelu upućuje na to da je bio dobar čovek, srdačan i velikodušan. Imao
je neprijatelje koji su rekli da ima tanke noge i sitne oči i da frflja dok govori. Navodno se lepo
odevao, imao je fine sandale i nosio je prstenje.
7
