SEMINARSKI RAD:
ETIKA I MORAL KOD MENADŽERA (U BIZNISU)
U 21.
Profesor: Student
Milovan Vuković Marko Mehmetović
SADRŽAJ:
1. Uvod ................................................................................................................... 1
2. Poslovni moral................................................................................................... 2
3. Moralna svest .................................................................................................... 3
4. Rukovođenje...................................................................................................... 4
5. Moralna svest u rukovođenju........................................................................... 6
6. Stil ponašanja ....................................................................................................11
7. Zakljucak............................................................................................................13
Literatura............................................................................................................... 14
2
2. POSLOVNI MORAL
Poslovni moral predstavlja
skup ili niz utvrđenih kriterijuma i načina ponašanja u okviru
poslovnog komuniciranja. Standardi u ponašanju i poslovanju uspostavljaju se radi stvaranja
poverenja koje je garancija sigurnosti i bezbednosti u poslovanju
.
Poverenje se lako gubi, tako da
zbog izvesne neproverene činjenice, može da se naruši ugled ličnosti, preduzeća ili institucije.
Ime i pouzdanost firme ili institucije upravo se stiču solidnim poslovanjem, poštovanjem
dogovora i rokova, održavanjem reči, uspostavljanjem odnosa koji podrazumijevaju toleranciju i
fleksibilnost.
Bez obzira na to da li se djeluje pojedinačno ili grupno, u okviru internog ili eksternog toka
informacija, da li je u pitanju zaposleni radnik ili rukovodilac, poslovna načela i poslovni moral,
slobodno se može reći, moraju da upravljaju i regulišu poslovanje u jednoj zajednici.
Poslovna etika je jedno od najosjetljivijih i najznačajnijih pitanja u poslovanju
uopšte.
Poslovna etika je regulisana zakonskim i drugim propisima, ali mnogi lični interesi, ekonomski,
statusni i drugi, često narušavaju određena pravila, zbog čega se trenutno profitira, ali se u stvari
gubi trajan ugled i reputacija. Reklamiranje skandalima, koji se rešavaju po sudovima i
završavaju u crnim hronikama u medijima, nikako nije vrsta poslovanja koja uliva trajno
povjerenje, pa se ne preporučuje kao izbor za budućnost.
3
3. MORALNA SVEST
Moralna svest predstavlja
veoma važnu opštu pokretačku snagu čoveka i dolazi do izražaja u
veoma velikom broju aktivnosti i delatnosti ljudi. Ona je u isto vreme i najizrazitiji rezultat
procesa socijalizacije
Društvene moralne norme značajno utiču na ponašanje ljudi. Pod njihovim uticajem oni
izgrađuju vlastiti moralni sistem i razvijaju kao određene moralne principe koji postaju regulator
njihovih ocena, reagovanja i akcija.
Čovek je tokom svog života podložan različitim uticajima. Pokušava se uticati na njegov način
mišljenja, osećanja i delovanja. Takođe, svaki pojedinac tokom socijalne interakcije pokušava
delovati na druge kako bi njihovo mišljenje, osećanje i ponašanje prilagodio svom.
Zajednički život te međusobna zavisnost ljudi dovodi do niza socijalnih procesa koji određuju
sadržaj, oblik i način delovanja pojedinaca i grupe u društvenim procesima. Konformnost s
grupama, normama, saradnja među pripadnicima grupe i odgovornost za zajedničke ciljeve
osnovni su rezultat socijalne interakcije. Ti oblici interakcije su esencijalni za društvenu
egzistenciju, svako društvo teži da ih institucionalizuje kao kulturne vrednosti i da kroz proces
socijalizacije formira pojedinca koji je u osnovi konformist, kooperativan i socijalno odgovoran.
Svaki pojedinac živi u društvu u okviru zajedničke kulture, konformira se s osnovnim ulogama
kulture i društva.
Postojanje društva podrazumeva minimalni stepens društvene integracije i određen stepen
konformizma prema društvenim normama. Pojedinac se često nalazi u konfliktnoj situaciji
zadržavanja vlastitog osećaja identiteta dok istovremeno se od njega očekuje da popusti željama
drugih, preovladavajućim normama i standardima. Neslaganje s društvenom zajednicom izlaže
pojedinca sankcijama (u rasponu od izopštenja do zatvora), dok neuspeh postizanja i održavanja
osećaja identiteta može dovesti do niskog samopoštovanja i samopouzdanja ili u krajnjim
slučajevima do apatije i depresije.
