Спортска гимназија
Београд
МАТУРСКИ РАД
Предмет:
----Филозофија----
АРИСТОТЕЛОВО ТУМАЧЕЊЕ ПЕСНИЧКИХ
УМЕТНОСТИ
АРИСТОТЕЛОВА ПОЕТИКА
Ментор : Ученик:
Александар Лукић Ераковић Никола 4/2
Јун,2017.
1
Садржај:
БИОГРАФИЈА-АРИСТОТЕЛ
............................................................................................... 2-3
ОПШТИ ДЕО-УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО УОПШТЕ.................................... 5-8
ПОСЕБНИ ДЕО-ТРАГЕДИЈА;ТРАГИЧНИ ПЕСНИК;ЕПСКИ ПЕСНИК;УПОРЕЂЕЊЕ
ТРАГЕДИЈЕ И ЕПА............................................................................................... 9-19
ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................20
3
Аристотелови списи су многобројни и опште им је обележје да се,за разлику од
Платонових списа,који су по садржају тематски ,а по форми дијалошки и
драмски,орјентишу ка образовању филозофских дисциплина.Ове дисциплине све заједно
обликоване су тако да сачињавају систем целокупног знања.Истина,Аристотел је-
вероватно док је још био члан академије писао дијалоге,по угледу на његовог учитеља
Платона,али ови дијалози су изгубљени ,сачувани су само њихови наслови и известан број
фрагмената.Наслови појединих Аристотелових дијалога исти су као и наслови појединих
Платонових дијалога(„Државник“, „Софист“ , „Симпосион“ , „Менексен“),док су у другим
случајевима оригинални.Сто се осталих списа тиче ,сигурно је да они нису у сваком
појединачном случају груписани на начин како се то чини у модерним временима.У
Аристотеловој књижевној заоставштини било је три врсте списа-прво списи мање или
више популарног карактера којима је сам Аристотел дао дефинитивну форму,друго збирке
материјала од којих су тек имале да се обликују расправе и треће-списи којима је сам
Аристотел дао облик својеврсних и углавном довршених уџбеника за поједине дисциплине
филозофије.
Сл.1 Аристотел
4
Све остало потиче од каснијих издавча Арисотелових дела,од којих је у старини
назапаженији Андроник са Родоса,који је живео крајем старе и почетком нове ере.Од
модерних издања целокупних Аристотелових дела,од којих је у старини најзапаженији
Андроник са Родоса,који је живео крајем старе и почетком нове ере.Од модерних издања
целокупних Аристотелових дела,најзначајније је оно које је у време од 1831. До
1870.приредила Берлинска академија наука у пет великих томова- 1. И 2. Велики том
обухватају све текстове на грчком језику са додатком фрагмената из изгубљених
списа.Трећи том обухвата латинске преводе Аристотелових дела.Четврти том обухвата тзв
схолије (тумачења)старих коментатора.У том је речник свих главних термина
Аристотелових списа са прецизним ознакама места где су ти термини употребљени.
