Висока здравствена школа струковних студија у Београду
Основне струковне студије - струковни козметичар-естетичар
СЕМИНАРСКИ РАД
Ароматерапијски препарати за негу тела
Професор: Студенти:
Проф. Др. Исидора Милановић
Невена Срејић 27/2016
Милена Срејић 26/2016
Милица Мирковић 24/2016
Београд, 2018
1
Садржај:
1. Увод.....................................................................................................................................2
2. Олфакторни систем човека...............................................................................................2
3. Историја мириса.................................................................................................................3
4. Класификација мириса......................................................................................................6
5. Особине и хемијске структуре мирисних компоненти..................................................7
6. Врсте производа.................................................................................................................7
6.1. Парфеми.....................................................................................................................7
6.2. Парфемске воде.................................................................................................8
6.3. Колоњске воде..................................................................................................8
6.4. Тоалетне воде....................................................................................................9
7. Ароматерапија....................................................................................................................9
7.1. Ароматерапијске купке..........................................................................................11
7.2. Аромамасажа...................................................................................................12
7.3. Ароматична паковања.......................................................................................12
8. Закључак...............................................................................................................................13
3
ефикасно обавити радњу сипања течности у шољи, али је зато на основу високо развијене
хемијске осетљивости овог чула (уз садејство чула укуса) могуће врло јасно и прецизно
идентификовати специфичну арому (нпр. јака и свежа мока кафа из филтер апарата).
Чуло мириса
представља једно од
најпримитивнијих
чула. Рецепторске
ћелије се налазе у
олфакторном
епителу назалне
мукозе, који покрива
око 5 cm
2
дорзалног
дела
назалне
шупљине.рецепторске ћелије су биполарни неурони, са кратким периферним и дугим
централним наставком. Кратки периферни наставци полазе са површине носне слузокоже
где ступају у контакт са мирисним молекулима. Дужи централни, немијелизовани аксони
улазе у лобањску дупљу проласком кроз laminu cribrosu ситасте кости и синаптички се
повезују саћелијама bulbusa olfaktoriusa, који јежи на бази лобање. Аксони митралних
ћелија олфактивног булбуса се путем tractusa olfaktoriusa пројектују до пириформне ареје
темпоралног режња, енториналне коре и амигдалоидног једра, а потом и до неокортекса и
таламуса. Сам tractus olfaktorius лежи испод гронталног режња, а изнад оптичког нерва и
хијазме.
Истраживања клиничких психолога и неурофизиолога су показала да мириси имају
значајан утицај на психичко стање и функционисање појединих органа. (4)
3. Историја мириса
Историја парфема сеже у прадавна времена када је прачовек, надражен мирисним
димом који је осетио уз ватру, открио да нека дрва, поготово она богата смолом, при
паљењу дају диму леп мирис. Можда то изненађује, али реч парфем је и изведена бас од
дима. Реч „perfume” је пореклом латински израз „per fumum”, дакле, „кроз дим“. Наши су
преци, шаљући ка небу мирисне облаке дима, одавали почаст својим боговима, слали
Слика 1 – Олфакторни систем човека
4
молбе и молитве – ароматичан мирис био је њихов начин комуникације са својим
боговима.
Документована историја мириса почиње заједно с почетком великих древних
цивилизација: Египћана, Римљана, Јевреја, Грка, Кинеза. Сви су они на свој, често врло
рафиниран, начин употребљавали различите миришљаве ствари са различитим циљем.
Египћани су на косу стављали
ароматичне помаде које су, полако
ослобађаајући мирис, стварале око носача
мирисне облаке. Мириси су у то време
били употребљавани и због сакралних
циљева. Египатски фараони су жртвовали
својим боговима тамјан, а за балзамовање
мртвих тела чланова краљевске породице
била је употревљавана мирха.
Када је 1922. године откривена
гробница краља Тутанкамона, поред
многих вредних предмета прнађена је и
посуда са ароматичном помадом.
Народ који је уздигао парфеме на ниво светиње су били Грци. Према њиховом
мишљењу леп мирис потицао је од Бога, био је магичан, мистичан атрибут. Грци који су
живели у 4. веку пре христа мазали су након купања у јавним купатилима своја тела
ароматичним уљима, и то сваки део тела другачијим мирисом. Ни једна породична
свечаност се није могла одржати без мазања тела мирисом. То је била вртса ритуала
чишћења.
На Блиском истоку су људи такође били заљубљени у мирисе. Амбра, супстанца из
уљушера која има мирис рибе, али сушена неколико месеци даје парфемима топлу, чулну
арому. Била је толико вредна да је била упоређивана с вредношћу злата или робова.
У Кини се у постељину стављао мирисни прашак у врећицама, у собама се палио
тамјан, а честе су биле и ароматичне купке.
Занимљив је био кинески обичај: гости су
након пријема добијали комадић папира
натопљен јасминовим мирисом, који је
имао за циљ да отклони последице
неумереног уживања у алкохолу.
Римљани, народ једноставних
војника с великим ентузијазмом, преузели
су од Грка, али и под утицајем Оријента,
задовољство које даје мирис. Парфемисали
су све што им је било на дохват руке. Могле
су се наћи фонтане које прскају мирисну
Слика 2 – Уметност стављања парфема у Старом Египту
Слика 3 - Мириси Старог Рима
